Banjaluka se ogradjuje od 'Milosevicevih planova'

Napetost izmedju Banjaluke i Beograda ponovo je prokljucala prosle nedelje kada je bosansko tripartitno multietnicko predsednistvo naimenovalo Srbina, koji je navodno blizak Slobodanu Milosevicu, kao predsedavajuceg republicke centralne vlade.

Iako nije poznato kojoj je partiji naklonjen, profesor ekonomije Spasoje Tusevljak, ima podrsku bosanske vladajuce patije u ratnom periodu, Srpske demokratske stranke (SDS), koju je nekada kontrolisao Milosevic.

Ovo naimenovanje razbesnelo je premijera RS, Milorada Dodika, koji je optuzio Tusevljaka da ima jake veze sa jugoslovenskim predsednikom. Dodik tvrdi da on zivi u Beogradu vec godinama, gde je direktor Ekonomskog instituta i ima dobre veze sa rezimom. Ove optuzbe mogle bi da dovedu do toga da medjunarodna zajednica okrene ledja Tusevljaku.

Dodik, presedavajuci koalicije "Sloga", glavnog rivala SDS partije, postao je premijer uz pomoc medjunarodne zajednice 1998.godine. Pre toga, ovaj entitet, njegova ekonomija, politika i mediji bili su pod kontrolom Beograda. Milosevic je takodje bio umesan u stvaranje novih politickih partija, sa izuzetkom Srpske narodne partije koju predvodi Biljana Plavsic.

Od rata medjutim, medjunarodna zajednica vrsi pritisak na politicke vodje da se distanciraju od Milosevica ili da se suoce sa povlacenjem s vlasti.

Trenutno, jedina partija koja je ostala lojalna Beogradu je ultranacionalisticka Srpska radikalna stranka, Nikole Poplasena, cija je lojalnost dovela do toga da je ovoj partiji bilo zabranjeno da ucestvuje u nedavnim lokalnim izborima. Visoki medjunarodni predstavnik je pre toga otpustio Poplasena sa pozicija predsednika Republike Srpske.

Dodik je Milosevicu okrenuo ledja pre osamnaest meseci i poceo da saradjuje sa medjunarodnom zajednicom. Otada je bilo najmanje desetak pokusaja rukovodjenih uglavnom iz Beograda da se zbaci njegova vlada.

Beograd kritikuje Dodika sto podrzava "antisrpsku" medjunarodnu zajednicu i sto pruza utociste srpskim politickim disidentima poput cuvenog umetnika iz Valjeva, Bogoljuba Arsenijevica Makija, kao i aktivistima studentskog opozicionog pokreta "Otpor".

Milsevic takodje optuzuje Dodika da je organizovao nedavnu seriju politickih ubistava, da je potpomogao kidnapovanje i izrucenje Dragana Nikolica Jenkija, osumnjicenog za ratne zlocine, kao i da je organizovao sastanak izmedju "Otpora" i americkog izaslanika u Bosni, Roberta Frowicka, na kome su ucesnici diskutovali o tome kako da destabilizuju srpski rezim.

Dodik nije ni najmanje uplasen beogradskom kampanjom. Nedavno je posetio Haski tribunal za ratne zlocine gde je razgovarao o pojacanju saradnje sa medjunarodnim telom - sto ce svakako razbesneti optuzenog Milosevica.

Razdor sa Banjalukom je toliki da je najgora uvreda koju mozete naneti politickom protivniku optuzba da je tesno povezan sa Milosevicem.

Kabinet premijera je nedavno optuzio Dodikovog protivnika u prethodnim izborima, Mladena Ivanica, da ga podrzava Miloseviceva zena Mira Markovic. Plavsicka je svoje suparnike nazvala "ljudima koji slede naredbe Beograda".

Miloseviceva moc u Republici Srpskoj, umanjena kada je izgubio podrsku Dodika, jos je vise oslabila nakon sto je nedavno Haski tribunal uhapsio vodju SDS-a Momcila Krajisnika. To je omogucilo ovoj partiji da se distancira od Beograda i ucini prve korake putem reforme.

Beograd vise ne moze da racuna cak i na Socijalisticku partiju koja ga obicno podrzavala - samo jedno krilo ove partije je glasnogovornik Miloseviceve politike. Vodja ove stranke, Zivko Radisic, jos uvek pokusava da, kao sto je to i Dodik jedno vreme cinio, odrzava dobre odnose i sa Beogradom i sa medjunarodnom zajednicom.

Mada Milosevicevi protivnici i Zapad podrzavaju slabljenje ovih veza, postoji ozbiljna zabrinutost da bi jugoslovenski predsednik mogao da pribegne nasilju kako bi ponovo uspostavio kontrolu. S obzirom na nedavne atentate u Srbiji, strahuje se i za Dodikovu bezbednost.

Zeljko Cvijanovic je redovni dopisnik IWPR.