Nuklearni spor ugrozava prijem Bugarske u Evropsku Uniju

Rastu strahovanja da bi politicki sukob u Bugarskoj oko demontiranja zastarelih reaktora u nuklearnoj centrali u Kozloduju na Dunavu mogli odloziti ili ugroziti prijem Bugarske u Evropsku uniju.

Tokom protekle godine, Bugarska socijalisticka partija, BSP, koja tvrdi da je prikupila 518.000 potpisa u znak protesta protiv demontiranja nuklearnih reaktora, i mocni nuklearni inzenjerski lobi su se ujedinili da bi izvrsili pritisak na vladu i prisilili je da odustane od svog obecanja Evropskoj uniji o demontiranju cetiri nuklearna reaktora.

Dok pro-nuklearne grupe kazu da je obecanje o zatvaranju reaktora dato pod prinudom, malo ko od analiticara sumnja da bi krsenje postignutog dogovora ugrozilo pregovore koje Sofija vodi o prijemu u Evropsku uniju.

Prema istrazivanju javnog mnjenja iz februara 2004. godine, 46 odsto ispitanika je reklo da su reaktori vazniji od pridruzivanja Evropi, dok je samo 30 odsto imalo suprotno misljenje.

Za to vreme, BSP, predsednik Georgi Purvanov (bivsi lider BSP-a), Gradjanski komitet za odbranu kozlodujske nuklearne elektrane i nuklearni lobi su nastavili kampanju protiv dogovora koji je bugarska vlada postigla sa Briselom.

Kozlodujska elektrana, koju su svojevremeno sagradili Sovjeti, ima sest reaktora. Dva najstarija sa oznakom VVER-440 usli su u eksploataciju po prvi put izmedju 1974. i 1982. godine. Dva novija reaktora sa oznakom VVER-1.000 su u funkciji od kasnih osamdesetih.

Sukob oko njihove buducnosti zapoceo je pre vise od deset godina kada je organizacija najbogatijih zemalja sveta, G-7, utvrdila 1992. godine da se nadogradnja ta cetiri nuklearna reaktora "ne moze izvrsiti po razumnoj ceni" zbog strukturnih nedostataka, te je preporucila njihovo zatvaranje. Evropska unija je takodje zauzela ovaj stav.

Bugarska se opirala odluci o zatvaranju sve do 1999. godine kada je morala da promeni svoj stav da bi zapocela pregovore o prijemu u Evropsku uniju sa Briselom. Prethodne dve vlade su se slozile da reaktore gase u parovima – najpre 2002. i potom 2006. godine.

Ova odluka je oduvek bila nepopularna u javnosti. Pro-nuklearni lobi je uspesno uspevao da predstavi sopstvene interese kao nacionalne interese, a otpor gasenju reaktora je postao orudje opozicionih stranaka u njihovoj borbi protiv vlasti.

BSP – naslednica stare komunisticke partije, koja je upravljala Bugarskom duze od cetiri decenije posle drugog svetskog rata – ostaje i dalje najveca politicka stranka u zemlji i mogla bi pobediti na opstim izborima 2005. godine, delimicno zahvaljujuci nuklearnom pitanju.

Nuklearna elektrana je izgradjena pod pokroviteljstvom komunistickih vlasti kao simbol "bratskih" odnosa sa Sovjetskim Savezom.

Tokom poslednjih meseci, socijalisti su pojacali kampanju ciji je cilj da prisili vladu na odustajanje od njenih obaveza prema Evropskoj uniji, preteci ulicnim demonstracijama kako bi je prinudili da zadrzi stare nuklearne reaktore.

Prema pisanju dnevnog lista Sega od 18. maja, lider BSP-a Sergej Stanisev je rekao da ce njegova stranka pojacati pritisak na vladu kako bi ona ponovno razmotrila pitanje nuklearnih reaktora sa bugarskim partnerima iz Evropske unije. "Vreme za pregovore istice", izjavio je Stanisev.

Ovaj list je objavio da socijalisti zele odrzavanje referenduma o gasenju reaktora, te da bi nastavili da ih koriste uprkos dogovoru sa Evropskom unijom ukoliko pobede na sledecim izborima.

"Levica ce iskoristiti sva sredstava koja joj stoje na raspolaganju kako se reaktori ne bi ugasili kako je to predvidjeno", prenela je bugarska novinska agencija "Mediapool" izjavu Rumena Ovcarova, potpredsednika BSP-a, datu 17. marta.

Predsednik Purvanov je takodje izvrsio pritisak na vladu da ponovno razmotri sporazum sa Evropskom unijom. Na medjunarodnoj nuklearnoj konferenciji odrzanoj na bugarskom primorju 2. juna, on se pozalio da je Sofija "donela prenagljenu odluku" u vezi sa sporazumom o demontiranju reaktora.

Predsednik je rekao da je kompletiranje poglavlja o energetici u pregovorima o prijemu u Evropsku uniju bila takticka greska koju je Bugarska nacinila u svojoj zelji da sto pre dodje do clanstva.

Gradjanski komitet za odbranu kozlodujske nuklearne elektrane je, u medjuvremenu, prikupio nekoliko hiljada potpisa u prilog odrzavanju referenduma i pozvao je na demonstracije protiv gasenja reaktora.

Atanas Semov, pravni savetnik komiteta, rekao je da ova grupa zeli da Evropska unija ponovno razmotri poglavlje o energetici kao i izjasnjavanje javnosti o sudbini nuklearne elektrane.

Mocni nuklearni lobi je javno dovodio u pitanje stav Evropske unije o bezbednosti elektrane i predstavio je sopstvene suprotstavljene analize.

Ovaj lobi povezuje Gradjanski komitet za odbranu Kozloduja sa nizom profesionalnih i naucnih organizacija, kao sto su Bugarsko atomsko udruzenje, Bugarski atomski forum i Bugarski forum za elektrane.

Uspeh njihove kampanje je zaprepastio pristalice zatvaranja reaktora. "Njihova sjajna kampanja u javnosti pretvorila je nacionalnu katastrofu u nacionalno bogatstvo", kaze Aleksandar Boskov, bivsi ministar industrije, a sada kopredsedavajuci Centra za ekonomski razvoj, desnicarskog analitickog centra.

"Pitanje Kozloduja ovaplocuje strahove mnogih ljudi od nepoznanica u vezi sa Evropskom unijom", dodaje Svetlozar Kovacev, analiticar Evroatlantske gradjanske fondacije.

Mada pro-nuklearne grupe "ne zele da to otvoreno kazu", smatra Kovacev, njihova kampanja "ocito ima antievropske konotacije".

Ognjan Mincev iz Instituta za regionalne i medjunarodne analize, jos jednog desnicarskog analitickog centra, tvrdi da kampanja BSP-a sadrzi u znacajnoj meri element blefa. "BSP i pro-nuklearni lobi se nece usuditi da se opiru Evropskoj uniji na duzi rok", uveren je on.

Mincev kaze da bi cak i zaposleni u nuklearnoj industriji otkrili da im je u interesu zatvaranje zastarelih reaktora jer ce im upravo ta dugotrajna i skupa operacija obezbediti posao. Planovi za izgradnju nove nuklearne elektrane u Belenu ce zadovoljiti njihove dugorocne profesionalne interese, dodaje Mincev.

Mada je zatvaranje nepopularno, javno mnjenje je, po tom pitanju, konfuznije nego sto to neki veruju. Mada se 64 odsto ispitanih u istrazivanjima javnog mnjenja protive gasenju kozlodujskih reaktora "bez obzira na posledice", te iste ankete govore da 88 odsto, ipak, podrzava clanstvo u Evropskoj uniji.

Prema istrazivanju agencija "Alpha Research", o kozlodujskoj nuklearnoj elektrani se razmislja emotivno kao o simbolu nacionalne suverenosti umesto pragmaticnog pristupa ovom pitanju kao cisto ekonomskom problemu.

Ova agencija kaze da citavih 66 odsto pristalica opstanka nuklearne elektrane veruju da bi se time ocuvala niska cena elektricne struje, a 53 odsto smatra da bi kozlodujski reaktori omogucili Bugarskoj da ima snazan nastup na medjunarodnom trzistu energenata. Oko 41 odsto ispitanika se protivi mogucnosti da strani eksperti donose bilo kakve odluke o pitanjima od nacionalnog interesa.

Takva uverenja zapravo odrazavaju sadrzaj informacija koje predocavaju pristalice opstanka kozlodujske elektrane. Protivnici osporavaju tvrdnje da elektrana ima znacajniju ekonomsku vrednost. Oni ukazuju na cinjenicu da je tokom devedesetih elektrana radila sa manje od 60 odsto kapaciteta, te da je drzavni monopol nad distribucijom elektricne energije onemogucavao druge proizvodjace da proizvode vise struje – prosto da bi se obezbedio prostor za rad Kozloduja.

Krasen Stancev iz Instituta za trzisnu ekonomiju tvrdi da je Kozloduj vise sluzio ruskim privrednim interesima nego bugarskim.

Ova elektrana, kaze on, je izgradjena "jer je Sovjetski Savez zeleo da iskoristi Bugarsku kao posrednika u izvozu svojih sirovina na zapadna trzista. Nafta, ugalj, celik i cink su se morali preradjivati u Bugarskoj, a za to je bilo potrebno dosta elektricne energije."

Predstavnici Evropske unije i dalje upozoravaju Bugarsku da se ona mora drzati dogovora o zatvaranju reaktora ukoliko zeli da pristupi uniji 2007. godine.

Tokom svoje posete Bugarskoj 7. juna, komesar za prosirenje EU Ginter Ferhojgen je to jasno stavio do znanja: "Ukoliko Bugarska ponovo otvori pitanje poglavlja o energetici, jedina posledica bi bila odlozeni prijem u Evropsku uniju."

Albena Skodrova je slobodni novinar iz Sofije.