Bosanski Hrvati se okrecu krajnjoj desnici
Predstojeci izbori u Hrvatskoj verovatno ce pokazati koliko je dijaspora razocarana u svoje bivse predstavnike.
Bosanski Hrvati se okrecu krajnjoj desnici
Predstojeci izbori u Hrvatskoj verovatno ce pokazati koliko je dijaspora razocarana u svoje bivse predstavnike.
Ocekuje se da ce bosanski Hrvati napustiti svoju nekada omiljenu stranku, Hrvatsku demokratsku zajednicu, HDZ, i glasati za ekstremne desnicarske partije na parlamentarnim izborima koji se u Hrvatskoj odrzavaju ovog vikenda.
Bice to prvi put nakon zavrsetka rata.
Vecina od oko 350.000 Hrvata u Bosni - sto je srazmerno najveci udeo u hrvatskoj dijaspori - jos uvek sanja o prisajedinjenju svoje regije Hrvatskoj. Sve je nezadovoljnija HDZ-om, koji je nekada delio taj cilj, ali je tokom poslednjih meseci zastupao stavove koji su umereniji.
Rezultati jedne ankete koju je prosle nedelje sprovela agencija Promedia pokazuju da 98 odsto od nesto vise od 5.000 anketiranih bosanskih Hrvata zeli da se ukine granica sa Hrvatskom.
Medjutim, lider HDZ-a Ivo Sanader ne insistira na ranijim ambicijama svoje stranke o stvaranju Velike Hrvatske posto bi upravo tako nesto predstavljalo kljucnu prepreku za brzi proces integracije u Evropsku uniju.
Promena u stavu HDZ-a moze se videti u nedavnom uskracivanju mogucnosti za clanove stranke iz bosanskog ogranka da se pojave na izbornim listama na kojima bi zastupali lokalne Hrvate na predstojecim izborima.
S obzirom na takvu politiku HDZ-a u maticnoj zemlji, bosanski Hrvati se osecaju odbacenim. Hrvatska manjina i dalje veruje kako njena buducnost lezi u Hrvatskoj, a ne u Bosni. Mnogi veruju da je Dejtonski mirovni sporazum koji je oznacio kraj rata i podelu zemlje na dva entiteta - Republiku Srpsku i Federaciju BiH - postignut na njihovu stetu.
Cak i sada, bosanski Hrvati smatraju kako su bili prisiljeni da udju u sastav Federacije BiH zbog cega jos uvek gaje nade da ce uspeti da uspostave zaseban entitet ili se ujedine sa Hrvatskom.
U Mostaru, jedan gradjanin hrvatske nacionalnosti, koji se predstavio kao Petar, kaze: "Hrvatsko pitanje u Bosni se nece resiti dok se ne otcepimo. Ili otcepljenje ili unistenje."
"HDZ nije vise Tudjmanov, a politicarima koje imamo ovde je isuvise udobno u njihovim ministarskim foteljama da bi ih zanimalo kako obicni ljudi zive."
Ovo je tipicno razmisljanje bosanskih Hrvata.
Petar ce, kao i mnogi drugi glasati za ekstremnu desnicarsku koaliciju koja se sastoji od Hrvatskog bloka i Hrvatskog istinskog preporoda - grupe koju predvodi Marko TokiC, bivsi ministar HDZ-a koji zeli uspostavljanje hrvatske republike u Bosni.
To ce predstavljati ozbiljan udarac za HDZ u predizbornoj kampanji jer glasovi bosanskih Hrvata mogu biti presudni pri naknadnom formiranju vlade, ako HDZ, kako se ocekuje, s tesnom vecinom porazi vladajuCu koaliciju ovog vikenda.
Hrvati koji zive izvan domovine, kao sto je to slucaj sa bosanskim Hrvatima, takodje imaju mogucnost da ucestvuju na hrvatskim izborima. Glasovi hrvatske dijaspore mogu doneti izmedju pet i osam poslanickih mandata u zavisnosti od izlaznosti na izborima.
Bosanski Hrvati su najveca grupa unutar izbornog tela koji se nalazi izvan Hrvatske. Na izborima 2000. godine, 110.000 od 127.000 glasaca u rasejanju su iz Bosne, a oni uglavnom glasaju za HDZ.
Mada je HDZ pretrpeo zestok poraz od proevropske koalicije na izborima 2000. godine, istrazivanja javnog mnjenja ukazuju da je pojedinacno HDZ jos uvek najjaca stranka u Hrvatskoj.
Tokiceve ambicije o uspostavljanju hrvatskog entiteta u Bosni nisu se izmenile. Pre dve godine ga je medjunarodna zajednica prisilila da napusti aktivno bavljenje politikom, posle neuspesnog pokusaja da uspostavi hrvatsku autonomnu oblast u Bosni.
U svom predizbornom obracanju glasacima u Mostaru, Tokic je rekao da se ponosi svojim delovanjem u proslosti i podvukao da je pravo manjine da ima sopstvenu republiku unutar Bosne sto su okupljeni pozdravili pravim ovacijama.
U Tokicevoj koaliciji je takodje Venera Kordic, zena Darija Kordica, koga je Medjunarodni sud za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji osudio na 25 godina zatvora zbog njegovog ucesca u etnickom ciscenju i drugim zlocinima pocinjenim za vreme rata u Bosni.
Ostali clanovi ove koalicije imaju slicne stavove - promovisu teznju bosanskih Hrvata za bliskim vezama sa Zagrebom.
Ta ideja, kako izgleda, u samoj Hrvatskoj nece imati uticaj. Cak i u slucaju da ultranacionalisticka koalicija bude izabrana da zastupa hrvatsku dijasporu, tvrde analiticari, njeni clanovi ce imati ozbiljnih teskoca pri promovisanju desnicarskog programa jer vlasti u Zagrebu ne zele slabljenje veza sa medjunarodnom zajednicom. Time bi ugrozili sanse Hrvatske za prijem u Evropsku uniju.
Tina Jelin je novinarka "Studija 088" iz Mostara. Nerma JelaciC je menadzer IWPR projekta u Bosni i Hercegovini.
