Zabrinutost Bugarske oko krize u Makedoniji
Nocna mora Bugarske pretvara se u realnost nakon eskalacije sukoba u
Zabrinutost Bugarske oko krize u Makedoniji
Nocna mora Bugarske pretvara se u realnost nakon eskalacije sukoba u
Pise: Ivan Krastev iz Sofije
Uticaj krize u Makedoniji vec se oseca u susednoj Bugarskoj. Svi govore o
'radikalnom albanskom faktoru', novom izvoru regionalne nestabilnosti.
Kritike vlade i medija su se konacno pomerile sa tradicionalnog krivca-
bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica i srpskog
nacionalizma.
Narod Bugarske je zabrinut da bi se sukobi u okolini Tetova mogli pretvoriti
u gradjanski rat, cime bi napori medjunarodne zajednice da uspostavi mir u
regionu doziveli krah.
Masovan priliv makedonsko-slovenskih izbeglica oslabio bi ekonomsku i
politicku stabilnost Bugarske. To bi moglo da uplasi strane ulagace,
narocito ako se sukob prosiri preko makedonskih granica u susedne drzave.
Vlada velika napetost. Postoji bojazan da bi se mogao ponoviti drugi
Balkaski rat od 1913.godine, kada su Bulgaria, Greece i Serbia dosli su
sukob oko podele Makedonije.
Bugarski predsednik Petar Stoyanov lose je poceo. Njegova ponuda pomoci
Skoplju, ukljucujuci slanje bugarskih trupa naisla je na neodobravanje
medjuarodne javnosti. "Daily Telegraph" je objavio clanak u kome se prica o
agresivnoj politici Sofie prema Makedoniji pre pocetttka Drugog svetskog
rata.
Bugarski politicki lideri postupaju pazljivo svesni da ih ocekuju skori
izbori.
Premijer Ivan Kostov je jasno stavio do znanja da Sofia ozbiljno shvata ovu
krizu. On je odmah optutovao za Skoplje gde se sureso sa makedonskim
rukovodiocima. Ova poseta protumacena je kao gest solidarnosti prema
koalicionoj vladi Ljupca Georgievskog.
Do normalizacije odnosa izmedju dve zemlje doslo je marta 1998.godine.
Specijalni odnosi uspostavljeni su izmedju vladajucih Ujedinjenih
demokratskih snaga, UDF, i Unutrasnje makedonske revolucionarne
organizacije, VMRO, Georgievskog. Bugarski premijer, medjutim, nije se
susreo sa glavnom opozicionom partijom, Socijaldemokratskom ligom
Makedonije, SDSM, koja je po misljenju UDF, anti-bugarska.
Kriza u susedstvu mogla bi naneti stetu bugarskoj politickoj sceni. Moglo
bi lako doci do promene kursa politike u zemlji. Pojedine manje politicke
partije kao sto je bugarska VMRO, zalazu se za otvoreniju nacionalisticku
politiku u nadi da ce privuci vise glasaca.
Dve glavne politicke partije Bugarske, UDF i Socijalisticka partija
Bugarske, BSP, vise puta su naglasile da kriza u Makedoniji nece izmeniti
njihovu pro-evropsku i anti-nacionalisticku politiku. Medjutim,
priblizavanjem parlamentarnih i predsednickih izbora, postoji bojazan da bi
politicari, u nastojanju da pridobiju vise glasaca, mogli iskoristiti ovu
krizu za njihove kratkorocne politicke ciljeve.
Izgleda da ce izborna trka biti tesna. Od nestablinosti u Makedoniji za
sada je najvise koristi izvukla vlada. UDF je stekla prednost plaseci
bugarsku javnost da se zemlja nalazi u opasnosti prosirivanja makedonske
krize.
Izvestaji javnog mnenja pokazuju da javnost ima vise poverenja u nacin na
koji vlada vodi spoljnu politiku od njenih resavanja socijalnih i ekonomskih
problema kod kuce. Stoga, opozicija optuzuuje vladu da iskoristava
situaciju u Makedoniji kako bi skrenula paznju glasaca od optuzbi za navodnu
korumpiranost i neuspeh na ekonomskom planu.
Stoga, izgleda da postoji saglasnost izmedju bugarskih politickih lidera da
bi za zemlju bilo najbolje da se kloni "konkretne" umesanosti u makedonsku
krizu. Vecina obicnih gradjana iskljucuje vojnu intervenciju i o toj temi
se uopste ne diskutuje.
Saopstenje makedonskog parlamenta da od susednih drzava nece prihvatiti
vojne jedinice naislo je na opste odobravanje. Bugari nemaju ambicija prema
makedonskoj teritoriji. Stavise, oni zele da se drze podalje od ove krize.
Situacija u Makedoniji posmatra se i kao prepreka ulasku u EU.
Vlada i opozicione partije slozne su da je sada najpotrebniji uskladjen
odgovor medjunarodne zajednice. Stoyanovu ponudu vojne pomoci trebalo bi
shvatiti kao pokusaj da se izvrsi pritisak na medjunarodnu zajednicu da
odlucnije reaguje, a ne kao indikacija bilo kakve zelje predsednika da se
vojno umesa u ovu krizu.
Ivan Krastev je direktor Cengra za liberalne strategije iz Sofia
