Zabrinutost Bugarske oko krize u Makedoniji

Pise: Ivan Krastev iz Sofije

Uticaj krize u Makedoniji vec se oseca u susednoj Bugarskoj. Svi govore o

'radikalnom albanskom faktoru', novom izvoru regionalne nestabilnosti.

Kritike vlade i medija su se konacno pomerile sa tradicionalnog krivca-

bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica i srpskog

nacionalizma.

Narod Bugarske je zabrinut da bi se sukobi u okolini Tetova mogli pretvoriti

u gradjanski rat, cime bi napori medjunarodne zajednice da uspostavi mir u

regionu doziveli krah.

Masovan priliv makedonsko-slovenskih izbeglica oslabio bi ekonomsku i

politicku stabilnost Bugarske. To bi moglo da uplasi strane ulagace,

narocito ako se sukob prosiri preko makedonskih granica u susedne drzave.

Vlada velika napetost. Postoji bojazan da bi se mogao ponoviti drugi

Balkaski rat od 1913.godine, kada su Bulgaria, Greece i Serbia dosli su

sukob oko podele Makedonije.

Bugarski predsednik Petar Stoyanov lose je poceo. Njegova ponuda pomoci

Skoplju, ukljucujuci slanje bugarskih trupa naisla je na neodobravanje

medjuarodne javnosti. "Daily Telegraph" je objavio clanak u kome se prica o

agresivnoj politici Sofie prema Makedoniji pre pocetttka Drugog svetskog

rata.

Bugarski politicki lideri postupaju pazljivo svesni da ih ocekuju skori

izbori.

Premijer Ivan Kostov je jasno stavio do znanja da Sofia ozbiljno shvata ovu

krizu. On je odmah optutovao za Skoplje gde se sureso sa makedonskim

rukovodiocima. Ova poseta protumacena je kao gest solidarnosti prema

koalicionoj vladi Ljupca Georgievskog.

Do normalizacije odnosa izmedju dve zemlje doslo je marta 1998.godine.

Specijalni odnosi uspostavljeni su izmedju vladajucih Ujedinjenih

demokratskih snaga, UDF, i Unutrasnje makedonske revolucionarne

organizacije, VMRO, Georgievskog. Bugarski premijer, medjutim, nije se

susreo sa glavnom opozicionom partijom, Socijaldemokratskom ligom

Makedonije, SDSM, koja je po misljenju UDF, anti-bugarska.

Kriza u susedstvu mogla bi naneti stetu bugarskoj politickoj sceni. Moglo

bi lako doci do promene kursa politike u zemlji. Pojedine manje politicke

partije kao sto je bugarska VMRO, zalazu se za otvoreniju nacionalisticku

politiku u nadi da ce privuci vise glasaca.

Dve glavne politicke partije Bugarske, UDF i Socijalisticka partija

Bugarske, BSP, vise puta su naglasile da kriza u Makedoniji nece izmeniti

njihovu pro-evropsku i anti-nacionalisticku politiku. Medjutim,

priblizavanjem parlamentarnih i predsednickih izbora, postoji bojazan da bi

politicari, u nastojanju da pridobiju vise glasaca, mogli iskoristiti ovu

krizu za njihove kratkorocne politicke ciljeve.

Izgleda da ce izborna trka biti tesna. Od nestablinosti u Makedoniji za

sada je najvise koristi izvukla vlada. UDF je stekla prednost plaseci

bugarsku javnost da se zemlja nalazi u opasnosti prosirivanja makedonske

krize.

Izvestaji javnog mnenja pokazuju da javnost ima vise poverenja u nacin na

koji vlada vodi spoljnu politiku od njenih resavanja socijalnih i ekonomskih

problema kod kuce. Stoga, opozicija optuzuuje vladu da iskoristava

situaciju u Makedoniji kako bi skrenula paznju glasaca od optuzbi za navodnu

korumpiranost i neuspeh na ekonomskom planu.

Stoga, izgleda da postoji saglasnost izmedju bugarskih politickih lidera da

bi za zemlju bilo najbolje da se kloni "konkretne" umesanosti u makedonsku

krizu. Vecina obicnih gradjana iskljucuje vojnu intervenciju i o toj temi

se uopste ne diskutuje.

Saopstenje makedonskog parlamenta da od susednih drzava nece prihvatiti

vojne jedinice naislo je na opste odobravanje. Bugari nemaju ambicija prema

makedonskoj teritoriji. Stavise, oni zele da se drze podalje od ove krize.

Situacija u Makedoniji posmatra se i kao prepreka ulasku u EU.

Vlada i opozicione partije slozne su da je sada najpotrebniji uskladjen

odgovor medjunarodne zajednice. Stoyanovu ponudu vojne pomoci trebalo bi

shvatiti kao pokusaj da se izvrsi pritisak na medjunarodnu zajednicu da

odlucnije reaguje, a ne kao indikacija bilo kakve zelje predsednika da se

vojno umesa u ovu krizu.

Ivan Krastev je direktor Cengra za liberalne strategije iz Sofia