Zabrinutost Bugarske oko krize u Makedoniji

Nocna mora Bugarske pretvara se u realnost nakon eskalacije sukoba u

Zabrinutost Bugarske oko krize u Makedoniji

Nocna mora Bugarske pretvara se u realnost nakon eskalacije sukoba u

Tuesday, 6 September, 2005

Pise: Ivan Krastev iz Sofije


Uticaj krize u Makedoniji vec se oseca u susednoj Bugarskoj. Svi govore o


'radikalnom albanskom faktoru', novom izvoru regionalne nestabilnosti.


Kritike vlade i medija su se konacno pomerile sa tradicionalnog krivca-


bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica i srpskog


nacionalizma.


Narod Bugarske je zabrinut da bi se sukobi u okolini Tetova mogli pretvoriti


u gradjanski rat, cime bi napori medjunarodne zajednice da uspostavi mir u


regionu doziveli krah.


Masovan priliv makedonsko-slovenskih izbeglica oslabio bi ekonomsku i


politicku stabilnost Bugarske. To bi moglo da uplasi strane ulagace,


narocito ako se sukob prosiri preko makedonskih granica u susedne drzave.


Vlada velika napetost. Postoji bojazan da bi se mogao ponoviti drugi


Balkaski rat od 1913.godine, kada su Bulgaria, Greece i Serbia dosli su


sukob oko podele Makedonije.


Bugarski predsednik Petar Stoyanov lose je poceo. Njegova ponuda pomoci


Skoplju, ukljucujuci slanje bugarskih trupa naisla je na neodobravanje


medjuarodne javnosti. "Daily Telegraph" je objavio clanak u kome se prica o


agresivnoj politici Sofie prema Makedoniji pre pocetttka Drugog svetskog


rata.


Bugarski politicki lideri postupaju pazljivo svesni da ih ocekuju skori


izbori.


Premijer Ivan Kostov je jasno stavio do znanja da Sofia ozbiljno shvata ovu


krizu. On je odmah optutovao za Skoplje gde se sureso sa makedonskim


rukovodiocima. Ova poseta protumacena je kao gest solidarnosti prema


koalicionoj vladi Ljupca Georgievskog.


Do normalizacije odnosa izmedju dve zemlje doslo je marta 1998.godine.


Specijalni odnosi uspostavljeni su izmedju vladajucih Ujedinjenih


demokratskih snaga, UDF, i Unutrasnje makedonske revolucionarne


organizacije, VMRO, Georgievskog. Bugarski premijer, medjutim, nije se


susreo sa glavnom opozicionom partijom, Socijaldemokratskom ligom


Makedonije, SDSM, koja je po misljenju UDF, anti-bugarska.


Kriza u susedstvu mogla bi naneti stetu bugarskoj politickoj sceni. Moglo


bi lako doci do promene kursa politike u zemlji. Pojedine manje politicke


partije kao sto je bugarska VMRO, zalazu se za otvoreniju nacionalisticku


politiku u nadi da ce privuci vise glasaca.


Dve glavne politicke partije Bugarske, UDF i Socijalisticka partija


Bugarske, BSP, vise puta su naglasile da kriza u Makedoniji nece izmeniti


njihovu pro-evropsku i anti-nacionalisticku politiku. Medjutim,


priblizavanjem parlamentarnih i predsednickih izbora, postoji bojazan da bi


politicari, u nastojanju da pridobiju vise glasaca, mogli iskoristiti ovu


krizu za njihove kratkorocne politicke ciljeve.


Izgleda da ce izborna trka biti tesna. Od nestablinosti u Makedoniji za


sada je najvise koristi izvukla vlada. UDF je stekla prednost plaseci


bugarsku javnost da se zemlja nalazi u opasnosti prosirivanja makedonske


krize.


Izvestaji javnog mnenja pokazuju da javnost ima vise poverenja u nacin na


koji vlada vodi spoljnu politiku od njenih resavanja socijalnih i ekonomskih


problema kod kuce. Stoga, opozicija optuzuuje vladu da iskoristava


situaciju u Makedoniji kako bi skrenula paznju glasaca od optuzbi za navodnu


korumpiranost i neuspeh na ekonomskom planu.


Stoga, izgleda da postoji saglasnost izmedju bugarskih politickih lidera da


bi za zemlju bilo najbolje da se kloni "konkretne" umesanosti u makedonsku


krizu. Vecina obicnih gradjana iskljucuje vojnu intervenciju i o toj temi


se uopste ne diskutuje.


Saopstenje makedonskog parlamenta da od susednih drzava nece prihvatiti


vojne jedinice naislo je na opste odobravanje. Bugari nemaju ambicija prema


makedonskoj teritoriji. Stavise, oni zele da se drze podalje od ove krize.


Situacija u Makedoniji posmatra se i kao prepreka ulasku u EU.


Vlada i opozicione partije slozne su da je sada najpotrebniji uskladjen


odgovor medjunarodne zajednice. Stoyanovu ponudu vojne pomoci trebalo bi


shvatiti kao pokusaj da se izvrsi pritisak na medjunarodnu zajednicu da


odlucnije reaguje, a ne kao indikacija bilo kakve zelje predsednika da se


vojno umesa u ovu krizu.


Ivan Krastev je direktor Cengra za liberalne strategije iz Sofia


Macedonia, Serbia
Frontline Updates
Support local journalists