Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Vidovdansko Prokletstvo

Da li ce istoricari u buducnosti zabeleziti da je u ovoj godini Srbija, najzad, izbegla vidovdansko prokletstva?
By Tim Judah

Jedna od prednosti moderne tehnologije jeste mogucnost da svako, sirom sveta, moze istog trenutka saznati sta se desava. Naravno, to nam nece pomoci da predvidimo buducnost, cak iako se taj dogadjaj odigrava na Vidovdan 28. juna koji je povezan sa nekim od najznacajnijih epizoda iz srpske istorije.


Dan nakon Kosovske bitke - 29. juna 1389. godine, ni najobavestenijim srednjovekovnim analiticarima nije bilo sasvim jasno da ce ishod te bitke predstavljati uvod, pre ili kasnije, u pet stotina godina otomanske dominacije.


Ko je od analiticara, takodje, uopste predvideo u svojim clancima kraj jedne civilizacije kakvu su do tada poznavali na dan 29. juna 1914, nakon sto je Gavrilo Princip usmrtio nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu? Niko, takodje, nije mogao ni pomisliti na dan 29. juna 1989. godine, 24 sata nakon govora Slobodana Milosevica na Gazimestanu pred milion okupljenih Srba, da ce, upravo, taj govor oznaciti pocetak nasilnog rasparcavanja zemlje.


Vredi napomenuti da je to sto se Milosevic nasao u helikopteru za Tuzlu upravo na Vidovdan, kako vec tvrdi potpredsednik srpske vlade Zarko Korac, bila "cista slucajnost".


Mozda posledice ovog izrucenja nece odjekivati u sledecih pola milenijuma, ali je cinjenica da je ovaj slucaj vec ustalasao javnost u Srbiji i Jugoslaviji. Pa ipak, jedna je stvar jasna - niko jos uvek ne zna sta moze uslediti na politickoj sceni.


U vreme pisanja ovog clanka, Beograd se pripremao za miting u organizaciji ultranacionalisticke Srpske radikalne stranke Vojislava Seselja. Ovaj skup bi mogao biti nasilan, ali domaci analiticari ocekuju da ce ova oluja proci bez velikih posledica.


U politickom smislu, propratne posledice izrucenja mogu doci do izrazaja na dva nivoa. Predstavnici Socijalisticke narodne partije, SNP, iz Crne Gore, bivsi Milosevicevi saveznici, izjavili su da ce napustiti neprirodnu vladajucu koaliciju na saveznom nivou sa srpskim reformistima iz Demokratske opozicije Srbije, DOS.


Ako SNP ostvari svoju pretnju, to moze imati za posledicu manjinsku vladu, ili bi cak moglo dovesti do novih saveznih izbora. Ipak, to se mozda nece desiti ako SNP odluci bi za njih bilo bolje, nakon sto su izrazili svoj protest, da ne rizikuju nove izbore koji bi svakako dodatno podstakli podele na vec veoma polarizovanoj crnogorskoj politickoj sceni.


Takodje, u vreme pisanja ovog teksta, Milan Milutinovic, predsednik Srbije, kako se tvrdi u jos uvek nepotvrdjenim izvestajima, se pripremao za dobrovoljnu predaju Haskom tribunalu. Ako se pokaze da je to tacno, odmah ce uslediti sveopsti metez dok se budu postrojavali potencijalni kandidati koji ce zahtevati raspisivanje predsednickih izbora, sto ce svakako biti neizbezno.


Milutinovic je, naravno, relikt zaostao iz Miloseviceve ere, ali se nije oglasavao u javnosti od prosle jeseni nadajuci se da ce odloziti sopstveni sudnji dan koliko god to bude moguce. Srpski predsednik je optuzen za ratne zlocine u isto vreme kada je i podignuta optuznica protiv Milosevica.


Razlog zbog koga je Milutinovic ostao na poziciji predsednika Srbije je prosto cinjenica da heterogena DOS koalicija nije zelela da otvara nove sukobe oko verovatno najvaznije i najuticajnije pozicije u zemlji. Danas su ovlascenja republickog predsednika fakticki suspendovana jer je Milutinovic na toj funkciji. Medjutim, onog trenutka kada novi predsednik bude izabran svakako ce pozeleti da koristi realna ovlascenja koja idu uz mesto predsednika Srbije.


Tokom proteklih meseci, lista mogucih kandidata koji su se u tom smislu pominjali u javnosti je obuhvatila Zorana Djindjica, trenutno srpskog premijera, i Vojislava Kostunicu, predsednika Jugoslavije. Cak i ako se ispostavi da Milutinovic ne ode u Hag ovih dana, ipak ce se on uskoro svakako zaputiti ka severu, prema sedistu Haskog tribunala.


Mada su ovo uzbudljiva vremena za Srbiju, aktuelni dogadjaji ce, naravno, predstavljati ozbiljan test za mladu demokratiju u procesu sazrevanja koji ce pokazati da li ce u zemlji ponovo zavladati haos ili ce politika sada krenuti u jednom mirnom pravcu.


Korac, na primer, smatra da se Savezna vlada nece raspasti, kao ni DOS, uprkos trenutnim visokim tenzijama na politickoj sceni. Zapravo, nakon nekoliko dramaticnih dana, sve ce se vratiti u normalu i Srbija, mozda i Jugoslavija, ce nastaviti proces polaganog povratka u jedno normalno stanje na politickoj sceni.


Ako je Korac u pravu, onda ce zemlja biti u daleko boljoj poziciji da apsorbuje i iskoristi jedan deo sume od miliona dolara koji su Jugoslaviji obecani na Donatorskoj konferenciji u Briselu.


Tokom nedavnog puta u London, Goran Svilanovic, jugoslovenski ministar inostranih poslova, pozalio se da su srpski reformisti na vlast morali da dodju sa programom promene celokupnog stanja u zemlji, te da je po svaku cenu uvedu u 21. stolece. On je, medjutim, rekao da su problemi sa kojima se sa suocavaju dovoljno veliki sami po sebi i bez albanske pobune u juznoj Srbiji, te pritiska koji se vrsi radi izrucenja Milosevica.


Danas je pobuna okoncana, Milosevic je van zemlje i obecane su znacajne sume finansijskih sredstava za obnovu. Nadajmo se, stoga, da ce istoricari u buducnosti zapisati da je ove godine Srbija najzad izbegla kob vidovdanskog prokletstva!


Tim Judah je autor knjige 'The Serbs: History, Myth and the Destruction of Yugoslavia" ("Srbi: Istorija, mit i unistenje Jugoslavije") u izdanju Yale University Press.