Uspon Djindjiceve stranke

Zestoka antimafijaska kampanja srpske vlade, koja traje od ubistva premijera Zorana Djindjica, dramaticno je izmenila odnos snaga na politickoj sceni Srbije.

Prema nedavnom ispitivanju javnog mnenja, koje je od 23. do 26. marta sprovela beogradska agencija "Strategic Marketing", 73 odsto gradjana podrzavaju uvodjenje vanrednog stanja i vladinu kampanju protiv organizovanog kriminala.

Koaliciona vlada u kojoj dominira Demokratska stranka, DS, pokojnog premijera Djindjica, uziva najvecu podrsku od kada je preuzela vlast u januaru 2001. godine.

Pre ubistva, podrska vladi neprestano je slabila pocev od maja 2001. godine dostigavsi najnizu tacku od 38 odsto podrske neposredno uoci Djindjiceve smrti.

Posmatraci veruju da ce od vanrednog stanja uvedenog pre mesec dana najvise koristi imati Demokratska stranka, na cijem se celu nalazi novi premijer Zoran Zivkovic.

Ta stranka, koja je proslog decembra imala poverenje samo 12 odsto gradjana, sada uziva javnu podrsku vecu nego sve ostale stranke zajedno i ozbiljno se priblizava fantasticnoj cifri od 50 odsto.

"Sve sto se desilo nakon ubistva, potom jedan izrazito emotivan period u vezi sa Djindjicem kao i vanredno stanje, ide u prilog Demokratskoj stranci", rekao je direktor agencije "Strategic Marketing" Srdjan Bogosavljevic za Radio B92. "Ova partija je sada vodeca politicka snaga."

Najveci gubitnici u proteklih mesec dana su stranke bivseg rezima, pogotovo Milosevicevi socijalisti, koji vise ne mogu sa sigurnoscu racunati ni na ulazak u parlament, kao i radikali koje predvodi Vojislav Seselj.

Socijaliste i radikale, kao i clanove Stranke srpskog jedinstva, SSJ, koju je osnovao haski optuzenik Zeljko Raznatovic Arkan, gradjani percipiraju kao ljude koji su saradjivali sa mafijom.

Gubitnik je takodje i Vojislav Kostunica, koji je od septembra 2000. godine, kada je pobedio Milosevica na predsednickim izborima, sve do kraja marta uzivao status najpopularnijeg srpskog politicara.

Kostunica i njegova Demokratska stranka Srbije, DSS, su doziveli dramatican pad popularnosti jer ih gradjani ne prepoznaju kao politicare koji ucestvuju i podrzavaju obracun sa organizovanim kriminalom, sto je trenutno jedina politicka tema koja interesuje javnost.

Posle Djindjiceve smrti, Kostunica se zalagao za koncentracionu vladu, u kojoj bi se nasli predstavnici svih parlamentarnih stranaka, cak i omrazenih radikala i socijalista. To je doprinelo naglom padu njegove popularnosti. Mada je u decembru prosle godine 21 odsto gradjana u Kostunici videlo idealnog predsednika Srbije, danas samo njih 15 odsto zeli da vidi Kostunicu na tom mestu.

Ispred njega je lider reformske opozicione partije G17 Plus, Miroljub Labus, bivsi predsednicki kandidat, koji uziva podrsku 17 odsto gradjana.

Kostunicin rezultat u anketama bi mozda bio jos losiji da je vladajuca koalicija uspela da u medjuvremenu isprofilise nekog lidera umesto do sada neprikosnovenog Zorana Djindjica, koji je u potpunosti personifikovao tu koaliciju.

Posle objavljivanja rezultata nedavnih istrazivanja javnog mnjenja, mnogi su se javili da ospore njihovu validnost. Najglasnija je bila Kostunicina stranka odakle se moglo cuti da ti rezultati ne odrazavaju pravo raspolozenje javnog mnjenja.

"Potpuno je neprimereno raditi takva istrazivanja i objavljivati njihove rezultate u uslovima vanrednog stanja", rekao je ove nedelje na konferenciji za stampu funkcioner DSS-a Dejan Mihajlov.

Politicki analiticari veruju da je do dramaticne promene u odnosu snaga na politickoj sceni u Srbiji doslo iz cetiri glavna razloga.

Prvi je taj sto su gradjani, cak i oni koji nisu podrzavali Djindjica, njegovo ubistvo doziveli veoma emotivno. O njemu je u decembru prosle godine 24 odsto gradjana imalo pozitivno misljenje, a cak polovina ispitanika negativno. Medjutim, posle atentata je doslo do dramaticnog preokreta u percepciji javnosti.

Sada o pokojnom premijeru negativno misljenje ima samo 16 odsto gradjana, a pozitivno cak 66 odsto, sto je rejting kome se Zoran Djindjic za svog zivota nije nikada priblizio.

Drugi razlog je sto u uslovima vanrednog stanja nijedna tema, bilo socijalna ili politicka, ne opredeljuje politicki stav gradjana koliko borba protiv kriminala. Zato je vlada, koja se sada veoma energicno obracunava sa mafijaskim bandama u Srbiji, stekla javnu podrsku, koju nije imala dok se bavila redovnim poslovima.

Treci razlog za preokret na politickoj sceni je uvodjenje striktnih cenzorskih pravila medijima u okviru vanrednog stanja. Mnogi listovi, stoga, iskljucivo objavljuju zvanicne stavove i saopstenja.

Najzad, mada je vlada upotrebila specijalna ovlascenja pod vanrednim stanjem za obracun sa ostacima Milosevicevog rezima, takodje koristi vanredno stanje da ukaze na ono sto vladajuca koalicija vidi kao greske politickog rivala Vojislava Kostunice.

Novi potpredsednik Vlade Srbije Cedomir Jovanovic optuzio je Kostunicu zbog toga sto se vlast u Srbiji nije na vreme obracunala sa organizovanim kriminalom.

"Kostunica se ne moze osloboditi odgovornosti za poslove koje kao predsednik SRJ nije mogao i nije zeleo da uradi", rekao je Jovanovic za beogradski dnevni list "Danas" od 5. aprila. Precizirao je da Kostunica nije raskinuo sa politikom svog prethodnika.

Nekoliko dana kasnije, policija je uhapsila dvojicu Kostunicinih saradnika iz vremena kada je obavljao funkciju jugoslovenskog predsednika - savetnika za bezbednost Rada Bulatovica i doskorasnjeg nacelnika vojne obavestajne sluzbe generala Aca Tomica.

Kako je saopstila policija, oni su uhapseni jer su pronadjeni "bitni podaci" o njihovim "sastancima i dogovorima" sa Miloradom Lukovicem Legijom i Dusanom Spasojevicem Siptarom, liderima srpskog podzemlja koji se optuzuju za organizovanje ubistva srpskog premijera.

Ovaj incident mogao bi veoma narusiti Kostunicinu reputaciju nekorumpiranog politicara, ali i trajno ugroziti njegovu poziciju na politickoj sceni.

U isto vreme, zvanicnici Demokratske stranke takodje su napali uspesnog guvernera Narodne banke Srbije, Mladjana Dinkica, jednog od lidera G17 Plus grupe eksperata, koja je nedavno prerasla u politicku stranku. Veruje se da bi ova politicka partija, s obzirom na strucno znanje koje njeni clanovi poseduju i reputaciju nekorumpiranih, postenih javnih licnosti, mogla postati ozbiljan politicki cinilac na buducim izborima.

Zivkovic je prosle nedelje zapretio smenjivanjem guvernera, tvrdeci da je Narodna banka Jugoslavije izgubila svoju ulogu nakon stvaranja nove drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, a da Narodna banka Srbije jos ne postoji dok se ne donese zakon. Tenzije izmedju njih dvojice su splasnule, a obojica su se obavezala da ce pokusati da rade zajedno.

Mnogi analiticari veruju da ce se vlada naci na ozbiljnim iskusenjima cim se ukine vanredno stanje.

Bice tesko odrzati jedinstvo sesnaest partija u koaliciji bez snaznog Djindjicevog vodjstva. Vecina clanova vlade predstavljaju manje politicke stranke, a nema nikakvih garancija da ce ostati na okupu.

Nebojsa Covic, lider Demokratske alternative i potpredsednik vlade, izjavio je ove nedelje da su, prema njegovim informacijama, neki clanovi aktuelne srpske vlade bili u kontaktu sa Legijom i drugim pripadnicima zemunske bande, ali je odbio da navede imena.

Covic je, takodje, rekao novinarima da mu nije poznato da li policija istrazuje ove kontakte.

"Organi koji istrazuju atentat na premijera trebalo bi da to temeljno istraze, bez obzira o kome se radi", dodao je potpredsednik vlade.

Neki veruju da ce mediji biti znatno kriticniji u izvestavanju o trenutnoj politickoj situaciji, ukljucujuci kontroverzne aspekte antimafijaske kampanje, koja za sada uziva status "svete krave".

Malo koji politicki analiticar veruje da bi vlada uistinu mogla da sacuva stecene pozicije i trenutno raspolozenje javnog mnjenja koje ide u prilog vladi i Demokratskoj stranci.

U pokusaju da se iskoristi aktuelna podrska javnosti, jedan od zvanicnika stranke Bosko Ristic najavio je da bi prevremeni parlamentarni izbori mogli da uslede posle usvajanja novog ustava Srbije krajem godine.

Medjutim, nekoliko partijskih kolega ga je odmah demantovalo. Zivkovic je izjavio da izbora nece biti do kraja sledece godine kada vladi redovno istice mandat.

Zeljko Cvijanovic je glavni i odgovorni urednik beogradskog nedeljnika "Blic News".