Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Sukob oko makedonskog jezika

Spor oko nastave na albanskom jeziku povecava politicke tenzije u Makedoniji.
By Zeljko Bajic

Hiljade nastavnika, studenta i njihovih roditelja naslo se na ulicama Bitolja pocetkom ovog meseca da bi protestvovali protiv namere vlade da u tamosnjoj gimnaziji otvori jedno odeljenje na albanskom jeziku.


Makedonski demonstranti rekli su da je namera da se otvori odeljenje na albanskom jeziku neosnovana. Oni tvrde da u odeljenju nece biti dovoljno ucenika s obzirom da Albanci cine manje od tri odsto ukupnog stanovnstva.


Ovaj sukob odrazava veoma ispolitizovanu i emotivnu debatu o nastavi na albanskom jeziku.


Albanska populacija cini skoro cetvrtinu ukupnog stanovnistva Makedonije. Prema postojecem zakonu albanska deca se mogu skolovati na svom maternjem jeziku samo na osnovnom i srednjem nivou obrazovanja, mada uz izvesna ogranicenja.


Nastava na jeziku nacionalnih manjina moze se izvoditi u osnovnim i srednjim skolama, ako se moze formirati grupa od najmanje 24 ucenika.


Albanski politicke vodje, inace, smatraju da se ravnopravno skolovanje na albanskom jeziku treba prosiriti i na univerzitet. Makedonci su protiv toga, jer uvodjenje paralelnog skolstva vide kao politicko pokrice za eventualno otcepljenje zapadne Makedonije, gde mahom zive Albanci.


Vladajuca koalicija albanskih i makedonskih partija trudi se da spreci da pitanje jezika ne izmakne kontroli.


Nezadovoljnici iz Bitolja strahuju da se na "mala vrata" zeli progurati namera da se u bitoljskoj gimnaziji skoluju mladi Albanci i iz susednih mesta. Albanci bi, tako ispada, "devalvirali jednu svetlu tradiciju" ove skole.


Demonstranti su na kraju pobedili. Vlada je odustala od svojih planova. Tek sto je mladim Albancima u Bitolju uskraceno pravo na skolovanje na sopstvenom jeziku, i oni sami pokusali su da uskrate pravo skolovanja svojim vrsnjacima Romima, u romskom naselju Suto Orizari u Skoplju.


Ova dva incidenta bila su tek uvod u bolni i, vise godina nerazreseni, problem Tetovskog univerziteta.


Vise od 3000 Albanaca se okupilo u sredu 17. maja zahtevajuci priznanje drzavnog univerziteta za svoju manjinu. Protest su organizovali studenti takozvanog Tetovskog univerziteta, koji kao ilegalan funkcionise od februara 1995. godine u mestu Mala Recica blizu severozapadnog makedonskog grada Tetova


Ovaj skup je organizovan kao odgovor na predlog visokog komesara za nacionalne manjene OEBS, Max van der Stoela. On je predlozio u aprilu da se u Makedoniji organizuje privatni univerzitet koga bi finansirala medjunarodna zajednica. Ovaj funkcioner OEBS-a predlaze da diplome sa nepriznatog Tetovskog univerziteta budu priznate polaganjem drzavnog ispita. Profesori Tetovskog univerziteta koji imaju strucne kvalifikacije mogli bi se ukljuciti u nastavni proces u novoj instituciji.


Tetovski univerzitet osnovan je kada je grupa profesora, koja je izgubila posao posle zatvaranja Univerziteta u Pristini, organizovala casove u kuci u selu Mala Recica.


"Ova (albanska) institucija ne predstavlja politicki problem, kakvim ga mnogi predstavljaju", rekao je studentski vodja Jusuf Zeneli. "Ovaj univerzitet funkcionise u skladu sa makedonskim zakonom, kao i ostali univerziteti".


Rektor Tetovskog univerziteta, Fadil Sulejmani uputio je ostre kritike na racun Van der Stoela. "On nije kompetentan da ponudi resenje, u Makedoniji je da bi izazivao svadje i sukobe."


Dok nije dosla na vlast, Demokratska partija Albanaca, PDSH, zahtevala je da se Tetovski univerzitet legalizuje. Sada, cineci ustupak koalicionim vezama, stranka je podrzala formiranje nove institucije - koledza.


Ovaj postupak razbesneo je albanske studente. Oni su porucili Arbenu Xhaveriju, lideru stranke, da se seti da je zahvaljujuci njima dosao na vlast; okrene li im ledja, vlast ce ekspresno izgubiti. Optuzili su ga da je izdajnik nacionalnog interesa.


Rektor Tetovskog univerziteta, Fadil Sulejmani, rekao je da ce svi sporazumi izmedju "makedonskog rezima i njihovih kolaboracionista u redovima PDSH" biti odbaceni.


Zeljko Bajic je redovni dopisnik IWPR.