Srbija: Vasiljevic optuzuje Milosevica
Dokazi koje je bivsi armijski general izneo na sudjenju Milosevicu uvecavaju izglede tuzilastva da dodje do okrivljujuce presude.
Srbija: Vasiljevic optuzuje Milosevica
Dokazi koje je bivsi armijski general izneo na sudjenju Milosevicu uvecavaju izglede tuzilastva da dodje do okrivljujuce presude.
Svedocenje kljucnog svedoka u sudjenju Slobodanu Milosevicu, o tome da su ratne paravojne formacije bile pod direktnom kontrolom srpskog ministarstva unutrasnjih poslova, ovdasnji analiticari tumace kao pokusaj da se Vojska Jugoslavije distancira od odgovornosti za ratne zlocine.
U svedocenju protiv Slobodana Milosevica koje je u toku, nekadasnji sef vojne sluzbe bezednosti, Aleksadar Vasiljevic, objasnio je komandnu vezu izmedju Milosevica, srpske javne i tajne policije i paravojnih organizacija, koje su pocinile najvece zlocine u jugoslovenskim ratovima.
Vasiljevic je time uvecao izglede tuzilastva da dodje do okrivljujuce presude. Takodje je otvorio pitanje optuznice protiv uticajnog sefa Miloseviceve drzavne bezbednosti, Jovice Stanisica, koji je tu duznost obavljao od 1991. do 1998, kao i nekoliko paravojnih vodja protiv kojih optuznice za ratne zlocine jos nisu podignute.
Vasiljevic je potvrdio postojanje tzv. "komandne veze", pod cime tuzilastvo podrazumeva hijerarhijsku liniju koja je isla s vrha od Milosevica preko sefova tajne i javne policije do lidera paravojnih formacija.
Vasiljevic je rekao da su "komandnu vezu" uspostavili policija i Sluzba drzavne bezbednosti Srbije, DB, pocetkom devedesetih godina, kada su formirale paravojne jedinice u koje su bile regrutovana brojna lica sa kriminalnim dosijeima.
Govoreci o tim jedinicama, koje je kontrolisao i naoruzavao MUP Srbije, Vasiljevic je rekao da je posebno plodno tle za njih bila Istocna Slavonija, gde je rat izmedju Srba i Hrvata poceo u maju 1991. godine.
"Tamo je bila jedinica Mirka Jovica, lidera ultranacionalisticke stranke Srpska narodna obnova, koja se zvala 'Dusan Silni' i koja je neposredno izvrsila zlocin u selu Lovas", rekao je Vasiljevic.
Prema optuznici koja Milosevica tereti za zlocine protiv covecnosti u Hrvatskoj, u selu Lovas, pored Vukovara, ova paravojna formacija naterala je hrvatske civile da udju u minsko polje, pri cemu je poginulo dvadesetak mestana.
Vasiljevic je zatim naveo paravojni odred "Crnogorac", iza kojeg je stajao tadasnji zamenik ministra srpske policije Radovan Stojicic Badza, ubijen u jednom beogradskom restoranu u aprilu 1997. godine.
Takodje je pomenuo paravojnu jedinicu "Tigrove", prema kojoj je, kako je rekao, MUP imao poseban odnos.
Na celu te jedinice bio je Zeljko Raznatovic Arkan, jedan od najmocnijih sefova beogradskog podzemlja, ubijen u januaru 2000. godine.
Na pitanje tuzioca o paravojnim jedinicama Milosevicevog saveznika i vodje Radikalne stranke Vojislava Šeselja, Vasiljevic je podsetio sud na Seseljeve izjave u kojima je on javno tvrdio da je po Stanisicevom nalogu regrutovao dobrovoljce, koje je potom naoruzavala i opremala Sluzba drzavne bezbednosti.
"To niko iz MUP-a nije demantovao, pa smatram da je Seseljeva izjava verodostojna", rekao je Vasiljevic.
Vasiljevic je optuzio paravojne snage za ubistvo 160 hrvatskih zarobljenika na farmi Ovcara, sto je bio najveci zlocin pocinjen u Vukovaru nakon sto su srpske snage zauzele grad u novembru 1991.
Vasiljevic je rekao da su zarobljenike streljali vukovarski "teritorijalci", pripadnici lokalne paravojne formacije, uprkos tome sto su ih obezbedjivali pripadnici 80. motorizovane brigade JNA iz Kragujevca u centralnoj Srbiji.
Analiticari u Srbiji ne osporavaju Vasiljevicevo svedocenje, ali smatraju da on zapravo pokusava da minimizira ulogu vojske u ratnim zlocinima pocinjenim u bivsoj Jugoslaviji.
U nastojanju da odgovornost za zlocine skine sa vojske i prebaci je na paravojne snage, policiju i DB, Vasiljevic je rekao kako je pocekom 1992. vojni vrh zahtevao od Stojicica da Raznatoviceva formacija napusti Istocnu Slavoniju.
"Badzin odgovor je bio da nece biti problema sa 'tigrovima' jer ce ih on ukljuciti u jedinice MUP Srbije", rekao je Vasiljevic.
Ipak, najozbiljnija Vasiljeviceva optuzba odnosila se na to da je, kako je rekao, bio neposredan svedok da je Milosevic bio upoznat sa zlocinima nad Albancima na Kosovu tokom sukoba 1999. godine, a da nije nista preduzeo da kazni njihove pocinioce.
Vasiljevic je svedocio o sastanku kod Milosevica 17. maja te godine, na kome su tadasnjeg jugoslovenskog predsednika o zlocinima srpskih snaga na Kosovu obavestili on, general Nebojsa Pavkovic, tada komandant VJ na Kosovu, i Radomir Markovic, Stanisicev naslednik na mestu sefa DB.
Milosevic je, kako kaze Vasiljevic, rekao da "drasticni slucajevi zlocina treba da budu hitno razreseni", ali nije prihvatio Pavkovicev predlog da se formira drzavna komisija koja ce istraziti i utvrditi sta se dogodilo na Kosovu.
General Vasiljevic, protiv koga se u Hagu zvanicno vodi istraga za pocinjene ratne zlocine, buduci da se nalazi medju 18 lica u Milosevicevoj optuznici za Hrvatsku i da je naveden kao jedan od saucesnika u "zlocinackom poduhvatu", vec duze vreme i pre svedocenja iskazivao je prilicnu kooperativnost prema Tribunalu.
On je jedini vojni funkcioner koji se odazvao pozivu beogradske kancelarije Tribunala da govori o onome sto zna, a da za to nije trazio dozvolu zvanicnih organa u Beogradu.
Za razliku od nekih drugih osumnjicenih "insajdera", poput Milana Babica, nekadasnjeg lidera otpadnicke srpske drzave u Hrvatskoj, Republike Srpske Krajine, koji je svedocio u decembru, Vasiljevic nije ostavio utisak coveka koga je za svedocenje motivisalo samo stavljanje na listu ljudi pod istragom.
Njegov motiv, kako tvrdi jedan prijatelj kojem se poverio uoci odlaska u Hag, prvenstveno je povezan sa namerom da se krivica za zlocine skine sa vojske.
Vasiljeviceva karijera bila je obelezena stalnim sukobima sa Milosevicem, jer je pripadao projugoslovenskoj struji medju generalima, onoj koja se suprotstavljala nacionalnim podelama u vojsci.
Smatran za jednog od najboljih obavestajaca koje je Jugoslavija ikad imala, Vasiljevic je bio smenjen u cistki nenacionalistickih generala koju je Milosevic sproveo u maju 1992.godine. Tada je uhapsen i optuzen za korupciju i "zloupotrebu" sluzbenog polozaja, da bi posle sedam meseci u zatvoru bio oslobodjen optuzbi.
Po izlasku iz zatvora, sa nekoliko penzionisanih generala istomisljenika, priblizava se Novoj demokratiji, stranci danasnjeg ministra policije Dusana Mihajlovica, koja je u ono vreme bila Milosevicev koalicioni partner.
Ovog izuzetnog obavestajnog oficira Milosevic se setio uoci samog bombardovanja Jugoslavije u martu 1999. godine, kada ga povlaci iz penzije i postavlja na mesto zamenika sefa obavestajne uprave VJ.
Bila je to prilika za Vasiljevica da izmiri racune: vise izvora iz Generalstaba VJ potvrdilo je da je u dramaticnoj noci sa 5. na 6. oktobar 2000. godine ovaj general svojim autoritetom sprecio generalstabne "jastrebove" u nameri da posalju vojsku da intervenise i spreci svrgavanje Milosevica.
Zato je 2001.godine, nakon sto je Milosevic vec isporucen u Hag, Vasiljevic bio neprijatno iznenadjen kada je na listi osumnjicenih u njegovoj optuznici za zlocine u Hrvatskoj video i svoje ime.
"Posebno sam iznenadjen sto sam se nasao medju ljudima koji su me svojevremeno eliminisali i od kojih sam doziveo velike neprijatnosti", rekao je Vasiljevic za beogradski nedeljnik NIN od 11. oktobra iste godine.
Zato bi uspeh Vaslijevicevog svedocenja mogao posluziti tuzilastvu kao uvod u pojacana nastojanja da obezbedi ucesce kljucnog insajdera, Jovice Stanisica, coveka koji je najupuceniji u najdublje tajne Miloseviceve vladavine.
Takav ishod nije nemoguc, posto se Stanisic razisao sa Milosevicem zbog razlicitih gledista na srpsku politiku na Kosovu jos 1998. godine i od je tada njegov ljuti protivnik. Gotovo da je jedino pitanje hoce li se pojaviti na stolici za svedoke ili na onoj namenjenoj optuzenima.
Zeljko Cvijanovic je urednik beogradskog nedeljnika Blic News.
