Srbija: varljivo primirje u vladi

Mada su posle vise od mesec dana zestokih sukoba suprotstavljene frakcije u Vladi Srbije odlucile da zakopaju ratne sekire, male su sanse da to primirje potraje.

Na sednici kojom je predsedavao premijer Zoran Zivkovic 26. maja odluceno je da ministri prekinu obracune i razmenu optuzbi u srpskim medijima, te da zajedno nastave sa sprovodjenjem kljucnih reformi u zemlji.

Zivkovic je na konferenciji za stampu rekao da je na sednici zakljuceno kako nijedan clan Vlade Srbije “nije ukljucen u bilo kakve kriminalne aktivnosti".

Do ove izjave je doslo posle citavih mesec dana tokom kojih su zavadjeni ministri optuzivali jedni druge za saradnju sa podzemljem, cak i sa zemunskim klanom, koji se smatra odgovornim za smrt premijera Zorana Djindjica, 12. marta.

Da sporazum mozda nece biti dugog veka, moglo se videti vec u sredu, kada je Vladan Batic, ministar pravde, na konferenciji za stampu iznenada saopstio da njegova Demohriscanska stranka Srbije, DHSS, vise nece prisustvovati sastancima vladajuce koalicije, DOS, protestvujuci zbog odbijanja parlamenta da podrzi njegovu inicijativu za nezavisnom srpskom drzavom.

Nastavak medjusobnih sukoba pretio je mogucnoscu da vlada, posle zestokih medjusobnih optuzbi ministara, pod pritiskom javnosti bude prisiljena da sprovede ozbiljnu i sveobuhvatnu istragu o njihovim eventualnim vezama sa mafijom. Takva istraga bi verovatno ugrozila reputaciju samih ministara, ali i citave vlade.

S druge strane, produbljivanje sukoba, kako tvrdi politicki analiticar Djordje Vukadinovic, neminovno vodi u prevremene parlamentarne izbore, sto nije u interesu nijedne od sesnaest stranaka Demokratske opozicije Srbije, DOS. "Vladajuca koalicija ne uziva dovoljnu podrsku biraca, i u slucaju prevremenih izbora, verovatno ne bi mogla da opstane na vlasti", tvrdi on.

Nedavna istrazivanja javnog mnjenja pokazuju da posle plebiscitarne podrske gradjana vlasti nakon Djindjicevog ubistva, ta podrska sada rapidno opada.

Prema rezultatima istrazivanja beogradske agencije "Strategic Marketing", stranka pokojnog premijera Zorana Djindjica je jos uvek u vodjstvu sa 22 odsto podrske gradjana, sto je pet odsto manje nego u martu ove godine. Partija bivseg predsednika Jugoslavije Vojislava Kostunice, Demokratska stranka Srbije, DSS, jos uvek je na drugom mestu, ali pokazuje znake laganog rasta popularnosti dostigavsi 15 odsto.

G17 Plus reformisticka stranka koja se distancirala od vladajuce koalicije, takodje je dozivela rast popularnosti osvojivsi podrsku 11 odsto biraca. Mladjan Dinkic iz stranke G17 Plus je najpopularniji politicar vec drugi uzastopni mesec, pri cemu ga podrzava 52 odsto ispitanika.

Zabrinjavajuca je cinjenica sto broj ljudi koji su izjavili da nece uopste glasati, ili su rekli da su "neodlucni", neprestano raste i sada premasuje 34 odsto.

Ove brojke ukazuju da bi se Demokratska stranka, DS, mogla naci u ozbiljnim problemima ako se sazovu izbori, ali i da bi neke manje stranke mogle sasvim nestati sa politicke scene.

Predsednik Skupstine Srbije i Crne Gore Dragoljub Micunovic nedavno je priznao da prevremeni izbori predstavljaju najvecu opasnost za stabilnost DOS-a, jer bi to moglo prisiliti manje partije da prevashodno razmisljaju o sopstvenom prezivljavanju umesto o interesima vlade. "Stranke odmah pokusavaju da povuku poteze koji su u njihovom najboljem interesu, i to onda stvara tenzije", kaze on.

Odrzivosti primirja koje trenutno vlada, takodje je doprineo pritisak predstavnika medjunarodne zajednice unutar Srbije - pogotovo diplomate iz Sjedinjenih Americkih Drzava - koji veruju da jedino stabilna srpska vlada moze sprovesti neophodne reforme tokom svog mandata do kraja 2004. godine.

Kao faktore nestabilnosti u toj vladi SAD identifikuju prevremene izbore, koji neke male stranke okrecu prema Kostunici, koji zbog svog nacionalizma, cini se, nije na listi simpatija SAD.

Drugi faktor nestabilnosti je "Biznis klub", sto je ime koje su neki stranci nadenuli grupi radikalnih politicara u Demokratskoj stranci, DS.

Analiticari veruju da Zivkovic mora uciniti sve da ogranici uticaj ove grupe, za koju se smatra da podstice nepoverenje medju manjim partijama, ako se zeli da ovo primirje u vladi potraje i otkloni opasnost od prevremenih izbora. Ukoliko ne bude imao uspeha u tome, dodatni sukobi i prevremeni izbori bice neizbezni.

Zeljko Cvijanovic je redovni saradnik IWPR-a.