Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija u vanrednom stanju

Vanredno stanje nosi sa sobom ozbiljan rizik, ali i nudi jedinstvenu priliku za obracun sa kriminalom.
By Zeljko Cvijanovic

Ako novoizabrani premijer Zoran Zivkovic bude mogao da oslobodi zemlju posasti organizovanog kriminala i uhapsi ubice Zorana Djindjica, uci ce u istoriju kao covek koji je za nekoliko nedelja postigao ono sto njegov prethodnik nije uspeo tokom protekle dve godine.


Medjutim, ako za borbu protiv kriminala bude neophodno isuvise represivnih mera, onda bi se moglo ispostaviti da se u Srbiji stvara osnova za eventualnu diktaturu. Zivkovic, star 43 godine, hoda po tankoj liniji, ali u ovom trenutku uziva medjunarodnu podrsku kao i podrsku domace javnosti, koja je uzasnuta ubistvom srpskog premijera. Srpska javnost ce jos neko vreme biti spremna da saceka razvoj dogadjaja i vidi sta ce konacno desiti.


Zoran Zivkovic, koji je izabran za predsednika Vlade Srbije tesnom parlamentarnom vecinom, u svojoj inaugurativnoj besedi rekao je u Skupstini Srbije da je odlucan obracun sa mafijom vec poceo da daje rezultate. Do sada je uhapseno oko 2.000 ljudi u sveobuhvatnoj policijskoj akciji sirom zemlje, a veci deo je zadrzan u pritvoru. Medjutim, glavni osumnjiceni za ubistvo premijera, Dusan Spasojevic Siptar i Milorad Lukovic Legija, i dalje izmicu poteri.


Carls Kroford, britanski ambasador u Beogradu, u intervjuu za beogradski dnevni list "Blic" opisao je vanredno stanje kao "visoku cenu" koju treba platiti za obracun sa organizovanim kriminalom. "Cena bi bila jos veca kada se ne biste odlucili za suocavanje sa tim problemom". Potom je dodao da "vanrednom stanju treba pristupiti sa demokratskog stanovista i okoncati ga u dogledno vreme."


Ipak, neke opozicione grupe veruju da se vlada usredsredjuje na obracun sa pojedinim kriminalnim grupama. "Da li ce se borba protiv organizovanog kriminala prosiriti i na Surcinski klan?", zapitao je Dragan Marsicanin, potpredsednik Demokratske stranke Srbije Vojislava Kostunice, cime je podsetio na sumnje njegove partije da je vlada u proslosti tolerisala aktivnosti nekih kriminalnih grupa u Beogradu. "U Srbiji postoji 155 kriminalnih bandi i nijedna od tih bandi ne uziva nikakvu zastitu", odgovorio je Zivkovic.


Vlada je 17. marta zabranila dva lista - nedeljnik "Identitet", za koji se veruje da je blizak Lukovicu i Spasojevicu, i dnevni list "Nacional", koji je odnedavno iznosio zestoke antivladine stavove. U posebnim merama koje su na snazi zabranjuje se bilo kakav javni komentar ili spekulacija o razlogu za uvodjenje vanrednog stanja.


U obrazlozenju za zabranu "Nacionala", vlada je saopstila da je list zabranjen zbog krsenja nekoliko clanova te odredbe.


Zivkoviceva tvrdnja da ubistvo Zorana Djindjica "nije samo obracun mafije sa covekom koji je hteo mafiju da unisti" unela je nemir u redove politicke opozicije zbog moguceg koriscenja vanrednog stanja u druge svrhe.


On je dodao da "Djindjicevo ubistvo ima politicku pozadinu i politicke inspiratore", sto je probudilo strahovanje kriticara vlasti ili onih koji ne podrzavaju vladu da bi se takodje mogli naci u pritvoru pod izgovorom da se sprovode bezbednosne mere.


Zaista, vlada je najavila opseznu cistku u pravosudju, koje je vec mesecima u otvorenom sukobu sa vladom. "Necemo dozvoliti da gradjani budu taoci nesposobnih ljudi koji okorele kriminalce pustaju na slobodu i omogucavaju im da nastavljaju sa vrsenjem krivicnih dela", rekao je Zivkovic u parlamentu.


Sudije su ove komentare protumacile kao pokrice za napad na sudstvo, jer veruju da se iza ovog poteza krije nastojanje vlade da na pozicije u pravosudju postavi sebi lojalne sudije. Takodje ce se izmeniti Zakon o krivicnom postupku jer, kako Zivkovic tvrdi, daje "mala ovlascenja organima bezbednosti i suvise velike slobode kriminalcima."


U ovom trenutku, cinjenica da nije utvrdjeno trajanje vanrednog stanja predstavlja u vecoj meri razlog za zabrinutost nego bilo koja konkretna vanredna mera koja se sprovodi u takvom okruzenju. Politicki analiticar i predavac na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Slobodan Antonic, u utorak je na veb sajtu socioloskog casopisa "Nova srpska politicka misao" objavio clanak u kome tvrdi da bi se "tesko mogao izbeci zakljucak da vanredno stanje sluzi interesima jedne odredjene klike, koja bi mogla da se posluzi terorom i nasiljem u obracunu sa svojim rivalima", ukoliko se vanredno stanje ubrzo ne ukine.


Miroljub Labus, lider opozicione G17 Plus stranke, izjavio je 17. marta na konferenciji za stampu da podrzava uvodjenje vanrednog stanja, ali veruje da bi ono trebalo da se oroci na jasno odredjeni period. U ovom trenutku, vlada nije pruzila jasne naznake kada bi se vanredno stanje moglo ukinuti. To ce delom zavisiti od policije i snaga bezbednosti, naravno. Nakon sto se obuzdaju glavne bande i organizovane kriminalne grupe, a Djindjiceve ubice privedu pravdi, onda ce, nadajmo se, nestati kljucni razlog za uvodjenje vanrednog stanja.


Zeljko Cvijanovic je urednik beogradskog nedeljnika "Blic News".