Srbija: Svedok koji je uznemirio Beograd

Beograd se odrice prvog srpskog insajdera. Ratomir Tanic, prvi takav svedok na sudjenju Slobodanu Milosevicu u Hagu, svojim trodnevnim svedocenjem ove nedelje zabrinuo je, pored Milosevica, i neke funkcionere sadasnje vlasti u Beogradu.

Ukoliko je Tanic u pravu, onda nije samo Milosevic planirao genocid i etnicko ciscenje kosovskih Albanaca vec su u tome ucestvovali, ili bar bili upoznati s tim, brojni visoki funkcioneri danasnje vlasti.

Cetrdesetsestogodisnjeg Tanica za svedoka - insajdera, u kojeg hasko tuzilastvo polaze velike nade, preporucilo je njegovo ucesce u, kako je naveo, "diskretnom politickom dijalogu" Beograda sa liderima kosovskih Albanaca izmedju 1995-1997. godine.

U tim razgovorima Tanic je, kako kaze, ucestvovao sa ovlascenjem predsednika Nove demokratije, ND, partije danasnjeg ministra srpske policije Dusana Mihajlovica, koja je tada ucestvovala u vlasti zajedno sa Milosevicevom Socijalistickom partijom Srbije.

Ti razgovori su prekinuti pocetkom 1998. kada se, kako tvrdi Tanic, Milosevic opredelio za "voluntaristicku i nesrazmernu upotrebu sile" ne samo protiv terorista nego i protiv albanskih civila.

Tanic, koji je najpre bio najavljen kao zasticeni svedok K3, optuzio je Milosevica da je u te svrhe koristio "privatni lanac komandovanja" nad jedinicama Vojske Jugoslavije, VJ, i policije buduci da su se robusnim akcijama suprotstavljali vodjstvo tajne policije, SDB, i Generalstab VJ.

Kao odgovorne u tom lancu komandovanja Tanic je prozvao Miloseviceve funkcionere Nikolu Sainovica, koji se po kosovskoj optuznici od prosle nedelje nalazi u haskom pritvoru, zatim Milomira Minica, Zorana Andjelkovica i Dusana Matkovica.

Tanic, koji se na kraju ipak pojavio kao svedok pod sopstvenim imenom, ali mu je u sudnici sakriveno lice, tvrdi da je u "privatnom lancu komandovanja" bio i general Nebojsa Pavkovic, jos uvek aktuelni nacelnik Generalstaba VJ.

Svedok, kome je Tribunal obezbedio novi identitet i prebivaliste, amnestirao je i NATO od bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, tvrdeci da su Milosevic i njegovi saradnici "prizeljkivali manje bombardovanje", koje bi im dalo izgovor za proterivanje dela Albanaca sa Kosova.

Najteza Taniceva optuzba protiv Milosevica, tice se, medjutim, njegove tvrdnje da je bivsi jugoslovenski predsednik od 1997. planirao genocid i etnicko ciscenje Albanaca.

On je svedocio da je Milosevic tada naglo odustao od vec pripremljenog politickog sporazuma sa kosovskim Albancima, u kome je, kaze, i sam ucestvovao, i koji je garantovao njihovu autonomiju na Kosovu.

Milosevic mu je, kad ga je upitao zasto se ne ide na sporazum, na jednom prijemu u julu 1997. godine, odgovorio da ce pokazati da Albanaca na Kosovu ima "manje od milion, odnosno 10 odsto ukupnog stanovnistva, i da ne mogu imati autonomiju kao konstitutivni narod".

Na pitanje sudije da li je Milosevic rekao kako ce smanjiti broj Albanaca, Tanic je rekao: "Nista nije bilo receno, ali je postojao samo jedan nacin da se broj Albanaca svede sa 1.200.000 na ispod milion, a to je etnicko ciscenje".

On je rekao da su sa planom etnickog ciscenja, iako su se suprotstavljali tome, bili upoznati i sadasnji ministar policije Mihajlovic, zatim doskorasnji potpredsednik srpske vlade Momcilo Perisic, tada nacelnik Generalstaba VJ, kao i sadasnji potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic.

Medju svojim izvorima u tajnoj policiji, koji su ga informisali o toj i drugim stvarima, Tanic je naveo doskorasnjeg drugog coveka u SDB Zorana Mijatovica, koji je trenutno na diplomatskoj sluzbi u Skoplju.

Tanic takodje tvrdi da mu je Mijatovic rekao da je Milosevic odgovoran i za masovne grobnice po Srbiji u koje su smestena tela tada ubijenih Albanaca isticuci da je za ta ubistva odgovoran Sreten Lukic, danas pomocnik ministra policije.

Milosevic je u unakrsnom ispitivanju pokusao da ospori verodostojnost Tanicevog iskaza nazivajuci ga "laznim svedokom".

Ali, Milosevicevi nekadasnji protivnici, prozvani u Tanicevom iskazu, trude se, takodje, da ga diskredituju.

Stranka ministra Mihajlovica, kome je Tanic bio savetnik za medjunarodne odnose u drugoj polovini 90-ih, demantovala je da je on bio njen clan vec samo "simpatizer" i da u njeno ime nije ucestovao u pregovorima o resenju kosovskog problema.

Sam Mihajlovic je u sredu uvece na drzavnoj televiziji izjavio da Tanic ni u kom slucaju ne moze biti "insajder" jer nije ucestvovao u dogadjajima o kojima je svedocio.

"Haski tribunal je isuvise ozbiljna institucija da bismo videli ovo sto smo videli i da bismo dosli u smesnu ili tuznu situaciju da tuzilastvo najavljuje kao kljucnog svedoka osobu koja nikako to ne moze da bude", rekao je Mihajlovic.

I Zoran Mijatovic se ogradio od Taniceve tvrdnje da mu je pricao kako je Sreten Lukic odgovoran za ubijanja Albanaca . On tvrdi za dnevnik "Blic" od petka da je Lukic jedan od najcasnijih ljudi koje je upoznao tokom svoje karijere.

Sam Lukic odbio je da komentarise Taniceve optuzbe.

Tanica se odrekao i Gradjanski savez Srbije, GSS, liberalna partija jugoslovenskog ministra inostranih poslova Gorana Svilanovica, u kojoj je Tanic 1993. godine bio jedan od potpredsednika.

"Veoma smo iznenadjeni sto se on predstavio kao clan GSS, posto je fakticki to bio samo tri meseca", rekao je u sredu za Radio Slobodna Evropa portparol te partije Ivan Andric.

Cinjenica da je Tanic prozvao brojne funkcionere sadasnje vlasti kao pocinioce ili ljude koji su bili upoznati sa ratnim zlocinima, nije jedina zbog koje ga se danas u Beogradu svi odricu.

Drugi razlog je njegova kontroverzna politicka biografija i tvrdnja na sudu da je saradjivao sa Milosevicevom tajnom policijom i njenim sefom (1991-1998.) Jovicom Stanisicem.

Izvor IWPR koji je u prvoj polovini 90-ih bio pripadnik tajne policije tvrdi da je Tanic, koga je, kaze, dobro poznavao, bio njen saradnik i da ga je na vezi drzao tadasnji sef njenog beogradskog centra Zoran Mijatovic.

Jedan od manira rada tajne policije iz tog vremena bilo je ubacivanje dousnika u opozicione stranke, koje su po potrebi bile razbijane iznutra.

Iako su mnogi u GSS sumnjali da Tanic radi za tajnu policiju, to, tvrdi isti izvor, nije bio razlog njegovog odlaska iz te stranke.

Razlog je bio mnogo prozaicniji. Tanic, vlasnik jedne zlatare u centru Beograda, pozajmio je veliki novac od jednog funkcionera GSS i kasnije odbio da mu ga vrati.

Posle fizickog sukoba sa svojim poveriocem Tanic je, tvrdi policijski izvor, vodjen "neumerenom politickom ambicijom" pronasao utociste u ND, koja je tada ucestvovala sa Milosevicem u vlasti.

Tamo je bio clan saveta stranke i Mihajlovicem savetnik za spoljnu politiku.

Na to mesto, tvrdi nas izvor, preporucili su ga njegovi dobri kontakti sa stranim sluzbama, i to britanskom, sa kojom je aktivno saradjivao sa znanjem SDB, te nemackom, ruskom i italijanskom.

"Tanic je bio covek koji je radio za karijeru i novac", tvrdi nas izvor.

On dodaje da je Tanic posle mesec dana bombardovanja Srbije napustio zemlju i preko Budimpeste otisao u Italiju, gde je od ranije radio za jednu firmu.

Nas izvor tvrdi da je SDB otkrila da Tanic preko britanske sluzbe saradjuje sa Haskim tribunalom, zbog cega je bio uhapsen u oktobru 1999. godine.

Govoreci o tome na sudu, Tanic je rekao da je bio "kidnapovan" zajedno sa suprugom i da su ih dva dana u dva "privatna zatvora" nepoznate osobe mucile i ispitivale trazeci da kaze kako je deo "zavere britanske obavestajne sluzbe protiv Milosevica".

Posle nekoliko dana u zatvoru, bio je pusten, da bi mesec dana kasnije preko Budimpeste otisao u Italiju.

Godinu i po dana kasnije, 8. marta 2001. godine, pojavio se u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, gde je prvi put javno govorio o onome sto je kasnije ponovio u svom svedocenju u Hagu.

"Vec tada je se znalo da ce jednog dana biti svedok protiv Milosevica, ali ne kao covek koji zeli da zadovolji pravdu, vec kao osvetnik, ne samo protiv Milosevica nego i onih koji su ga odbacili i nisu imali razumevanja za njegove velike ambicije", tvrdi nas policijski izvor.

Taniceva kontroverzna biografija tako se pokazala kao veoma pogodno tle za njegovu beogradsku diskvalifikaciju.

Tim pre, sto je njegovo svedocenje narusilo jedan od najbolje cuvanih tabua u Srbiji - da mnogi iz danasnje vlasti znaju mnogo vise o Milosevicevim tajnama nego sto su spremni da priznaju.

Zeljko Cvijanovic je glavni i odgovorni urednik beogradskog nedeljnika "Blic News".