Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Sporazum o zajednickoj drzavi - udarac Djindjicu

Nova drzava Srbije i Crne Gore osnazice poziciju Vojislava Kostunice u odnosu na Zorana Djindjica
By Zeljko Cvijanovic

Sporazum o opstanku zajednice Srbije i Crne Gore dovesce do raspisivanja saveznih izbora. To ce, svakako, u Srbiji naterati na unutrasnje prestrojavanje koaliciju od 18 stanaka, koja kontrolise vlast jos od smene Slobodana Milosevica,


Ti izbori, kao probna voznja za prevremene republicke, naterace mnoge stranke koje, za sada, neprikosnoveno kontrolise srpski premijer Zoran Djindjic, bilo da se priblize njegovom rivalu Vojislavu Kostunici, lideru Demokratske stranke Srbije, DSS, bilo da osnuju sopstveni blok. U svakom slucaju, ishod nece biti povoljan za Djindjica.


Savezni izbori bice lakmus za tu prekompoziciju, a omogucice Vojislavu Kostunici da se oslobodi balasta funkcije predsednika Jugoslavije koja ne pruza posebnu moc i da se baci u odsudnu bitku na srpskom terenu, gde se krije prava vlast.


Od kako je Slobodan Milosevic oboren sa vlasti u oktobru 2000, koalicija DOS, sastavljenja o raznorodnih stranaka preuzela je upravljanje zemljom. Od samog pocetka ova koalicija obojena je svojevrsnim disbalansom vlasti. Kostunica, prakticno zarobljen federalnom ulogom, iako najpopularniji u Srbiji, ima zanemarljivu moc.


Djindjic je do sada kontrolisao 131 poslanika od 250 koliko ih ima u srpskom parlamentu. Dovoljno je da mu samo jedna stranka okrene ledja, sto ce vec biti jasno na saveznim izborima, pa da njegova vlada padne, i da bude prinudjen da ide u prevremene izbore. Prve pukotine se vec naziru.


Tiha predizborna kampanja vec je pocela i protice u senci Haskog suda.


Od kako je pocelo sudjenje Milosevicu, Haski tribunal nikad nije bio toliko omrazen u javnosti, a Djindjic se dozivljava kao covek koji sa njim saradjuje. Americki kongres dao je Srbiji rok do 31. marta da uspostavi saradnju sa Haskim sudom ili nece moci da racuna na buducu americku finansijsku i politicku podrsku.


Vladajuca koalicija, pre svega Djindjic, koji je smogao hrabrosti da isporuci Milosevica Hagu, svestan je da mora da zadrzi americku podrsku, ali i da bi svako izrucenje moglo da deluje pogubno na politicara koji bi stao iza toga. On je u jednom delu javnosti ocenjen kao "izdajnik", dok se Kostunicini antihaski stavovi vide kao patriotizam.


Antihasko raspolozenje javnosti znatno utice i na kolebanje nekih stranaka DOS-a do sada lojalnih Djindjicu.


Sa Djindjicem je u sukob usao, do sada lojalni, minustar policije Dusan Mihajlovic, lider Nove demokratije.


Njihov sukob, prema izvoru IWPR iz Vlade Srbije, tinja vec nekoliko meseci, a do otvorenog konflikta doslo je u petak u Jagodini, na zajednickoj turneji po Srbiji.


Tamo je premijer javno rekao da nije zadovoljan radom policije i da se "u 50 gradova Srbije zna ko je glavni mafijas", stavljajuci do znanja da njegov minister zna mafijase, a ne hapsi ih.


Posle nastupa, uvredjeni Mihajlovic je optuzio Djindjica da ga on sam onemogucava u obracunu sa mafijom i da stiti neke od klanova u podzemlju.


Izvor IWPR tvrdi da su optuzbe prerasle u pravu svadju, u kojoj su pale teske reci i psovke.


Mihajlovic je potom Djindjicu napisao pismo u kome je demonstrativno najavio da odlazi na godisnji odmor koji ce trajati do 24. marta.


U prvom trenutku i Djindjic i Mihajloviceva stranka demantovali su da postoji sukob, ali njegov cin je u politickim krugovima u Beogradu shvacen kao najava ostavke.


Izgleda, medjutim, da je najvazniji razlog, kako saznajemo iz izvora bliskih Novoj demokratiji, to sto Mihajlovic ne zeli da ostane obelezen kao covek koji je hapsio i izrucivao Srbe Tribunalu.


Mihajlovic i njegova partija se, dobrim delom zbog svog dosadasnjeg kooperativnog stava prema Hagu, u svim istrazivanjima javnog mnjenja nalaze na samom dnu lista popularnosti lidera i stranaka, sto ne obecava dobre izborne rezultate.


Ukoliko bude rukovodio novim izrucenjima, Mihajlovicev rejting mogao bi da nastavi strmoglavi pad.


Dalje osipanje podrske Djindjicu uocljivo je i na porazu koja je dozivela njegova ideja da oduzme mandate Kostunicinoj DSS u Skupstini Srbije.


Djindjic je na tu ideju dosao prosle nedelje, kada je Kostunicina stranka odbila da ubuduce dolazi na Predsednistvo DOS-a.


Da je Djindjic dobio neophodnu saglasnost dve trecine stranaka iz DOS, uspeo bi da izbaci 45 poslanika DSS iz republickog parlamenta, sto bi prilicno marginalizovalo DSS u predizbornoj kampanji.


Medjutim, protiv Djindjiceve incijative su Demorkatski centar Dragoljuba Micunovica, Demorkatska alternativa Nebojse Covica i Gradjanski savez Gorana Svilanovica.


Covic je u intervjuu dnevniku "Blic" od 12. marta Djindjicevu izjavu koja je naljutila Mihajlovica ocenio "nekorektnom".


Istovremeno, on je rekao da je protiv Djindjiceve ideje da se od DSS oduzmu skupstinski mandati.


"To bi bila demonstracija slicna nekim potezima bivsih vlasti", rekao je.


Protiv je i G17 PLUS, nevladina organizacija, koja prisustvuje sastancima DOS, bez prava glasa, ali ima veliki autoritet i u srpskoj i u saveznoj vlasti, ali i u siroj javnosti.


Protiv su i, do sada veoma lojalni Djindjicu, vojvodjanski reformisti Mileta Isakova i Mihajloviceva Nova demorkatija.


Sve te partije pokazale su rezervu prema Djindjicu, ali jos uvek nisu postale bliske Kostunici. Ne mora da znaci da ce tako i ostati, kako se predizborna trka bude zagrevala.


Kostunicima DSS, najpre, ima za desetak procenata visi rejting od Djindjiceve Demokratske stranke, a istovremeno nema razvijenu infrastrukturu i izbor kadrova. To znaci da bi male partije u DOS bile u situaciji da lakse podele vlast sa Kostunicom nego sa Djindjicem.


One stranke koje ne krenu ka Kostunici, svakako ce se odmaci od Djindjica, kojem popularnost pada zbog Haskog suda, i moglo bi se desiti da se grupisu u poseban blok.


Ovakavom raspletu dogadjaja, doprineo je i sam Djindjic losom procenom kad je rec o saradnji s Hagom. Naime, od kada je isporucio Milosevica Hagu, neprestano je odlagao da izruci ostale haske optuzenike. Izgubio je dragoceno vreme i usao u mesec kada je javno mnjenje, zbog efekta koji ostvaruje Milosevicevo sudjenje, najlosije raspolozeno prema Tribunalu za poslednjih godinu dana.


A odnos prema Haskom sudu mogao bi da bude opredeljujuci momenat na predstojecim saveznim izborima.


Zeljko Cvijanovic je glavni i odgovorni urednik beogradskog nedeljnika "Blic News".