Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: 'Produzen' rok za izrucenje

Vasington Srbiji produzio rok za izrucenje osumnjicenih za ratne zlocine
By IWPR

Posle desetak dana teskih sukoba na politickoj sceni, Srbija ulazi u svoj, verovatno, najdramaticniji vikend od rusenja Slobodana Milosevica.


Ili ce srpski premijer Zoran Djindjic preuzeti na svoja pleca odgovornost i isporuciti osumnjcene Hagu, ili ce uspeti da natera svog rivala - jugoslovenskog predsednika Kostunicu da sa njim podeli tu odgovornost. Ako zbog njihovih trvenja do isporuka osumnjicenih ne dodje, usledice definitivni prekid americke finansijske i politicke pomoci Beogradu i zemlja ce ponovo utonuti u izolaciju.


Beogradu je vec 1. aprila istekao rok za izrucenje optuzenih drzavljana SR Jugoslavije Hagu, kojim su im SAD uslovile svoju finansijsku i politicku pomoc.


Mada je americka pomoc Beogradu 1. aprila automatski suspendovana, americki drzavni sekretar Kolin Pauel konacnu ocenu o saradnji Beograda i Haga odlozio je do daljnjeg.


Time je on ohrabrio vlasti u Beogradu, ostavljajuci im prostor od bar nedelju dana da naknadno ispune uslove.


U krugovima vladajuce koalicije u Srbiji, DOS, racunaju da do izrucenja treba da dodje do 8. aprila, iako je pitanje hoce li i tada biti ispunjeni bas svi zahtevi Vasingtona.


Ti uslovi su, kako se moze cuti iz izvora bliskih vladajucoj koaliciji u Srbiji, DOS, sadrzani u dva paketa.


Jedan paket sacinjava izrucenje Hagu "prioritetne" grupe optuzenih za ratne zlocine: generala Ratka Mladica, bivseg komandanta Vojske Republike Srpske, zatim trojice najblizih Milosevicevih saradnika - Nikole Sainovica, Vlajka Stoiljkovica i generala Dragoljuba Ojdanica.


Medju prioritetima su i trojica oficira bivse Jugoslovenske narodne armije, JNA, otpuzenih za zlocine u Vukovaru krajem 1991. godine: pukovnik Veselin Sljivancanin, general Mile Mrksic i kapetan Miroslav Radic.


Tu je i drugi deo paketa americkih uslova, kojima se od vlasti u Beogradu trazi da omoguci potpuni, bezuslovni, pristup svim relevantnim jugoslovenskim arhivama i svedocima za koje su zainteresovani istrazitelji iz Haga.


Tri dana uoci isteka dodatnog roka vlast u Beogradu, medjutim, jos nije nasla nacin za saradnju s Hagom.


Naime, politicka scena je po ovom pitanju podeljena izmedju premijera Djindjica, koji se zalaze za isporuke, zeleci da obezbedi finansijsku pomoc i njegovog rivala jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice, koji je antihaski raspolozen.


Kostunica, doduse, tvrdi da nije protiv saradnje s Hagom iako je u intervjuu za RTS u prosli cetvrtak rekao da mu se od tog suda "prevrce stomak". Ali, on tvrdi da "sve mora biti po zakonu", to jest, da se pre isporuka mora usvojiti savezni zakon kojim bi se regulisala saradnja s Hagom. Zakon, medjutim, vec godinu dana zbog opstrukcija ne moze da se usvoji u federalnom parlamentu. Njegovo usvajanje propalo je i u junu prosle i u martu ove godine.


Jedina mogucnost koja preostaje Djindjicu je isporucivanje iza koga bi stajala ustavno sumnjiva uredba Vlade Srbije o postovanju Statuta Haskog tribunala.


Buduci da jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica ne podrzava izrucenja bez zakona, Djindjic je sve manje voljan da sam ponese odgovornost za izrucenja, i preuzme na sebe ulogu "izdajnika". Posebno u situaciji kada predstoje savezni izbori i kada u zemlji vec vlada predizborna atmosfera i bespostedno politicko obracunavanje.


"Ne zelim da stalno budem izdajnik", ocenio je Djindjic politicke rizike ukoliko bi sam poneo odgovornost za izrucenja, kako je 3. aprila preneo B92.


"Deset godina sam bio spijun i izdajnik", podsetio je Djindjic na optuzbe koje su stizale na njegov racun od strane Milosevica. "Sada sam ponovo izdajnik, zato sto pokusavam da nesto ucinim za ovaj narod", rekao je srpski premijer.


On je zato tesko optuzio Kostunicu da ne zeli da podeli odgovornost, da sprecava izrucenja i da gura zemlju u nove americke sankcije.


"Predsednik SRJ vodi aktivnu kampanju protiv toga vec godinu i po dana, a sve verujuci da ce republicka vlada da odradi prljav posao, a da ce on i njegova stranka da na tudji racun skupljaju patriotske poene", optuzio je Djindjic Kostunicu 31. marta u intervjuu za drzavnu televiziju, RTS.


Eksperti smatraju da je Djinjdic u pravu kad ocenjuje da Kostunica nije toliko protiv Haga, koliko je protiv deljenja odgovornosti, jer bi mu bio ukrnjen ugled patriote, sa kojim racuna da bi mogao pobediti na nekim od izbora koji slede.


Djindjiceva taktika odugovlacenja da sam preuzme odgovornost sada Kostunicu tera na cistinu, jer nije spreman da za eventualni finansijski kolaps preuzme odgovornost.


Pogotovo, nakon sto se nasao sam naspram citave republicke i savezne vlasti, koje su podrzale uredbu republicke vlade o saradnji s Hagom.


Trenutno se mogu naslutiti neki znaci Kostunicinog popustanja. Nekoliko dana kasnije posto je rekao da mu se od Haga "prevrce stomak", on je za magazin "Reporter" izjavio da je "na neki nacin svario" taj sud.


Inicijativu pomirljivog predsednika Veca gradjana Savezne skupstine, Dragoljuba Micunovica, da se jos jednom pokusa sa politickim dogovorom o hitnom usvajanju zakona, podrzao je pored Djindjica i Kostunica. Mnogi smatraju da bi to mogao biti prihvatljiv kompromis.


Nadu da bi to mogla da bude poslednja sansa za konsenzus podrzao je i Kostunica.


"To (zakon) je stvar koja se moze obaviti za dan-dva, po hitnom postupku. Tu nema nikakvih teskoca. Sednica saveznog parlamenta zakazana je za 10. april, i tada se to moze obaviti", rekao je je on u cetvrtak na konferenciji za stampu.


Hapsenja, iza kojih bi stajao izglasani zakon, ima mnoge prednosti: iz okruzenja Sainovica, Stojiljkovica i Ojdanica mediji u Beogradu ovih dana prenose nagovestaje da bi se pod tim uslovima dobrovoljno predali.


Sledeca prednost zakona je ta sto bi on obuhvatio i "vukovarsku trojku", oficire bivse JNA, buduci da republickom uredbom nije definisano da li pripadnici Vojske Jugoslavije spadaju u nadleznost republicke policije da ih hapsi i isporucuje.


Ukoliko, medjutim, savezni zakon i treci put propadne, neka od izrucenja se ce verovatno dogoditi po uredbi republicke vlade, to jest odluke Djindjica.


"Bar tri hapsenja mogu da se dogode odmah", rekao je za IWPR u cetvrtak jedan funkcioner republickog MUP, "ceka se samo politicka odluka".


On je objasnio da se Stojiljkovic i Sainovic vec nekoliko dana nalaze u nekoj vrsti kucnog pritvora, buduci da je policija danonocno rasporedjena oko njihovih beogradskih stanova cekajuci naredjenje za hapsenje.


Svestan politickih rizika i mogucih raskola u policiji, Djindjic se nece rado odluciti za to.


Hapsenja samo na osnovu uredbe vlade mogu da prodube politicku krizu u Srbiji iz koje ce Kostnica izaci sa jos vecom razlikom u popularnosti u odnosu na Djindjica.


Na kraju, treca mogucnost - da ne bude usvojen zakon i da Vlada Srbije odbije da sama preuzme odgovornost za izrucenja - je i najmanje verovatna i najmanje dobra.


Ona ne bi samo znacila izostanak americke pomoci i podrske Jugoslaviji u medjunarodnim monetarnim instutucijama, vec i sasvim otvoren rat medju dvojicom glavnih aktera u vlasti.


Izostanak izrucenja zasigurno bi blokirao i ekonomske i politicke reforme i Srbija bi se nasla na ivici politickog haosa.


Utesno je jedino to sto se cini da se na ovakav rasplet, za sada, u Beogradu, najmanje racuna.


Zeljko Cvijanovic je glavni i odgovorni urednik beogradskog nedeljnika "Blic News".