Srbija: Pritisak na Djindjica da izruci osumnjicene Hagu

Beograd se ocajnicki trudi da ispuni kljucne uslove americke administracije za obecanu finansijsku pomoc pre isteka postavljenih rokova.

Srbija mora izruciti optuzene jugoslovenske drzavljane Haskom tribunalu i ispuniti odredjen broj drugih zahteva do 31. marta. U suprotnom, rizikuje da izgubi 120 miliona americkih dolara finansijske pomoci, i jos vaznije americku politicku podrsku, koja otvara vrata mocnih svetskih finansijskih institucija.

U sredu je Vlada Srbije po hitnom postupku donela uredbu, uprkos protivljenju saveznih vlasti, kojom sebi daje ovlascenja da izruci lica osumnjicena za ratne zlocine. Dan ranije, 145 albanskih zatvorenika je iz zatvora u Srbiji prebaceno na Kosovo, sto je bio jos jedan od americkih uslova. Prakticno, sada bi bilo potrebno da srpski premijer, Zoran Djindjic, izruci bar neke od dvadeset i jednog jugoslovenskog drzavljanina ciju ekstradiciju zahteva americka administracija.

Svakoga dana se mogu ocekivati hapsenja Nikole Sainovica, bivseg potpredsednika savezne vlade, i Vlajka Stojiljkovica, bivseg ministra unutrasnjih poslova.

U Srbiji se stav javnog mnjenja o Haskom tribunalu sve vise pogorsava. Ipak, izvori iz srpske vlade veruju da bi hapsenja mogla proci relativno bezbolno, jer ovi bivsi Milosevicevi saradnici ne uzivaju podrsku javnosti.

Izvori iz policije prenose da je bilo planirano hapsenje Sainovica prosle subote u Beogradu. Do toga nije doslo jer se Sainovic nije pojavio tamo gde ga je policija ocekivala.

Djindjiceva vlada strahuje da ce se zemlja, ukoliko ne ispuni americke zahteve u vezi sa izrucenjima Hagu do isteka postavljenog roka, suociti sa povratkom u izolaciju iz vremena Miloseviceve vladavine.

Beograd je pocetkom ove godine ispunio jedan od americkih uslova obustavljanjem finansijske pomoci Vojsci Republike Srpske, VRS. Mada potezi vlasti u Beogradu ove sedmice nece proci nezapazeno u Vasingtonu, cini se da ce americka administracija biti zadovoljna tek kada Srbija bude pocela da u potpunosti saradjuje sa Tribunalom.

Srpska vlada je spremna da izruci osumnjicene. Medjutim, njena resenost da tako postupi uzdrmana je protivljenjem jugoslovenskog predsednika, Vojislava Kostunice, kao i internom krizom prouzrokovanom hapsenjem potpredsednika srpske vlade, Momcila Perisica, po osnovu optuzbi za spijunazu.

Perisica je policija pritvorila sredinom marta zbog spijunaze u korist SAD. Ova afera je nanela ozbiljan udarac patriotskom imidzu Djindjiceve vlade.

Vlada strahuje da bi pitanje izrucenja osumnjicenih za ratne zlocine moglo imati znacajnu ulogu u predizbornoj kampanji za predstojece savezne i, mozda, republicke izbore. Oni koji podrzavaju ekstradiciju optuzenih za ratne zlocine mogli bi lose da prodju na ovim izborima.

S obzirom na to da hapsenja nisu preterano omiljena, Djindjic je proteklih sest nedelja utrosio uzalud ubedjujuci neke od osumnjicenih za ratne zlocine da se dobrovoljno predaju Haskom tribunalu.

Sainovic je istog trenutka odbacio takvu mogucnost, sto su potvrdili i njegovi politicki saveznici iz Miloseviceve Socijalisticke partije Srbije, SPS. Stojiljkovic je bio jednako odsecan i napustio je Beograd prosle sedmice. Od tada se krije negde u unutrasnjosti. Da nema nameru da se preda, potvrdio je Mirko Marjanovic, lider SPS koji je zamenio Milosevica.

Izvori iz Djindjiceve vlade kazu da general Dragoljub Ojdanic, Milosevicev nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije, VJ, tokom rata na Kosovu 1999. godine, jos razmislja o dobrovoljnoj predaji. Pre nedelju dana, policija je pokusala da udje u kasarnu u kojoj se Ojdanic skriva, u predgradju Beograda, ali su policajce na kapiji zaustavili strazari.

Isti izvor tvrdi da Milan Milutinovic, mada je jos uvek formalno predsednik Srbije uprkos haskoj optuznici za zlocine na Kosovu, takodje razmislja o dobrovoljnoj predaji.

Srpska vlada je takodje stupila u kontakt sa "vukovarskom trojkom", koju hasko tuzilastvo tereti za ubistva nekoliko stotina Hrvata u Ovcari, u blizini Vukovara, 1991. godine.

Jedan od trojice osumnjicenih, kapetan Miroslav Radic, razmatra mogucnost dobrovoljne predaje Haskom tribunalu. Medjutim, pukovnik Veselin Sljivancanin je odbacio i samu pomisao na dobrovoljni odlazak u Hag, dok je general Mile Mrksic navodno suvise bolestan da bi bio u stanju da donese odluku.

General Ratko Mladic, bivsi komandant Vojske Republike Srpske, VRS, takodje je odbacio mogucnost dobrovoljne predaje.

Izgleda da su ovi osumnjiceni, zbog krize koja je uzdrmala srpsku vladu, stekli utisak da Djindjic nema realnu moc da ih uhapsi i deportuje.

Predsednik Kostunica je samo pogorsao situaciju izjavljujuci prosle nedelje za beogradski dnevni list "Politika" da bi izrucenja prouzrokovala nemire u zemlji.

Mada predsednik tvrdi da se resavanje ovog pitanja ne moze odlagati, on je sa uspehom oprao ruke od svega prebacujuci odgovornost na Djindjiceva pleca.

U sredu je Kostunica izjavio za Radio-televiziju Srbije, RTS: "Saradnja sa Haskim tribunalom je neizbezna, ali moram priznati da mi se stomak prevrce kada pomislim na taj sud, imajuci u vidu uzasne predrasude koje su dosle do izrazaja tokom dosadasnjih sudskih procesa".

U medjuvremenu, Djindjic je upozorio da ukoliko Srbija odbije da ispuni svoje obaveze, "onaj ko to otvoreno zagovara trebalo bi da i objasni koju ce cenu narod morati da plati za takve postupke. Ako je Kostunica taj covek, neka to i kaze".

Srpska vlada dobro zna da Vasington nece prihvatiti nikakve sarene laze. Pogotovo, imajuci u vidu cinjenicu da su se medjusobni odnosi pogorsali nakon sto je prvi sekretar americke ambasade u Beogradu, Dzon Nejbor, pritvoren prilikom hapsenja Momcila Perisica.

Americki drzavni sekretar Kolin Pauel ce pocetkom aprila informisati Kongres o proceni predsednika Dzordza Busa da li je Srbija ispunila preduslove za nastavak americke pomoci.

Hapsenje Sainovica i Stojiljkovica moglo bi zadovoljiti Vasington. Nije, medjutim, sasvim jasno da li ce se oni do kraja roka za izrucenje, zaista, naci na putu za Hag.

Zeljko Cvijanovic je glavni i odgovorni urednik beogradskog nedeljnika "Blic News".