Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Skandali uzdrmali makedonsku armiju

Mesanje vlade glavni je razlog za talas korupcije i nedostatak discipline u redovima makedonskih oruzanih snaga.
By Zeljko Bajic

Borbena gotovost makedonske armije znatno je oslabljena serijom skandala, dezerterstvom i izbegavanjem regrutacije.


Za ovu krizu optuzuje se vlast koja nastoji da ovlada disidentskim elementima unutar oruzanih snaga. Vladajuca koalicija postavlja partijske aktiviste koji ne poseduju vojnu strucnost, na rukovodeca mesta u armiji.


Stanje je takvo da je opozicioni Socijaldemokratski savez zahtevao glasanje poverenja ministru odbrane Nikoli Kljusevu. Spasla ga je parlamentarna vecina koju ima vladajuca koalicija.


"Losa sezona" za ministra Kljuseva i armiju pocela je krajem prosle godina kada su policijski organi na granici prema SR Jugoslaviji otkrili posiljku od 10 tona baruta namenjenu jednoj fabrici municije u SR Jugoslaviji. Slicna epizoda desila se i krajem aprila - tada se svercovalo rucnim bacacima tipa "zolja".


Nevolje armije pocele su nizom manjih, ali, ipak, za nju stetnih skandala. Naime, cistacica u jednoj vojnoj komandi u Bitolju, optuzila je Kljusevljevog vozaca za seksualnu ucenu; pogranicni oficiri pomazu Albancima da ilegalno predju granicu, dobijajuci od njih mito; doslo je do prekomande 40 pripadnika elitne jedinice posto su ucestvovali u pobuni.


Do najgoreg incidenta, medjutim, doslo je posle odluke vlade da razmeni komandanta KLA, Xhavita Hasanija za cetiri makedonska vojnika koji su navodno kidnapovani od strane clanova Kosovskog zastitnog korpusa. "Terorizam je postao svakodnevna pojava u Makedoniji", kaze Vladimir Buckovski, portparol Socijaldemokrata. "Nasa vlada razmenjuje nase vojnike za jednog kriminalca. To je sramota i za drzavu i za njene gradjane".


Istovremeno, povecan je broj slucaja izbegavanja vojne obaveze i dezertiranja. Ministarstvo odbrane ovo negira. Medjutim, ne moze sakriti cinjenicu da se armija vec godinama suocava s niskom stopom regrutovanih vojnika, narocito iz redova bogatih i uglednih makedonskih porodica i albanske etnicke zajednice.


Goran K. student informatike, jedan je od sve veceg broja makedonskih mladica koji se bune sto moraju da sluze vojsku. "Sluzenje vojske je bacanje para. Trenutno radim za jednu nevladinu organizaciju pre podne, a posle podne u preduzecu mog oca. Ukoliko budem morao da idem u vojsku, necu imati novca."


Dogovorom izmedju vlasti iz Skoplja i NATO-a, broj vojnika se sa 22.000 ogranicio na 16.000. Vojni izvori, pak, tvrde da se smatraju uspesnim godine kad se regrutuje 10.000 vojnika.


U medjuvremenu, oficiri makedonske armije plase se da bi mogli da izgube posao zbog smanjenja broja jedinica kojima komanduju. Nezavisni vojni sindikat uputio je nedavno ministru Kljusevu pismo u kome je ukazao na nezadovoljavajuci polozaj ljudi u uniformi. Ministar je obecao da ce do smanjenja broja vojnika doci postepeno.


Analiticari smatraju da je pogorsanje nastupilo kada je u armiji doslo do politizacije. Vladajuca koalicija moze se smatrati odgovornom za tu politizaciju. U samom Ministarstvu odbrane, vladajuce partije, posebno VMRO-DPMNE, dovele su veliki broj civilnih kadrova, koji su aktivisti ove partije.


Ovi podobni, a ne strucni kadrovi, postavljeni su da bi se pojacala politicka kontrola bivsih oficira JNA koji su ideoloski bliski Socijaldemokratskom savezu i protivnici nezavisnosti Makedonije.


Ovo uvodjenje civilnih kadrova koji ne poseduju vojnu strucnost znacajno je oslabio efektivnost armije. Oficiri se zale da su im je napredovanje unutar armije ograniceno. Jedan oficir iz bitoljskog korpusa, koji je zeleo ostati anoniman, kaze: "Znam nekoliko visih oficira kojima je sledilo unapredjenje, ali ga nisu dobili zbog partijskih favorita".


Slicna porazavajuca politizacija pojavljuje se, takodje, i unutar policije. Nedavno je ministarka unutrasnjih poslova, Dosta Dimovska, smenila vise od 100 policajaca i zamenila ih odanim ljudima partija na vlasti. Ovaj potez najavljuje da bi se i policija uskoro mogla naci, umesto u neutralnoj i profesionalnoj ulozi, u ulozi sluzenja partija sa vlasti.


Zeljko Bajic je redovni dopisnik IWPR.