Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Rezim zatvara univerzitete

Represija srpskog rezima postaje ekstremno brutalna. Prvi na udaru su ovdasnji studenti.
By Petar Lukovic

Obracun na Arhitektonskom fakultetu u utorak uvece (23. maj) doista je bio krvav. Petnaestak kratko osisanih mladica, u koznim jaknama, s hirurskim maskama preko lica i bezbol palicama u rukama, prebili su studente u amfiteatru, jer su ovi protestvovali zbog prebijanja jednog svog kolege od strane policije. Desetak studenata je prebijeno.


Beograd se ovih dana zagreva za veliki zajednicki miting "Otpora", pokreta cije jezgro cine studenti i opozicija, zakazan za subotu u tri posle podne. Svakog dana, svakog casa, gotovo u svakom mestu u unutrasnjosti neki pristalica "Otpora" ili opozicije biva priveden u policijsku stanicu ili pretucen. U cetvrtak je jugoslovenski ministar obrazovanja, Jevrem Janjic naredio da se svi univerziteti zatvore u roku od 24 casa.


Ovo konstantno zastrasivanje samo zagreva situaciju. Posto pravih vesti nema, jer slobodnih medija vise nema, glasine se prenose od usta do usta. Veruje se da ce rezim posle mitinga u subotu sprovesti masovna hapsenja da sasece pobunu u korenu.


Novija istorija studentskih protesta u Srbiji, jos od 1991. godine, ukazuje da studenti, bas kao i srpska opozicija, nikad do sada nisu imali snage da se jedinstveno okupe i radikalnim merama pokusaju da uzdrmaju srpski rezim. Najcesce, studenti i njihove organizacije bili su politicki nastavak opozicionih stranaka, retko autonomni u svojim zahtevima.


Cak ni masovni protesti iz 1992. godine kad je desetine hiljada studenata krenulo na Dedinje, ka Milosevicevoj vili, zahtevajuci od njega ostavku - nisu uspeli nista da promene. Vlast je uspesno amortizovala proteste, koristeci nacionalisticku euforiju i aktuelne ratove u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Braneci se "nacionalnim interesima", rezim je bez vecih problema ugusio studentski otpor i demonstracije opozicije.


Tokom masovnih protesta krajem 1996. i pocetkom 1997.godine, kad je izgledalo da je Miloseviceva vlast ozbiljno dovedena u pitanje, studenti su pokazali svoju snagu. Zajedno sa opozicijom koja je tad delovala jedinstveno, sirom Srbije ne samo da su uspeli da blokiraju fakutete i prekinu nastavu nekoliko meseci, vec su naterali rektora Beogradskog univerziteta da podnese ostavku.


Ali, Milosevic je upotrebom vec proverene taktike uspeo da ugusi protest. Jos jednom je vlast podelila opoziciju koketirajuci s pojedinim liderima i obecavajuci kompromis. Preko noci drzava je studentima omogucila nekoliko vanrednih rokova, iznenada su renovirana studentska naselja i domovi, stipendije su pocele redovno da stizu. Nagomilana energija protiv rezima pretvorila se u konformisticki osecaj ugodne bezbednosti.


Godinama je iz Srbije odlazio sve veci broj svrsenih i nesvrsenih studenata, uglavnom ljudi iz velikih urbanih centara, a na njihovo mesto stigle su izbeglice iz Bosne, Hrvatske i s Kosova. Tako se dogodilo da nekim studentima na beograskim fakultetima Milosevic bude uzor.


U Studenstskom gradu na Novom Beogradu, zivi preko deset hiljada studenata iz unutrasnjosti. U tom naselju redovno gostuju rezimski ideolozi, zabava pocinje i zavrsava se patriotskim ili folklornim pesmama.


Iz Studentskog grada najcesce stizu telegrami podrske Slobodanu Milosevicu u njegovoj hrabroj borbi protiv Novog Svetskog Poretka. Uplaseni, nezainteresovani, kupljeni za tri obroka dnevno - ovi studenti ne lice na svoje kolege iz urbanih centara.


Ali prosle godine osnovan je "Otpor", prvo kao alternativna studentska organizacije, a potom, kao pravi pokret optora sirom Srbije. Jezgro "Otpora", ne samo u Beogradu, vec i u ostalim gradovima, pripada mladim, obrazovanim i lucidnim ljudima koji su svojim neobicnim akcijama izbezumili rezim.


Otuda potice i histericna reakcija rezima. Dogadjaji na beogradskim fakultetima - na koje policija slobodno ulazi i tuce koga stigne - govore o potpunoj panici i nemoci vlasti da zaustavi proteste.


Strajk na Arhitektonskom fakultetu, najava strajka na Gradjevinskom, Medicinskom i Filizofskom fakutetu samo je vrh ledenog brega ispod koga kljucaju bes i gnev.


Treba priznati da je tesko ocekivati da ce studentski protesti biti odlucujuci u buducim nemirima koji su neminovni. Ali, mozda mogu da budu fitilj.


Aktivnosti "Otpora" pokazuju da gradjanski duh nije jos ubijen i da je Milosevicev Studentski grad samo jos jedno Potemkonovo selo.


Policijskim akcijama i napadima paravojnih psihopata na studente stvara se sve nemirnija i nesigurnija Srbija, otvorena za svaku vrstu nasilja i drzavnog terora.


Studentski zahtevi su mnogo radikalniji od onih koje cujemo od opozicionih lidera. Pozivi na uzmicanje, na nenasilne demonstracije, na strpljenje ili cutanje sto cesto cujemo od Vuka Draskovica i njegovih sledbenika, nosi samo laznu nadu da ce Milosevic podneti ostavku i na svoje mesto postaviti Draskovica. A to rezimu pruza novu snagu u seriji napada na gradjane.


Zato su napadi na studente, u stvari, jedina prava provera snage ovog rezima. Videce se to vec ovih dana, posle serija najavljenih masovnih protesta po Srbiji, kad ce Milosevic morati da odluci, hoce li jos krvavije krenuti u obracun sa svojim protivnicima, ili ce opet pokusati da na svoju stranu prodobije nekog od halapljivih, zeljnih vlasti lidera opozicije.


Jos uvek zivi nada da se "Otpor" nece ponasati kao njegovi studentski prethodnici i da ce na upotrebu sile znati kako da odgovori. To je pre svega nada u generaciju koja je veci deo svoga zivota, na svoju nesrecu, provela pod Slobodanom Milosevicem.


Studenti u Srbiju ovih dana i ovih meseci polazu svoj najvazniji ispit: diplomirace onog casa kad ratni zlocinac Milosevic definitivno ode s vlasti!


Petar Lukovic je redovni dopisnik IWPR.