Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Represija Na Jugu Srbije

Novinari, borci za ljudska prava i opozicioni politicari u juznoj Srbiji su uhapseni ili mobilisani u toku NATO kampanje bombardovanja - a izgleda da ce se represija nastaviti.
By an independent

Cak i pre nego sto su poceli vazdusni udari protiv Jugoslavije, Leskovac i Vranje, dva grada na jugu Srbije, bili su na zlom glasu po tome kako vlasti kaznjavaju izrazavanje suprotnog misljenja. Kada je pocelo bombardovanje veliki broj muskaraca je mobilizovan a sva potencijalna opozicija ucutkana. Sam kraj rata nece stvoriti otvoreniju atmosferu.


Vranje i Leskovac su dva od najsiromasnijih gradova u Srbiji - prosecna mesecna plata pre rata iznosila je bednih 50 nemackih maraka - a drzavna televizija je uvek bila glavni, ako ne i jedini, izvor informacija. Prodaja nezavisnih novina, kada su izlazile, je bila minimalna.


Ne treba da cudi da je u takvim uslovima vladajuca Socijalisticka partija Srbije Slobodana Milosevica dobila sve izbore koji su odzrani


od 1990. goine. Stavise, svi koji su se usudili da su suprotstave lokalnim vlastima snosili su rizik da ih ispituje drzavana bezbednost, da budu otpusteni ili zatvoreni iza resetaka.


Da bi ucutkali opoziciju vlasti su se koristile mirnodopskim Zakonom o javnom informisanju kao i vanrednim ratnim dekretima koje je usvojila srpska vlada.


Najistaknutije zrtve represije su bili Dobrosav Nesic, predsednik Odbora za ljudska prava u Leskovcu, i Vojkan Ristic, dugogodisnji novinar bivseg nezavisnog dnevnika Nasa Borba, a posto je on zatvoren, dopisnik iz Vranja za beogradski dnevni list Glas Javnosti.


Dobrosav Nesic je pusten na slobodu iz zatvora u Leskovcu posto je u njemu odlezao jednomesecnu kaznu koja mu je izrecena 27. januara u skladu sa Zakonom o javnom informisanju.


Urednik nezavisnog mesecnog magazina Prava coveka, Nesic, je objavio tekst pod naslovom ?Pisati kao sav normalan svet? u kome je kritikovao rad lokalnih medija u Leskovcu.


Pored tridesetodnevne kazne izrecene Nesicu, Odbor za ljudska prava, izdavac ovog magazina, je kaznjen sa 17.000 nemackih maraka ($9.140).


Kada je pusten, Nesic je rekao: ?I u zatvoru sam nastavio da govorim protiv rezima Slobodana Milosevica koji unistava buducnost citavog naroda. Zatvorili su me u samicu i terali da radim najteze poslove.?


?Jednom prilikom su me tukli. Udarali su me u stomak i glavu, pljuvao sam krv. Rekao sam im da su mi oduzeli slobodu, ali ne i dostojanstvo. Za svoje stavove sam pridobio mnoge zatvorenike koji zive u okrutnim uslovima i koji su tretirani na zverski nacin.?


Nezavisni posmatraci smatraju da su novcana kazna izrecena Odboru za ljudska prava i zatvorska kazna Nesicu predstavljaju kaznu za njihova nastojanja da se organizuje albansko-srpski dijalog o Kosovu. Vlasti su protumaticile taj dijalog kao ?izdaju nacionalnih interesa.?


Posle kazne i zatvora, Prava coveka su prestala da izlaze. Ipak, Nesic kaze da sada priprema novi broj ?kako bi informisao gradjane na jugu Srbije o tome sta vlasti rade u njihovo ime i o tragicnim posledicama koje ono nosi.?


Nezavisna stampa u Vranju je nestala sa prvim NATO bombama. Svi muski clanovi redakcija iz nedeljnika Novine Vranjske su odmah mobilizovani i uprkos mirovnom sporazumu jos se nisu vratili kucama. Zbog toga list ne izlazi poslednja tri meseca.


Novinar iz Vranja, Vojkan Ristic, je proveo mesec dana, do 27. maja u zatvoru u Vranju. Prekrsaj koji je ucinio, i koji je zasluzio kaznu zatvora, je bio taj sto sest dana nije promenio staru boravisnu adresu u svojoj licnoj karti.


Pri izricanju presude, Ristic, opstinski sudija za prekrsaje je rekao da pored policijske prijave i ratnih zakona, mora da uzme u obzir ?interese bezbednosti u zemlji.?


Nezavisni posmatraci sumnjaju da je pravi razlog za Risticevo zatvaranje njegovo dugogodisnje istrazivanje i izvestavanje o korupciji u lokalnoj grani vladajuce Socijalisticke partije, na cijem celu je zamenik premijera Srbije Dragomir Tomic.


Izgleda da su pripadnici drzavne bezbednosti, koja ga je ispitivala 15. februara i ?blago? savetovala da ?prestane da pise o Tomicu? bili medju najpazljivijim citaocima njegovih clanaka. Zatvorska kazna je najverovatnije bila kazna zato sto nije poslusao njihov savet.


Kada je oslobodjen, Vojkan Ristic je odbio da komentarise kako je tretiran u zatvoru, ali je obecao da ce nastaviti da se bavi istrazivackim novinarstvom cim budu ukinuti ratni zakoni.


Nezavisni mediji u juznoj Srbiji nisu bili jedina zrtva NATO bombardovanja. Pored maltretiranja i mobilizacije novinara, vlasti su sistematski mobilisale vodece clanove opozicionih stranka i pretili im da ce biti poslati na front.


Najteze je bilo clanovima Demokratske stranke, pogotovo posto su rezimski mediji optuzili njihovog vodju Zorana Djindjica da je ?izdajnik i strani placenik.?


Visi clan izvrsnog odbora ove partije u Leskovcu, koji je zelelo da ostane anoniman, je rekao, da prima pretece telefonske pozive i da ga aktivisti Socijalisticke partije vredjaju na ulici.


?Kada je poceo rat, odlucili su da krenu protiv nas. Direktor institucije u kojoj radim, koji se nalazi u najvisem vodjstvu Socijalisticke partije, mi je dao otkaz i ostavio me bez sredstava za zivot.?


?Slicne svari se desavaju i drugim opozicionim aktivistima i clanovima nasih porodica. Zivimo u strahu od novih odmazdi,? rekao je.


Krajem maja, u nekoliko prilika, vise desetina demonstranata se okupilo i protestvovalo protiv visokog broja mobilizovanih muskaraca, kako mladjih tako i starijih, u Leskovcu i okolini. Policija je razbila demonstracije, upotrebila pendreke i zatvorila nekoliko demonstranata kako bi saznala ko su organizatori.


Demonstranti veruju da je vodeci politicar Socijalisticke partije Srbije iz ovog kraja, Zivojin Stefanovic, naredio mobilizaciju cak 50.000 muskaraca iz Leskovca i okoline u nadi da ce kao nagradu dobiti mesto ambasadora Jugoslavije u Bugarskoj.


Stefanovic se sada redovno okruzuje telohraniteljima iz agencije za uterivanje dugova ciji je vlasnik zloglasni optuzeni ratni zlocinac Zeljko Raznatovic - Arkan. Iako se rat zavrsio, strukture moci u Srbiji su ostale netaknute.


Autor je nezavisni novinar iz juzne Srbije ciji identitet ostaje anoniman.