Protestno glasanje u Bosni
Rezultati lokalnih izbora u Bosni mogu se svesti na odbacivanje neuspesnih korumpiranih vlasti.
Protestno glasanje u Bosni
Rezultati lokalnih izbora u Bosni mogu se svesti na odbacivanje neuspesnih korumpiranih vlasti.
Na prvi pogled izgleda da su u Bosnjaci, najveca etnicka zajednica u zemlji, uskratili poverenje svojim nacionalistima na proteklim lokalnim izborima, dok su bosanski Srbi i Hrvati ostali odani svojima.
Ipak, mogu se izvuci I drugaciji zakljucci. Narodi u Bosni glasali su protiv svoje neuspesne i korumpirane vlasti, a o nacionalizmu su manje mislili.
Umerena Socijaldemokratska partija (SDP) Zlatka Lagumdzije osvojila je mnogo vise glasova u odnosu na nacionalisticku Stranku demokratske akcije (SDA) Alije Izetbegovica.
Lagumdzijina partija trijumfovala je u vecini gradova u Federacije: u Sarajevu, Zenici i Tuzli. SDA je kaznjena zbog nesposobnosti da se nosi sa narastajucom korupcijom, ekonomskim i socijalnim problemima.
"Rezultati izbora vise su bili proizvod glasanja protiv SDA, nego za SDP", ocenio je politicki komentator, Rasim Ljajic.
Lagumdzija tek odrzane izbore ocenjuje kao "labudovu pesmu nacionalistickih stranaka". Po njemu, oktobarski opsti izbori mogli bi da otvore vise prostora za reformske partije i kod Srba i Hrvata, sada kada su Bosnjaci ucinili prvi korak.
U hrvatskim i srpskim izbornim jedinicama, tradicionalne nacionalisticke partije, Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Srpska demokratska stranka (SDS) osvojile su vecinu glasova.
Ali, reformske partije zabelezile su ocigledan porast pristalica koji je znatno umanjio glasove nacionalista.
Iako se listici jos uvek prebrojavaju, SDA, HDZ i SDS ocekuju najvise 300,000, 150,000 i 240,000 glasova, sto je mnogo manje od, recimo, rezultata lokalnih izbora iz 1997.godine.
Bosanski Srbi glasali su protiv svojih vodja iz istog razloga kao i Bosnjaci - zbog korupcije i zloupotrebe demokratskih institucija.
Medjunarodna zajednica je u toku poslednje dve godine po svaku cenu podrzavala premijera Republike Srpske, Milorada Dodika. Posle septembra 1998. godine Dodik je izgubio sigurnu parlamentarnu vecinu i samim tim mogucnost da formira vladu. On je ipak ostao na mestu premijera, uglavnom zbog podrske medjunarodne zajednice koja je u njemu videla jedinog umerenog bosansko srpskog politicara.
Kljucno parlamentarno glasanje za izbor Dodika na mesto premijera, odgodjeno je dok je SFOR helikopterom lovio jednog poslanika RS da bi njegov glas prevagnuo.
Posle 1998.godine, medjunarodna zajednica se uplasila da bi parlament ponovo mogao da padne pod kontrolu srpskih ratnih nacionalistickih vodja i odlucila da se nedemokratski bori protiv nedemokratskih vodja. Ova strategija se pokazala pogubnom.
Parlament Republike Srpske je sistematski sprecavan da uspostavi vecinu protiv Dodika. Vec godinu dana RS nema predsednika, jer je medjunarodna zajednica izopstila vodju Srpske radikalne stranke, Nikolu Poplasena, zbog ometanja mirovnog procesa.
Od svih institucija na kraju je ostala samo Dodikova vlada koja funkcionise ali nelegitimno, jer je izgubila mandat 1998.godine.
U svesti biraca, Dodik je postao iskljucivo nosilac vlasti. Gubio je poverenje pre svega onih koji su vlast povezali sa korupcijom i teskom ekonomskom situacijom.
Jedan od Dodikovih bliskih saradnica bio je upleten u aferu sverca cigaretama. U leto prosle godine mediji su otkrili da rafinerija Brod, po nalogu svojih rukovodilaca koje je postavio Dodik, ne placa porez Republici Srpskoj. Samo za cetiri meseca entitet je ostecen za najmanje 26 miliona dolara. U medjuvremenu stopa nezaposlenosti dostigla je neverovatnih 56 odsto.
Ipak je na ovim izborima Dodikova Stranka nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) zabelezila skok na 93 hiljade osvojenih glasova, prema 56 hiljada iz 1998.godine. Ali, ovi novi glasovi stizu iz redova njegovih pristalica iz vladajuce koalicije Sloga, koja je zabelezila dramatican pad.
Deo biraca koji su 1998. godine glasali za Slogu vratio se SDS-u, koji nastoji da pruzi dokaze da vise nije ekstremna nacionalisticka partija.
Veci deo Sloginih glasova osvojila je Partija demokratskog progresa (PDP), na cijem se celu nalazi umereni Mladen Ivanic, profesor ekonomije iz Banja Luke. Iako je oformljena tek pre cetiri meseca, ova partija osvojila je 54 hiljade glasova.
Uspeh PDP i preraspodela glasaca Sloge svedoci o istoj motivaciji bosnjackih i srpskih glasaca. Nijedni ni drugi nisu se dominantno izjasnjavali za i protiv nacionalizma, vec za i protiv nekompetentne vlasti. Ne znaci da u RS u ovom momentu, osim Dodika nema reformskih snaga.
Stoga, dalja sudbina reformi zavisice od odluke stranaca da li ce insistirati na podrsci Dodiku, uprkos cinjenici da ga vecina biraca vise ne dozivljava kao reformistu.
Zeljko Cvijanovic je nezavisni novinar iz Republike Srpske.
