Povratak Rugove?

Kosovski predratni mirovni lider, Ibrahim Rugova i njegova stranka Demokratska liga Kosova, LDK, izgleda da preduzimaju korake u ozivljavanju aktivnosti i politickog uticaja u jeku kampanje za opstinske izbore zakazane na jesen.

Rugova, koji se od kraja rata retko pojavljuje u javnosti, nedavno se nasao u centru paznje prilikom nedavne posete gradu Gnjilanu, koji se nalazi u jugositocnom delu pokrajine, a kojoj je dat veliki publicitet. Nekoliko hiljada partijskih aktivista i pristalica priredili su mu topao docek.

Istovremeno, mladji zvanicnici LDK, uzimaju sve aktivnije ucesce na nivou lokalnih vlasti i takmice se za mesta u opstini, sto podize uticaj ove partije.

Neprikosnoveni lider svih kosovskih Albanaca pre rata, Rugova je doziveo znacajan pad popularnosti za vreme i posle sukoba na Kosovu.

Susret izmedju njega i Slobodana Milosevica, koji je prenela televizija, u toku koga su navodno njih dvojica razgovarala o buducnosti pokrajine u jeku etnickog ciscenja koje su sprovodile srpske snage, ucinio je da mnogi Kosovari okrenu ledja i njemu i njegovoj partiji.

Uoci samog rata, politicki rivali tvrdili su da je njegova politika pasivnog suprotstavljanja Beogradu jos vise oduzila stradanje albanskog stanovnistva. Ove tvrdnje su jos vise umanjile podrsku ove partije i dovele do napada na pripadnike LDK. Neki od njih su i ubijeni.

Rugovi nisu pomogla previranja unutar same LDK. Veci broj visih funkcionera ove partije napustio je njene redove u znak protesta protiv partijske politike. Medju poslednjima otisao je i njegov najblizi saradnik Milazim Krasniqi.

Nevolja je u tome sto se LDK nije adaptirala na posleratne uslove. Partijski program se malo izmenio otkako je pre deset godina formirana ova partija. Pojedinci se pitanju da li ova partija poseduje bilo kakvu strategiju.

Istina je, u stvari, da i ostalim partijama nedostaju ideje. Sve se vrti oko potrebe za nezavisnoscu, ali nijedna od njih nije pokusala da se pozabavi socijalnim i ekonomskim problemima, posebno sve vecom nezaposlenoscu na Kosovu.

Rugova, u medjuvremenu, nije pomogao ni sebi ni svojoj partiji drzanjem podalje od ociju javnosti. On blisko saradjuje sa UNMIK, izdaje saopstenja u kojima se osudjuje etnicko nasilje i apeluje na bolju saradnju sa medjunarodnim institucijama u pokrajini. Osim toga, izgeda da bilo sta drugo radi.

Postoje dva objasnjenja za Rugovinu neaktivnost. Mozda mu nedostaje elana, a mozda i nema nista vise da ponudi svojim biracima, ili jednostavno ceka povoljnu priliku, odnosno, da njegovi politicki protivnici pocine greske.

"Mozda je ostao veran svojoj ranijoj politici pasivnog suprotstavljanja i vise nema sta da kaze", istice jedan pristinski student. "S druge strane, on mozda ceka da drugi padnu".

Cini se da je ova poslednja mogucnost verovatnija. Pristup "cekaj i videcemo" - bila je Rugovina omiljena taktika pre rata. Poslednja poseta Gnjilanu i ozivljavanje aktivnosti LDK na nivou opstinskih vlasti ukazuju na to da on sprema povratak.

Iako Rugovini izgledi nisu bas tako sjajni, njemu verovatno nece biti potrebno toliko truda da poboljsa svoje sanse na buducim opstinskim izborima. I posle svega, upkos njegovih gresaka, ljudi jos uvek osecaju emotivnu vezanost s njim. Korupcija, za koju optuzuju njegove politicke rivale, mogla bi ih kostati glasova.

Llazar Semini je rukovodilac pristinskog IWPR projekta na Kosovu.