Posleratni Haos Unistava Kulturu Na Kosovu

Gotovo je sedamdeset izdavaca iz Kosova, Albanije, Makedonije i Crne Gore

Posleratni Haos Unistava Kulturu Na Kosovu

Gotovo je sedamdeset izdavaca iz Kosova, Albanije, Makedonije i Crne Gore

Thursday, 10 November, 2005
IWPR

IWPR

Institute for War & Peace Reporting

predstavljalo najvazniji kulturni dogadjaj na Kosovu, od pocetka rata.


Pise: Mufail Limani iz Pristine


Fatmir Toci, iz izdavacke kuce Toena iz Tirane i jedan od organizatora ovog


sajma rekao je jedna od ideja bila da se na Kosovu "pokrene kulturno


ozivljavanje". Organizatori procenjuju da je nekih deset hiljada ljudi


posetilo ovaj sajam.


Najpopularnija knjiga sajma koja se rasprodala u vise od 10 hiljada


primeraka je knjiga "Dosla je smrt i videli smo jedne druge". Ovu knjigu je


napisao najpoznatiji albanski pisac Ismail Kadare. Knjiga se bavi temom


rata na Kosovu. Kadare krivi kosovske pisce i umetnike koji nisu nista


ucinili po pitanju kosovskog problema.


U Kadarijevim kritikama ima nesto istine. Od ranih devedesetih do pocetka


rata, "umetnici i ljudi iz kulture" su bili na celu kosovske politike. Pre


rata je Ibrahim Rugova, predsednik Kosovske demokratske lige (KDL) i


takozvani predsednik Kosova bio takodje predsednik Saveza pisaca Kosova.


Rugova vise ne drzi ovu funkciju. Sada je predsednik Saveza Tahir Desku,


pesnik koji je poznatiji po svojoj borbenoj proslosti u okviru Kosovske


oslobodilacke armije (KLA). Desku je izabran za predsednika Saveza, posto


je vise pisaca zahtevalo da oni koji nisu ucestvovali u sukobu i nisu


podrzavali OVK, budu isterani iz ove organizacije.


Jedan od najistaknutijih protivnika Rugove u poslednjih deset godina, pisac


i kriticar umetnosti, Rexhep Qosja takodje je izgubio nesto od svog uticaja


usponom mladih bivsih pripadnika OVK, kao sto je Hashim Thaci.


Ove istaknute licnosti albanske knjizevnosti kao sto su Rugova i Qosja, bili


su vodje albanskog otpora protiv srpske represije od njenog pocetka


1989.godine. Sada je doslo do izmene situacije i mnoge starije politicke


licnosti gube na racun novih vodja iz redova OVK.


Ali Podrimja i Eqrem Basha dva su poznata pisca koja se nisu nikad bavili


politikom Kosova. Podrimja sada zivi u Nemackoj, dok je Basha urednik


izdavacke kuce Dukagjini. Ova dva pisca poznata su u antologijama


knjizevnosti i kulture kosovkih Albanaca, objavljenih na Zapadu za vreme


rata.


Medjutim, veci deo kosovsko-albanske javnosti smatra da su ova dva pisca


eskapisti koji nisu nikad "odgovorili na zov nacije". Sabri Hamiti je jos


jedan poznati pisac Kosova koji nije nikada ucestvovao u politici.


Hamiti je ranjen u pokusaju atentata, 1998.godine. Sabri Hamiti je upravo


objavio knjigu poezije pod nazivom "Melanholija" u kojoj kroz alegorije


upozorava na opasnost od "Crvene pustinje".


Ne iznenadjuje mozda u ovom trenutku da je vecina kulturnih dogadjanja na


Kosovu povezana sa ratom. Kosovska umetnicka elita skupila se na promociji


nove knjige Flore Brovine, doktora i aktiviste za ljudska prava kojoj se


trenutno sudi u Srbiji zbog 'terorizma'. Adem Demaci, jedan od prvih vodja


OVK i bivski politicki zatvorenik bio je jedan od govornika na ovom skupu.


Jedan od najboljih primera koji ilustruju trenutno haoticno stanje u


umetnosti i kulturi na Kosovu je Kosovofilm, jedina filmska produkciona


kuca u pokrajini. KFOR koristi prostorije Kosovofilma kao svoj stab.


Kada se Isa Qosja, najpoznatiji filmski direktor i producent Kosova, pozalio


na ovo, KFOR je predlozio da on nastavi sa radom u pristinskom bioskopu


Rinia. Na zalost, ovo je bilo neizvodljivo, jer je prostor izdat kaficima i


kioscima za prodaju hrane. Direktor ovog bioskopa insistira da je ovo


jedini nacin na koji on moze doci do dovoljnih sredstava da isplati svoje


radnike.


Postojanje dve 'vlasti' na Kosovu doprinosi opstoj zbrci. Tu su dva


ministra kulture, Sabit Gashi u Thacijevoj prelaznoj vladi i Muhamet Bicaj u


Rugovinoj vladi.


U vreme pruzanja otpora mirnim putem, Bicaj je priznao da se jedva 0,5 odsto


novca skupljenog u dijaspori dodeljivalo ministartvu za kulturu. Sada kada


je Thaci bacio u senku Rugovinu vladu i nema vise sakupljanja novca u


dijaspori, situacija je jos gora.


Gashijevo ministarstvo naimenovalo je vise osoblje na mesta javnih kulturnih


ustanova, medjutim posto ovu vladu misija UN na Kosovu (UNMIK) ne priznaje


ona nema sredstava za budzet i ovi zvanicnici se moraju dovijati na razne


nacine da bi isplatili svoje sluzbenike.


Gashijevo ministarstvo,medjutim, preuzelo je korake ka finansiranju obnove


dva kulturna mesta. Kuca u Prizrenu, gde je doslo do istorijskog sastanka,


koja je razrusena u toku rata, sada se ponovo izgradjuje.


U Drenici se gradi spomenik porodici Jasharaj, cije su sve clanove familije


ubili Srbi u incidentu koji oznacava pocetak opsteg sukoba na Kosovu.


Poslednja pozorisna predstava odrzana u kosovskom pozoristu je Hamlet u


reziji britanskog pozorisnog reditelja, Davida Gotharda. Na Kosovu kao i u


ovoj predstavi, rat i njegove posledice svuda se osecaju. Izgleda da ce bar


neko vreme situacija ostati ista.


Mufail Limani je urednik pristinskih nedeljnih novina "Zeri".


Frontline Updates
Support local journalists