Posleratni Haos Unistava Kulturu Na Kosovu

predstavljalo najvazniji kulturni dogadjaj na Kosovu, od pocetka rata.

Pise: Mufail Limani iz Pristine

Fatmir Toci, iz izdavacke kuce Toena iz Tirane i jedan od organizatora ovog

sajma rekao je jedna od ideja bila da se na Kosovu "pokrene kulturno

ozivljavanje". Organizatori procenjuju da je nekih deset hiljada ljudi

posetilo ovaj sajam.

Najpopularnija knjiga sajma koja se rasprodala u vise od 10 hiljada

primeraka je knjiga "Dosla je smrt i videli smo jedne druge". Ovu knjigu je

napisao najpoznatiji albanski pisac Ismail Kadare. Knjiga se bavi temom

rata na Kosovu. Kadare krivi kosovske pisce i umetnike koji nisu nista

ucinili po pitanju kosovskog problema.

U Kadarijevim kritikama ima nesto istine. Od ranih devedesetih do pocetka

rata, "umetnici i ljudi iz kulture" su bili na celu kosovske politike. Pre

rata je Ibrahim Rugova, predsednik Kosovske demokratske lige (KDL) i

takozvani predsednik Kosova bio takodje predsednik Saveza pisaca Kosova.

Rugova vise ne drzi ovu funkciju. Sada je predsednik Saveza Tahir Desku,

pesnik koji je poznatiji po svojoj borbenoj proslosti u okviru Kosovske

oslobodilacke armije (KLA). Desku je izabran za predsednika Saveza, posto

je vise pisaca zahtevalo da oni koji nisu ucestvovali u sukobu i nisu

podrzavali OVK, budu isterani iz ove organizacije.

Jedan od najistaknutijih protivnika Rugove u poslednjih deset godina, pisac

i kriticar umetnosti, Rexhep Qosja takodje je izgubio nesto od svog uticaja

usponom mladih bivsih pripadnika OVK, kao sto je Hashim Thaci.

Ove istaknute licnosti albanske knjizevnosti kao sto su Rugova i Qosja, bili

su vodje albanskog otpora protiv srpske represije od njenog pocetka

1989.godine. Sada je doslo do izmene situacije i mnoge starije politicke

licnosti gube na racun novih vodja iz redova OVK.

Ali Podrimja i Eqrem Basha dva su poznata pisca koja se nisu nikad bavili

politikom Kosova. Podrimja sada zivi u Nemackoj, dok je Basha urednik

izdavacke kuce Dukagjini. Ova dva pisca poznata su u antologijama

knjizevnosti i kulture kosovkih Albanaca, objavljenih na Zapadu za vreme

rata.

Medjutim, veci deo kosovsko-albanske javnosti smatra da su ova dva pisca

eskapisti koji nisu nikad "odgovorili na zov nacije". Sabri Hamiti je jos

jedan poznati pisac Kosova koji nije nikada ucestvovao u politici.

Hamiti je ranjen u pokusaju atentata, 1998.godine. Sabri Hamiti je upravo

objavio knjigu poezije pod nazivom "Melanholija" u kojoj kroz alegorije

upozorava na opasnost od "Crvene pustinje".

Ne iznenadjuje mozda u ovom trenutku da je vecina kulturnih dogadjanja na

Kosovu povezana sa ratom. Kosovska umetnicka elita skupila se na promociji

nove knjige Flore Brovine, doktora i aktiviste za ljudska prava kojoj se

trenutno sudi u Srbiji zbog 'terorizma'. Adem Demaci, jedan od prvih vodja

OVK i bivski politicki zatvorenik bio je jedan od govornika na ovom skupu.

Jedan od najboljih primera koji ilustruju trenutno haoticno stanje u

umetnosti i kulturi na Kosovu je Kosovofilm, jedina filmska produkciona

kuca u pokrajini. KFOR koristi prostorije Kosovofilma kao svoj stab.

Kada se Isa Qosja, najpoznatiji filmski direktor i producent Kosova, pozalio

na ovo, KFOR je predlozio da on nastavi sa radom u pristinskom bioskopu

Rinia. Na zalost, ovo je bilo neizvodljivo, jer je prostor izdat kaficima i

kioscima za prodaju hrane. Direktor ovog bioskopa insistira da je ovo

jedini nacin na koji on moze doci do dovoljnih sredstava da isplati svoje

radnike.

Postojanje dve 'vlasti' na Kosovu doprinosi opstoj zbrci. Tu su dva

ministra kulture, Sabit Gashi u Thacijevoj prelaznoj vladi i Muhamet Bicaj u

Rugovinoj vladi.

U vreme pruzanja otpora mirnim putem, Bicaj je priznao da se jedva 0,5 odsto

novca skupljenog u dijaspori dodeljivalo ministartvu za kulturu. Sada kada

je Thaci bacio u senku Rugovinu vladu i nema vise sakupljanja novca u

dijaspori, situacija je jos gora.

Gashijevo ministarstvo naimenovalo je vise osoblje na mesta javnih kulturnih

ustanova, medjutim posto ovu vladu misija UN na Kosovu (UNMIK) ne priznaje

ona nema sredstava za budzet i ovi zvanicnici se moraju dovijati na razne

nacine da bi isplatili svoje sluzbenike.

Gashijevo ministarstvo,medjutim, preuzelo je korake ka finansiranju obnove

dva kulturna mesta. Kuca u Prizrenu, gde je doslo do istorijskog sastanka,

koja je razrusena u toku rata, sada se ponovo izgradjuje.

U Drenici se gradi spomenik porodici Jasharaj, cije su sve clanove familije

ubili Srbi u incidentu koji oznacava pocetak opsteg sukoba na Kosovu.

Poslednja pozorisna predstava odrzana u kosovskom pozoristu je Hamlet u

reziji britanskog pozorisnog reditelja, Davida Gotharda. Na Kosovu kao i u

ovoj predstavi, rat i njegove posledice svuda se osecaju. Izgleda da ce bar

neko vreme situacija ostati ista.

Mufail Limani je urednik pristinskih nedeljnih novina "Zeri".