Posleratni Haos Unistava Kulturu Na Kosovu
Gotovo je sedamdeset izdavaca iz Kosova, Albanije, Makedonije i Crne Gore
Posleratni Haos Unistava Kulturu Na Kosovu
Gotovo je sedamdeset izdavaca iz Kosova, Albanije, Makedonije i Crne Gore
predstavljalo najvazniji kulturni dogadjaj na Kosovu, od pocetka rata.
Pise: Mufail Limani iz Pristine
Fatmir Toci, iz izdavacke kuce Toena iz Tirane i jedan od organizatora ovog
sajma rekao je jedna od ideja bila da se na Kosovu "pokrene kulturno
ozivljavanje". Organizatori procenjuju da je nekih deset hiljada ljudi
posetilo ovaj sajam.
Najpopularnija knjiga sajma koja se rasprodala u vise od 10 hiljada
primeraka je knjiga "Dosla je smrt i videli smo jedne druge". Ovu knjigu je
napisao najpoznatiji albanski pisac Ismail Kadare. Knjiga se bavi temom
rata na Kosovu. Kadare krivi kosovske pisce i umetnike koji nisu nista
ucinili po pitanju kosovskog problema.
U Kadarijevim kritikama ima nesto istine. Od ranih devedesetih do pocetka
rata, "umetnici i ljudi iz kulture" su bili na celu kosovske politike. Pre
rata je Ibrahim Rugova, predsednik Kosovske demokratske lige (KDL) i
takozvani predsednik Kosova bio takodje predsednik Saveza pisaca Kosova.
Rugova vise ne drzi ovu funkciju. Sada je predsednik Saveza Tahir Desku,
pesnik koji je poznatiji po svojoj borbenoj proslosti u okviru Kosovske
oslobodilacke armije (KLA). Desku je izabran za predsednika Saveza, posto
je vise pisaca zahtevalo da oni koji nisu ucestvovali u sukobu i nisu
podrzavali OVK, budu isterani iz ove organizacije.
Jedan od najistaknutijih protivnika Rugove u poslednjih deset godina, pisac
i kriticar umetnosti, Rexhep Qosja takodje je izgubio nesto od svog uticaja
usponom mladih bivsih pripadnika OVK, kao sto je Hashim Thaci.
Ove istaknute licnosti albanske knjizevnosti kao sto su Rugova i Qosja, bili
su vodje albanskog otpora protiv srpske represije od njenog pocetka
1989.godine. Sada je doslo do izmene situacije i mnoge starije politicke
licnosti gube na racun novih vodja iz redova OVK.
Ali Podrimja i Eqrem Basha dva su poznata pisca koja se nisu nikad bavili
politikom Kosova. Podrimja sada zivi u Nemackoj, dok je Basha urednik
izdavacke kuce Dukagjini. Ova dva pisca poznata su u antologijama
knjizevnosti i kulture kosovkih Albanaca, objavljenih na Zapadu za vreme
rata.
Medjutim, veci deo kosovsko-albanske javnosti smatra da su ova dva pisca
eskapisti koji nisu nikad "odgovorili na zov nacije". Sabri Hamiti je jos
jedan poznati pisac Kosova koji nije nikada ucestvovao u politici.
Hamiti je ranjen u pokusaju atentata, 1998.godine. Sabri Hamiti je upravo
objavio knjigu poezije pod nazivom "Melanholija" u kojoj kroz alegorije
upozorava na opasnost od "Crvene pustinje".
Ne iznenadjuje mozda u ovom trenutku da je vecina kulturnih dogadjanja na
Kosovu povezana sa ratom. Kosovska umetnicka elita skupila se na promociji
nove knjige Flore Brovine, doktora i aktiviste za ljudska prava kojoj se
trenutno sudi u Srbiji zbog 'terorizma'. Adem Demaci, jedan od prvih vodja
OVK i bivski politicki zatvorenik bio je jedan od govornika na ovom skupu.
Jedan od najboljih primera koji ilustruju trenutno haoticno stanje u
umetnosti i kulturi na Kosovu je Kosovofilm, jedina filmska produkciona
kuca u pokrajini. KFOR koristi prostorije Kosovofilma kao svoj stab.
Kada se Isa Qosja, najpoznatiji filmski direktor i producent Kosova, pozalio
na ovo, KFOR je predlozio da on nastavi sa radom u pristinskom bioskopu
Rinia. Na zalost, ovo je bilo neizvodljivo, jer je prostor izdat kaficima i
kioscima za prodaju hrane. Direktor ovog bioskopa insistira da je ovo
jedini nacin na koji on moze doci do dovoljnih sredstava da isplati svoje
radnike.
Postojanje dve 'vlasti' na Kosovu doprinosi opstoj zbrci. Tu su dva
ministra kulture, Sabit Gashi u Thacijevoj prelaznoj vladi i Muhamet Bicaj u
Rugovinoj vladi.
U vreme pruzanja otpora mirnim putem, Bicaj je priznao da se jedva 0,5 odsto
novca skupljenog u dijaspori dodeljivalo ministartvu za kulturu. Sada kada
je Thaci bacio u senku Rugovinu vladu i nema vise sakupljanja novca u
dijaspori, situacija je jos gora.
Gashijevo ministarstvo naimenovalo je vise osoblje na mesta javnih kulturnih
ustanova, medjutim posto ovu vladu misija UN na Kosovu (UNMIK) ne priznaje
ona nema sredstava za budzet i ovi zvanicnici se moraju dovijati na razne
nacine da bi isplatili svoje sluzbenike.
Gashijevo ministarstvo,medjutim, preuzelo je korake ka finansiranju obnove
dva kulturna mesta. Kuca u Prizrenu, gde je doslo do istorijskog sastanka,
koja je razrusena u toku rata, sada se ponovo izgradjuje.
U Drenici se gradi spomenik porodici Jasharaj, cije su sve clanove familije
ubili Srbi u incidentu koji oznacava pocetak opsteg sukoba na Kosovu.
Poslednja pozorisna predstava odrzana u kosovskom pozoristu je Hamlet u
reziji britanskog pozorisnog reditelja, Davida Gotharda. Na Kosovu kao i u
ovoj predstavi, rat i njegove posledice svuda se osecaju. Izgleda da ce bar
neko vreme situacija ostati ista.
Mufail Limani je urednik pristinskih nedeljnih novina "Zeri".
