Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Posle Slobe, Potop

Pravi scenario nocne more pocinje posle pocetka bombardovanja, a sirom Kosova nastaje haos. Dok Zapad rizikuje da bude uvucen na terenu, Milosevic se nada da ce ostati na vlasti u Srbiji, iako ona postaje manja i manja.
By Dejan Anastasijevic

Posle nemalo devetomesecnog ponavljanja pretnji bombardovanjem Srbije kako bi se ona primorala da prihvati plan Kontakt grupe za Kosovo, NATO se sada sprema da zaista sprovede ove pretnje.


Dok otkucavaju i poslednji minuti, srpski mocnik Slobodan Milosevic nastavlja da prkosi -- a jos uvek izgleda da ga snage NATO-a koje se skupljaju u Makedoniji nisu impresionirale. Stavise, on razmesta sve veci broj snaga u pokrajini, pogotovo duz jugoistocne granice, i napada baze albanske gerile u Drenici.


Mejdutim, dok se Milosevic priprema ostaje pitanje: Da li on ocekuje svoj poslednji otpor i konacan pad, ili zaista ozbiljno veruje da ce njegova vojska zaista odvratiti, ili cak, pobediti, armije Zapada? Ili, koliko je validan onaj treci scenario prema kome je njemu potreban prvi talas vazdusnih napada kao politicki izgovor da bi digao ruke od teritorije Kosova koju mnogi Srbi smatraju svetinjom?


Dva razlicita zapadna izvora u Beogradu rekli su u sredu da ce udari trajati tri dana kako bi se Milosevicu pruzio ‘materijal’ za razmisljanje. Posle toga mogle bi se pruziti nove koncesije Albancima koje nisu precizirane. Ukoliko nastavi da prkosi, lansirace se nove rakete, sto ce trajati nedeljama, sve dok on, kako ova teorija kaze, na kraju ne pristane na sporazum ili dok ga ne zameni neko ko ima vise sluha za zahteve Zapada.


U svakom slucaju nije verovatno da ce se stvari tako odvijati.


Iako se vazdusna odbrana i radari mogu unistiti, jugoslovenske kopnene snage ce vecim delom izbeci posledice, i jos uvek ce biti sposobne da izvrse odmazdu nad albanskim civilima. Jasno je da ce pre svog konacnog odlaska sa Kosova, Srbi zasigurno zalupiti vrata za sobom na izlasku. Ukoliko napadi prekinu komandni lanac ili komunikacije, u tom slucaju ce se povecati rizik velikih zlodela koji bi pocinile odbegle vojne jedinice i samo-oformljene lokalne policijske snage.


Ni Oslobodilacka vojska Kosova (OVK) nece sedeti mirno i ocekivati da Milosevic promeni svoj stav i da pozove snage NATO-a da dodju. I oni su takodje u stanju da pokrenu akcije etnickog ciscenja, pogotovo u ruralnim delovima, cime bi eliminisali manje srpske enklave i opkolili one vece.


Vecina ovih napada obeju strana bi bila nekoordinisana i u najvecem broju slucajeva spontana. Zapad ce biti nemocan da ih zaustavi sve dok NATO ne bude voljan i u stanju da posalje kopnene snage na Kosovo. Najverovatnije je da ce biti potrebne nedelje a mozda cak i meseci dok NATO ne uvede neki red u pokrajinu.


A taj period dok se ovo ne dogodi moze da bude krvaviji nego bilo sta sto smo do sada videli na Kosovu.


Posledice je mnogo teze predvideti u samoj Srbiji. Jedan moguci ishod bi moglo biti i potpuno rastapanje Milosevicevog rezima, izazvano masovnim dezerterstvom i stetom na infrastrukturama koju bi izazvali vazdusni napadi. Milosevic ce verovatno biti u stanju da fizicki pretrpi napad, cak i da odrzi vlast u Beogradu i okolini.


Medjutim, ostatak zemlje ce biti eksponiran trupama koje se povlace u rasulu, paleci i pljackajuci sve sto im je na putu. I tom slucaju, situacija ne bi dugo ostala stabilna. Srbija bi se uskoro raspala na niz regija kojima vladaju lokalni kriminalci koji imaju pristup vojnoj tehnici. Ono sto bi usledilo bila bi humanitarna kriza koja bi se mogla uporediti sa haoticnom situacijom u Albaniji posle pada Saljija Berise.


Zapad ce morati da donese teske odluke u danima koji uslede posle vazdusnih napada. Verovatno bi najbolja linija akcije bila trenutno rasporedjivanje ogromne snage, bez zaustavljanja sve dok Kosovo i citava Srbija ne budu potopljeni zapadnim snagama.


Medjutim, mnogim zapadnim politicarima ce biti jako tesko da prodaju ovu ideju kod kuce.


Ona ne samo da nosi poprilicno veliki rizik zrtava ali i priziva ruzna secanja katastrofalne operacije u Somaliji. Takodje, vojni strucnjaci tvrde da NATO jednostavno nema toliki broj ljudi na raspolaganju. Svakako kontingent NATO-a koji broji 10.000 ljudi u Makedoniji nije ni priblizno onom broju koji bi bio nephodan. Zapadne vlade trvde da bi minimum snaga koji bi bio potreban iznosio vise od 100.000 vojnika.


Najverovatnije je da ce se Zapad odluciti za to da posle napada usledi period pauze, koji bi pratila serija polumera. Ovo ce stvari uciniti jos gorim, a cena i razmere moguce intervencije Zapada ce samo porasti.


Iako ovo moze da izgleda kao najgori moguci scenario, na zalost on je mnogo verovatniji nego prognoze da ce se Milosevic prizvati pameti, ili da ce ovo izazvati prevrat od strane elemenata koji su prijateljski nastrojene prema Zapadu.


A mozda Milosevic zna da se ovim sam saterao u cosak i da nema izlaza. A mozda vise voli da vidi kako celu Srbiju guta haos nego da udje u istoriju kao covek koje je predao Kosovo, srpsku kolevku, neprijatelju.


Ali sve dok on nastavi da vlada onim sto ostane od zemlje, ma koliko malo to bilo...


Dejan Anastasijevic je novinar Vremena u Beogradu.