Pobeda srpskog reformatora mogla bi doneti napredak

Prema misljenju mnogih komentatora, pobeda Borisa Tadica na predsednickim izborima u Srbiji 27. juna podstaci ce posustale reforme u zemlji i stabilizovati politicku situaciju.

Prozapadni lider Demokratske stranke, DS, porazio je u drugom krugu izbora Tomislava Nikolica, zamenika predsednika tvrdokorne nacionalisticke Srpske radikalne stranke, SRS, posto je osvojio nesto vise od 53 procenta glasova, u odnosu na Nikolicevih 45 procenata.

Nikolic je jos iste veceri priznao poraz, cime je sprecio mogucnost da ekstremni clanovi SRS izraze nezadovoljstvo pribegavajuci nasilju.

Pobeda koju su pozdravili predstavnici Evropske unije naisla je na euforican prijem u Beogradu, kao znak da ce Srbija posle zastoja nastaviti putem ka evropskim integracijama.

Uprkos cinjenici da Srbiji predstoji dug i tezak put do clanstva u EU, analiticari se slazu da je Tadiceva pobeda pomogla zemlji da napravi znacajan korak napred.

Takodje konstatuju da ce ova promena znacajno ohrabriti i vladu premijera Vojislava Kostunice da nastavi sa reformama.

Tokom kampanje, Tadic je jasno stavio do znanja da zeli da prekine sukobe koji su opterecivali umerene, prodemokratske stranke u Srbiji. Izjavljivao je da glasaci zele stabilnost i da su umorni od izlazenja na biralista – ovo je bio cetvrti pokusaj Srbije da izabere predsednika u poslednje dve godine.

S druge strane, Nikolic je koristio svoje izborne skupove da bi zahtevao smenu Kostunicine vlade i zakazivanje novih parlamentarnih izbora.

Tadicevi pozivi da se izgradi konsenzus unutar prodemokratskog bloka dobili su podrsku zahvaljujuci pregovorima sa rivalom Kostunicom koji su organizovani u poslednjem trenutku. Za samo nekoliko dana, izmedju prvog i drugog kruga, sklopljen je savez i Kostunica je u drugom krugu podrzao reformskog kandidata.

Izvori bliski Kostunicinoj Demokratskoj stranki Srbije, DSS, obavestili su IWPR da sporazum koji su postigli sadrzi dva elementa.

Da bi dobila Kostunicinu podrsku na izborima, Tadiceva Demokratska stranka, DS, obavezala se da ce zauzvrat podrzati vladu koju predvodi DSS, mada joj se nece i pridruziti. Podrska ce trajati bar do usvajanja novog ustava – ciji se nacrt ocekuje krajem ove godine – nakon cega ce biti organizovani opsti izbori. Vecina analiticara u Beogradu ocekuje da ce do izbora doci u decembru ove godine ili u februaru 2005. godine.

Cini se da je Tadicev izborni dogovor donekle uspeo da popravi stetu nastalu dugotrajnim sukobljavanjem izmedju stranaka koje su nekada pripadale koaliciji Demokratska opozicija Srbije, koja je uspela da srusi Milosevica pre cetiri godine.

Sukob je bio najostriji izmedju Kostunicine DSS i DS, koju je predvodio Zoran Djindjic, dok nije ubijen u atentatu u martu 2003. godine. Sukobi su se nastavili i nakon sto je Tadic postao predsednik DS u februaru 2004, najvise zbog spora oko uloge koju bi DS trebalo da ima u vladi koju predvodi DSS.

Najvise koristi od ovog sukoba imala je ultranacionalisticka Radikalna stranka. Marginalizovana kao Milosevicev saveznik 2000. godine, ova stranka se vratila na velika vrata na decembarskim izborima 2003, kao stranka sa najvecim brojem poslanika u parlamentu.

Pobeda Borisa Tadica mogla bi zaustaviti napredovanje SRS, pod uslovom da on i Kostunica uspeju da odrze politiku saradnje, smatraju analiticari.

“Tadic se zalagao za nekonfliktnu politiku saradnje, i mozda je zato pobedio”, izjavio je Slobodan Antonic, profesor sociologije na Univerzitetu u Beogradu.

Drugi koristan potez za stvar reformi bila je Tadiceva odluka da ne rastura Kostunicin kabinet, koji se nasao u veoma teskom polozaju nakon sto je njegov kandidat doziveo tezak poraz vec u prvom krugu glasanja.

Podrzavajuci aktuelnu vladu, Tadic moze upotrebiti svoj uticaj da ubrza reforme, kazu analiticari. I DS i DSS smatraju da je uspostavljanje blizih veza sa EU jedan od prioriteta.

“Tadic nece napadati vladu”, izjavio je Vladimir Goati, politicki analiticar iz Centra za politicke studije i istrazivanje javnog mnjenja.

Direktorka centra, Ljiljana Bacevic, slaze se s njim: “Nema sukoba izmedju vlade i predsednika, i to znaci da ce zemlja biti u stanju da se koncentrise na prevazilazenje ustavne krize.”

Ipak, Goati je konstatovao da ce nova era “kohabitacije” imati izrazito “predsednicku aromu”, s obzirom na Tadicevu novu politicku snagu i oslabljene pozicije vlade.

Tadicevom usponu doprinela je i medjunarodna zajednica, koja mu je naklonjena, kao nekome ko bi mogao popuniti prazninu nastalu posle Djindiceve smrti. Sve bitne zemlje na Zapadu pozdravile su njegovu izbornu pobedu, neke sa velikim entuzijazmom, kao znak da se Srbija definitivno opredelila za reforme i napustila regresivni nacionalizam.

Istog trenutka kada je pobeda objavljena u nedelju, Kristina Galah, portparol Havijera Solane, predstavnika EU za spoljne poslove i politiku bezbednosti, izjavila je za beogradske medije da je “EU odlucna da veoma eksplicitno podrzi reforme u Srbiji i njeno povezivanje sa Evropom.”

Visok internacionalni rejting izabranog predsednika uglavnom se smatra znacajnim doprinosom reputaciji Srbije u inostranstvu, posle godine u kojoj se udaljavala od orbite EU, a koja je pocela posle Djindjicevog ubistva.

Ako pakt izmedju reformista opstane, Srbija bi mogla ostvariti znacajniji napredak u kljucnim reformama vec do kraja godine.

Jedan od prvih koraka moglo bi biti izrucenje nekoliko srpskih generala koji su optuzeni pred Tribunalom za ratne zlocine u Hagu. Izvori bliski vladi izjavili su za IWPR da Tadic i Kostunica planiraju “hrvatski scenario” – to jest, da ubede kljucne optuzenike da se dobrovoljno predaju Tribunalu i tako spasu vladu neprijatnosti i burnih reakcija kod kuce koje bi usledile ako bi ovi bili na silu sprovedeni u avione za Holandiju.

Ipak, ima analiticara koji ne misle da ce buducnost biti tako ruzicasta, cak i u slucaju da aktuelni pakt izmedju reformista potraje.

Slobodan Antonic upozorava da mala margina sa kojom je Tadic pobedio pokazuje da se srpsko drustvo podelilo na dva gotovo jednaka dela – na uspesniji proreformski segment i siromasniju, antireformski nastrojenu populaciju.

To za rezultat moze imati scenario prema kojem bi Srpska radikalna stranka uskoro mogla dobiti dodatnu podrsku od sve veceg grupe onih koji se opisuju kao “tranzicioni gubitnici”

“Svako pogorsavanje situacije preti da dodatno podeli drustvo i pretvori Srbiju u podeljeno, neprosperitetno drustvo, kao sto su Bosna, Crna Gora i Makedonija”, izjavio je Antonic.

Zeljko Cvijanovic je redovni saradnik IWPR iz Beograda.