Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Odnosi Srbije i zapada uzdrmani sukobom oko ICG-a

Posle najnovijeg diplomatskog spora medjunarodna zajednica bi mogla biti znatno opreznija u daljim odnosima sa Srbijom.
By Zeljko Cvijanovic

Izgleda da je medeni mesec izmedju medjunarodne zajednice i srspke vlade, koji je zapoceo poboljsanjem odnosa u periodu posle ubistva Zorana Djindjica, konacno priveden kraju.


Beogradske vlasti pokusale su 4. jula da proteraju Dzejmsa Lajona, direktora odeljenja Medjunarodne krizne grupe, ICG, za Srbiju i Crnu Goru. Ovaj potez je pokazao da su odnosi pali na najnizu tacku u nekoliko poslednjih meseci.


Lajon, americki drzavljanin, izjavio je za medije da je srpska policija odbila da mu produzi vizu i obavestila ga da mora napustiti zemlju u roku od tri dana.


Ipak, dva dana kasnije, posle snaznog pritiska medjunarodne zajednice, vlasti su odlucile da mu vizu ipak produze.


Lajon je izjavio da nije upucen u razloge koji se nalaze u pozadini ove pretnje, ali je dodao da bi po sredi mogao biti ocekivani izvestaj ICG-a o dogadjajima koji su usledili posle ubistva premijera Djindjica u martu ove godine.


On je rekao se u izvestaju navode imena pojedinaca koji su za vreme Milosevicevog rezima prikupli veliko bogatstvo, a potom uspeli da se stave pod zastitu politickih struktura uspostavljenih posle 5.oktobra 2000.


"Ovi ljudi... finansiraju vodece politicke partije, kako opozicione tako i one na vlasti", izjavio je Lajon, dodajuci da se u izvestaju spominju i "neki od vlasnika medijskih kompanija, kao i pojedinci koji vode firme za uvoz i izvoz."


"Pretnja mojim izbacivanjem pokazuje koliko je snazan uticaj ovog finansijskog lobija unutar drzavnih struktura - i koliko se on oseca ugrozenim radom ICG-a", dodao je Lajon.


Naglasio je da navodni preokret - kada su se vlasti slozile da mu odobre jednogodisnju vizu - nije rezultat nikakvog kompromisa. "Izvestaj nece biti publikovan u ponedeljak, kao sto je prvobitno najavljeno, vec nekoliko dana kasnije - ali iskljucivo iz tehnickih i urednickih razloga", istakao je Lajon.


U medjuvremenu, srpska vlada se trudila da citavom dogadjaju prida sto manji znacaj. Premijer Zoran Zivkovic opisao je to kao "administrativni problem ", govoreci medijima da je Lajon "do sada bio registrovan kao poslovni covek, ali nije uspeo da dostavi bilo kakve dokaze da se ovde bavi biznisom."


Ipak, jedan strani diplomata - koji je zahtevao da ostane anoniman - izjavio je za IWPR da je akcija protiv Lajona bila politicki motivisana.


Takodje je rekao da su visoki zvanicnici promenili stav prema Lajonu kada su visoki funkvioner Evropske unije Kris Paten i nekoliko najuticajnijih diplomatskih predstavnika u Beogradu izvrsili pritisak na njih.


Naveo je da su to bili Vilijam Montgomeri, Carls Kroford i Gabriel Keler - ambasadori SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske - kao i sef beogradske kancelarije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Mauricio Masari.


Analiticari u Beogradu veruju da afera sa Lajonom nece biti dovoljna da navede medjunarodnu zajednicu da uskrati podrsku Djindjicevom nasledniku Zivkovicu i Demokratskoj opoziciji Srbije, DOS, koaliciji koju on predvodi.


Ali, moglo bi se tvrditi da su bilateralni odnosi ugrozeni delovanjem takozvane "konfliktne frakcije" unutars srpske vlade, koja se navodno protivi kompromisima u ovakvim sukobima.


Ovu frakciju cini neformalna grupa politicara, uticajnih poslovnih ljudi i mocnih vlasnika medija, koje predvode bliski saradnici ubijenog premijera. Zapadne diplomate o njima cesto govore kao o "klubu poslovnih ljudi", zbog njihovih finansijskih angazmana i cesto kontroverznog nacina na koji kontrolisu ekonomiju zemlje.


"Klub poslovnih ljudi" po prvi put je dospeo u centar paznje posle ubistva Djindjica, kada su mnogi dosli do zakljucka da ova grupa koristi vanredno stanje da bi se "obracunala" sa svojim politickim protivnicima.


Odnosi sa Zapadom poceli su da se pogorsavaju 24.juna, kada se americki ambasador Vilijam Montgomeri umesao u dugotrajni sukob izmedju vlade i srpskih medija.


Ambasador je posetio bedogradski nedeljnik NIN, jednu od desetak srpskih firmi koje je sef vladinog biroa za komunikacije Vladimir Popovic Beba optuzio za klevetu. NIN je objavio clanak u kojem se tvrdi da je Popovic navodno vrsio pritisak na medije, i da su SAD zahtevale od Djindjica da ga smeni.


Montgomeri je sokirao srpsku vladu kada je izjavio da mu je Djindjic licno rekao da je njegov sef biroa za komunikacije pokrenuo kampanju protiv Verana Matica, glavnog urednika RTV B92 - medijske kuce poznate po konzistentnom suprotstavljanju Slobodanu Milosevicu.


Ambasador je takodje izjavio da je navodnu kampanju protiv Matica orkestrirala mocna organizacija TV Pink, koja je nekada bila Milosevicev saveznik, a sada radi za njegove protivnike.


Ove izjave izazvale su buru reakcija u Beogradu, a potpredsednik srpske vlade Zarko Korac izjavio je nekoliko dana kasnije za dnevnik "Blic" da su Montgomerijeve opaske bile "neprimerene".


"Ambasador Srbije i Crne Gore u SAD ne bi otisao kod (predsednika Dzordza W.) Busa da zahteva da njegov portparol bude smenjen zbog neprimerenog ponasanja prema novinarima", izjavio je potpredsednik Korac.


Veruje se da je ovaj incident doveo do sukoba oko Lajonove vize.


"Posto bi ipak bilo preterano proterati Montgromerija, sef ICG-a u Beogradu izabran je kao zalogaj koji bi se mogao progutati", izjavio je jedan zapadni diplomata za IWPR.


I pored toga sto je Popovic podneo ostavku 4.jula, sve siri jaz izmedju srpske vlade i Montgomerija bio je evidentan i iz cinjenice da niko od pripadnika takozvane "konfliktne frakcije" nije prisustvovao prijemu organizovanom povodom Dana nezavisnosti u ambasadi SAD.


Zivkovic je izjavio za TV BK da prijemu nije prisustvovao iz "licnih razloga".


Mnogi analiticari veruju da ovaj incident ne oznacava fundamentalnu promenu u odnosima - mada odnosi nece biti tako srdacni kao posle Djindjicevog ubistva.


Djordje Vukadinovic, glavni urednik magazina "Nova srpska politicka misao", rekao je za IWPR: "Stranci su izrazili snaznu podrsku akcijama (vlade) - i gledali kroz prste na krsenja zakona i zloupotrebe do kojih je dolazilo u isto vreme."


On je izjavio za IWPR da veruje da medjunarodna zajednica nije okrenula ledja DOS-u, vec samo podstice premijera da delimicno promeni svoju poziciju. "Zapad jednostavno pokazuje da Zivkovic treba da resi personalne probleme u sopstvenoj vladi", tvrdi Vukadinovic.


Ali, diplomatski izvori IWPR-a navode da ce Zapad od sada zauzimati oprezniji stav prema Srbiji, jer se reformski proces "nije odvijao tako dobro kao sto je to prezentovano spoljasnjem svetu".


Zeljko Cvijanovic je redovni saradnik IWPR-a u Beogradu.