Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Nakon napada na ambasadu, Bosanci strahuju od najgoreg

Ljudi su zabrinuti zbog toga što bi oružani napad na ambasadu SAD-a mogao dodatno destabilizovati podeljenu zemlju i ozbiljno naškoditi njenom međunarodnom ugledu.
By Merdijana Sadović
  • The US embassy in Sarajevo. Photo:Merdijana Sadovic
    The US embassy in Sarajevo. Photo:Merdijana Sadovic

Piše: Merdijana Sadović iz Sarajeva (TU br. 715, 31. oktobar 2011.)

Kada se prošle sedmice proširila vest o ekstremističkom napadu na američku ambasadu u Sarajevu, Bosanci iz svih delova zemlje su se sledili u potpunom šoku. Reč je o prvom napadu na bilo koju ambasadu ili međunarodnu organizaciju u Bosni i Hercegovini (BiH) nakon rata (1992-95.) – i napadu koji bi mogao trajno naškoditi njenoj reputaciji zemlje u kojoj se stranci osećaju bezbedno.

Dana 28. oktobra, oko 15.30 časova, usamljeni napadač je otvorio vatru na ambasadu koja se nalazi u centru Sarajeva, pri čemu je ranio policajca koji je čuvao taj objekat. Na načinjenom video-snimku vidi se bradati muškarac sa kalašnjikovom kako tumara po opusteloj raskrsnici i maše oružjem iz kojeg povremeno puca u ogradu i fasadu zgrade ambasade.

Posle polučasovnog odmeravanja snaga, policijski snajper je napadača onesposobio pogotkom u nogu. Napadač je potom odvezen u bolnicu, gde se trenutno oporavlja. Ostaće u pritvoru dok traje istraga. Na streću, u ovom incidentu nije bilo poginulih.

Napadač je Melvid Jašarević – dvadesettrogodišnji Musliman iz Novog Pazara (grada u Sandžaku, Srbija) – i navodno je sa sobom imao dve ručne bombe, ali ne i eksploziv. Još uvek se ne zna da li je delovao samostalno i šta je želeo da postigne.

Nova zgrada ambasade SAD-a, koja je otvorena u oktobru prošle godine, osma je po veličini u Evropi. Okružena je debelim zidom i praktično je neprobojna sa ulične strane.

Kako navode bosanske vlasti, Jašarević je poznat obaveštajnim službama u Srbiji i Bosni. Član je islamističke sekte vehabija, a u Bosni ima rođake koje redovno posećuje. Prošle godine je u Novom Pazaru nakratko bio zatvoren za vreme trajanja posete nekolicine zvaničnika – uključujući i jednog iz SAD-a – opštinskoj zgradi. Tada nije nikoga napao, ali je srbijanska policija, koja je Jašarevića uhapsila zajedno sa grupom Muslimana koji su protestvovali ispred pomenute zgrade, otkrila da nosi veliki nož.

Prošlosedmični napad u Sarajevu zbunio je mnoge posmatrače, pošto ne nalikuje sličnim napadima koji se izvode širom sveta.

Jašarević je za 30 minuta ispalio preko 100 metaka, ali nije otvarao vatru ni na jednog civila koji su se u vreme napada nalazili u blizini ambasade. Osim toga, navodno je ostalim čuvarima vikao da se „sklone“, jer nije želeo da „puca na [svoju] muslimansku braću“. Najzad, sudeći po video-snimku incidenta, reklo bi se da je bio veoma smiren.

Policija je naknadno obavestila novinare da joj je trebalo više od pola sata da ga pogodi zato što je strahovala da na sebi ima eksploz ili da se u blizini nalaze saučesnici. Čini se da ni jedno ni drugo nije bilo istina.

Jašarevićevi advokati su za bosanske medije 30. oktobra izjavili da će njihovom klijentu biti potreban „psihijatrijski nalaz“, jer se stekao utisak da nije bio potpuno svestan onoga što čini.

Nakon što je Jašarević pogođen, Bosanci su odahnuli, ali su istoga trenutka krenule i spekulacije o tome kako će ovaj incident uticati na budućnost Bosne.

„Ovo nije bio samo napad na ambasadu SAD-a i Sjedinjene Države, nego i napad na Bosnu i Hercegovinu“, izjavio je hrvatski član i trenutni predsedavajući bosanskog državnog predsedništva, Željko Komšić, na zajedničkoj konferenciji za štampu koja je 28. oktobra održana u zgradi predsedništva u Sarajevu.

„Američka vlada i narod su nas podržavali u najtežim trenucima naše istorije, i niko nema pravo da ugrozi prijateljske odnose između naših dveju zemalja“, izjavio je Bakir Izetbegović, bošnjački član predsedništva.

Mada bosansko-hercegovački zvaničnici nisu javno govorili o tome kako bi se ovaj incident mogao odraziti na međunarodni imidž Bosne – obični ljudi jesu.

„Glavni problem je u tome što će ljudi iz celog sveta sada početi da misle kako je Bosna i Hercegovina teroristička država“, izjavio je neposredno nakon napada za sarajevski Dnevni avaz očevidac Jasmin Hodžić, student iz Sarajeva.

„Nisam se uplašio. Na kraju krajeva, preživeo sam rat. Ali, zaista strahujem od posledica ovog napada i negativnog imidža koji će on doneti Bosni i Hercegovini“, rekao je za Dnevni avaz Jasmin Pita, koji je takođe bio očevidac ovog događaja.

Ove reči odražavaju strahovanje većine građana BiH – zemlje koja trenutno prolazi kroz najozbiljniju političku krizu od okončanja rata. Punu godinu dana nakon što su održani opšti izbori, ova zemlja, zbog sukoba između političkih stranaka koje su osvojile većinu glasova, još uvek nema novu vladu.

Sve dok se ne izađe iz tog ćorsokaka, Bosna neće biti u stanju da ostvari nikakav ozbiljniji iskorak u pravcu pridruživanja Evropskoj Uniji. Ona već zaostaje za svojim susedima – pogotovo Hrvatskom, Srbijom i Crnom Gorom – a zvaničnici EU-a su počeli otvoreno da pokazuju zamor zbog izostanka bilo kakvog vidljivog napretka u sprovođenju reformi koje su neophodne da bi zemlja postala članica.

Neposredno uoči napada koji je izazvao šok u čitavoj BiH i zapretio joj dodatnom destabilizacijom, evropski su zvaničnici upozorili na to da je trenutna situacija u zemlji krajnje komplikovana i da međunarodna zajednica može da učini veoma malo – a možda i ništa – da prisili bosanske lidere da krenu napred.

Takođe su ukazali na to da su nade koje BiH polaže u to da će biti automatski primljena u EU nakon okolnih zemalja – nerealne.

Bosanski analitičari tvrde da bi se prošlosedmični incident mogao ići na ruku  političkim predstavnicima bosanskih Srba. Predvođrni predsednikom Republike Srpske (RS), Miloradom Dodikom,  oni ne skrivaju svoje secesionističke ambicije. A sada bi mogli da kažu kako je ovo još jedan dokaz da BiH ne može da fukcioniše kao jedinstvena država.

Na konferenciji za štampu održanoj 29. oktobra, Dodik je novinarima rekao da je napad posledica „trenutne atmosfere u [Bošnjačko-hrvatskoj] Federaciji“, čime je želeo da poruči kako vlasti u tom entitetu nisu učinile dovoljno da spreče širenje radikalnog islama u Bosni.

Smatra se da je Jašarević pristalica vehabizma, krajnje konzervativne struje u islamu, začete u Saudijskoj Arabiji i povezane sa militantnim fundamentalistima iz pojedinih delova Avganistana i Pakistana. Rođaci mu žive u bosanskom selu Gornja Maoča, u kojem boravi veliki broj vehabija. Policija je u februaru 2010. izvršila pretres tog sela, čiji su stanovnici bili optuženi da predstavljaju pretnju bezbednosti u BiH zato što promovišu rasnu i versku mržnju i raspolažu nelegalnim naoružanjem.

„[Istraga o] ovom terorističkom napadu će otkriti mnogo toga“, rekao je Dodik na pomenutoj konferenciji za štampu, ne iznoseći pri tome nikakve detalje.

Profesor banjalučkog Fakulteta za bezbjednost i zaštitu, Predrag Ćeranić, izjavio je da je ovaj incident već snažno uticao na međunarodni ugled BiH, jer ju je svrstao u onu grupu zemalja u kojoj su se odigrali napadi na ambasadu SAD-a.

„Osim što je veoma štetan po Bosnu, ovaj incident će kod njenog stanovništva izazvati i strah. Ukoliko se sledbenici vehabizma usuđuju da pucaju na ambasadu SAD-a u Sarajevu, šta da očekuju institucije RS-a i njeni građani?“, izjavio je on za banjalučki dnevni list Nezavisne novine.

Ubrzo po okončanju napada, američki ambasador u BiH, Patrik Mun (Patrick Moon), rekao je novinarima kako je u pitanju „incident koji je za žaljenje“, te kako njegova zemlja ima puno poverenje u bosansku policiju i pravosudne organe. Takođe je obećao „punu saradnju“ u istrazi.

Ekspert za terorizam i profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, Vlado Azinović, sugeriše pak da ovaj napad neće drastično promeniti ukupnu bezbednosnu situaciju u Bosni za američke i bosanske građane.

„Međutim, siguran sam da će ga lokalni političari upotrebiti za vlastite političke ciljeve. Mnogi od njih će iskoristiti priliku da ovaj napad predstave kao neku vrstu moralnog i političkog opravdanja za promovisanje raspada BiH kao države, uz tvrdnju da ne mogu živeti u zemlji o kojoj su mogući takvi teroristički napadi“, kaže Azinović.

On je naglasio i to da ovaj incident ukazuje na slabosti obaveštajnih i bezbednosnih službi u Bosni.

„Ovi problemi su rezultat nefunkcionalne države i činjenice da pojedinci koji zauzimaju najviše pozicije u bezbednosnim i obaveštajnim službama nisu oni koji su najsposobniji, nego oni koji najbolje služe političkim elitama“, kaže on.

Premda informacije o napadaču i njegovim motivima još uvek nisu pouzdane, analitičari su saglasni oko toga da je za državne vlasti ključno to da deluju brzo i učine sve što mogu kako bi sprečile da se slični napadi dese i u budućnosti.

„Neophodno je izvršiti veoma preciznu, inteligentnu i duboku istragu o ovom incidentu“, izjavio je ove sedmice bosanski akademik Muhamed Filipović u interrvjuu za Dnevni avaz. „Masovna represija [i progon vehabija] ne bi bili od pomoći. Naprotiv, to bi za one koji stoje iza ovog napada bio dokaz da je nasilje jedina stvar koja u Bosni daje rezultate.“

Merdijana Sadović je voditeljica IWPR-ovog projekta posvećenog Haškom tribunalu.