Milosevicev stari kadar na celu policije

Dugo ocekivana smena u vrhu srpske policije nije prekid sa kriminalnim rezimom Slobodana Milosevica.

Nove postavke u Resoru drzavne bezbednosti, RDB, i policije u poslednjih nekoliko nedelja potvrdjuju da su se nove vlasti okrenule kadrovima koje je Milosevic napustio pre dve godine - posto ih je prethodno upotrebio tokom ratova koje je vodio u prvoj polovini devedesetih.

Srpski premijer Zoran Djindjic pozdravio je ove promene kao prve korake u borbi sa suzbijanje organizovanog kriminala. Mnogi se s tim ne slazu.

Krajem januara smenjen je Rade Markovic, Milosevicu slepo odani doskorasnji sef RDB. Na njegovo mesto dosao je 41-godisnji Goran Petrovic, kojeg je Markovic otpustio iz RDB 1999.godine.

Zoran Mijatovic imenovan je kao Petrovicev zamenik, dok je na visoko mesto u hijerarhiji vracen David Gajic, do pre dve godine sef RDB-a na Kosovu i Milutin Popivoda, prvi covek tajne policije u Vojvodini.

Sva trojica vaze za ljude veoma bliske Jovici Stanisicu, nekadasnjem sefu RDB koji je bio Miloseviceva desna ruka pre konflikta na Kosovu.

Dusan Mihajlovic, novi ministar policije u vladi Srbije je rekao: “ Petrovic ima znacajno iskustvo i staz u RDB, nema veze ni sa kakvim politickim i kriminalnim aferama i nije clan nijedne partije”.

Rade Markovic je smenio Stanisica u “dvorskom udaru” pre dve godine. Tada je grupa okupljena oko JUL-a pridobila naklonost bracnog para i tako pobedila stare Miloseviceve lojaliste. Stanisicevi kadrovi, ukljucujuci Petrovica, pocisceni su u januaru 1999. iz RDB.

U to vreme Petrovic je bio sef odelenja koje se u kontraobavestajnom odseku bavilo americkom spijunazom.

Poslednje dve godine, Petrovic, diplomirani pravnik, proveo je na mestu pravnog savetnika u jednoj beogradskoj privatnoj firmi, a na celo RDB dosao je na predlog jugoslovenskog sefa diplomatije Gorana Svilanovica, sa kojim je u daljim rodbinskim odnosima.

Izvor IWPR tvrdi de je Kostunicu pridobila Petroviceva nekorumpiranost, vrsno obrazovanje i resenost da izvrsi krupan rez u radu RDB. On je, prema ocekivanju, zaista zapoceo u RDB cistke visih funkcionera - lojalnih smenjenom Markovicu.

Djindjic ima svoje razloge da bude zadovoljan ovim imenovanjem. Jovica Stanisic je u protekle dve godine bio u kontaktima sa nekim opozicionim liderima, a najbolje je odnose imao upravo sa Djindjicem.

Na stranu opozicije Stanisic je stao posle Milosevicevog gubitka Kosova 1999. godine. Teska bolest ga je sprecila u nameri da se politicki aktivira, ali upuceni tvrde da je bio vrlo aktivan tokom priprema Milosevicevog rusenja, kada je bio u vezi sa Djindjicem.

Izgleda da Djindjic prinudjen da pokaze zahvalnost strukturi sto mu je pomogla da 5.oktobra srusi Milosevica i njegov rezim. Veze sa Stanisicem i nekadasnjim Milosevicevim rezimom ne slute na dobro.

Misteriozna politicka ubistva u Srbiji pocela su da se desavaju jos u doba Stanisica. Srpske parapolicijske trupe koje su marsirale raznim ratistima, Markovic je nasledio od Stanisica.

U isto vreme kada je doslo do naimenovanja novih RDB funkcionera, Djindjic je postavio generala Sretena Lukica za sefa javne bezbednosti. Lukic ce komandovati civilnim policijskim snagama.

Njegovo imenovanje kritikovano je u srpskim medijima i u inostranstvu. Lukic je bio komandant srpskih policijskih snaga na Kosovu pre i za vreme NATO bombardovanja. Jedinice pod njegovom komandom optuzene su da su bile umesane u zlocine u ovoj pokrajini.

Beogradski nedeljnik “Vreme” istice da je u Lukicevoj zvanicnoj biografiji izostavljen podatak da je bio sef policije na Kosovu. Medjutim, u maju 1999.godine, tvrdi ovaj list, Milosevic je unapredio Lukica i dodelio mu orden.

“Washington Post”je naveo obavestajne izvore koji povezuju Lukica s masovnim zlocinom u kosovskom selu Racak. U toku snimljenog telefonskog razgovora, pomocnik jugoslovenskog premijera, Nikola Sainovic, naredio je Lukicu da posalje policiju u ovo selo i blokira prilaz medjunarodnim istraziteljima, tvrde ove novine.

Dusan Mihajlovic odbacuje ove kritike: “Cinjenica da je on komandovao snagama na Kosovu ne znaci automatski da je bio umesan u bilo kakav zlocin”.

Ministar policije je rekao da ce drzavna komisija istraziti tacnost optuzbi na racun nekadasnjih policijskih zvanicnika. Oni koji budu nedostojni svoga polozaja bice uklonjeni.

Na zapecacenim haskim optuznicama bi se mogli naci mnogi visoki funkcioneri koji se sada vracaju u sluzbu ili su u njoj, sto ce negativno uticati na dalju saradnju Srbije i Haga.

Holly Cartner, izvrsni direktor Human Rights Watch, ogranka za Evropu i centralnu Aziju, izjavila je da Lukicevo naimenovanje “ozbiljno dovodi u pitanje resenost nove srpske vlade da izvrsi reformu policije i njene odgovornosti za prethodne zloupotrebe”.

“Ljudi koji bi trebalo da budu pod istragom zbog ratnih zlocina i drugih ozbiljnih povreda vlasti umesto toga bivaju nagradjeni”.

Zeljko Cvijanovic je redovni dopisnik IWPR.