MILOSEVIC EKSPLOATISE SRPSKU HOMOFOBIJU

Opozicija u Srbiji se vec duze vreme privikava ili je cak postala imuna na napade drzavnih medija da su strani spijuni,petokolonasi i izdajnici, ali se poslednja objava tesko moze izbrisati.

Vlasti ulazu sve vise napora da zavade i demoralisu njihove protivnike optuzujuci ih da su homoseksualci, iako je pre sest godina ukinut zakon o zabrani homoseksualnosti.

Rezim eksploatise duboko ukorenjenu homofobiju u Srbiji, gde je poznata izreka da bi roditelj radije da mu sina pregazi autobus nego da izjavi da je homoseksualac. Mali je broj homoseksualaca koji otvoreno pokazuju svoju seksualnost, jer rizikuju javne poruge i fizicko maltretiranje.

Sa homofobijom koja se udomacila po celoj Srbiji znacajan je impakt anti-homoseksualnih predrasuda koje se upotrebljavaju u politicke svrhe.

Cak je daleke 1991.godine tadasnji srpski lider Slobodan Milosevic vesto upotrebljavao neosnovane sumnje da je bivsi slovenacki predsednik Janez Drnovsek homoseksualac, da bi potcenio njegovu licnost u vreme raspada Jugoslavije.

Nedavno je opozicioni Savez za promene, snaga koja stoji iza proslogodisnjih anti-rezimskih protesta sirom zemlje, postao glavna meta anti-homoseksualnih napada.

U tipicnom napadu , Jugoslovenska ujedinjena levica (JUL) vladajuci koalicioni partner koju predvodi Miloseviceva zena Mira Markovic,optuzila je opoziciju krajem prosle godine "da gaji slabost prema istom polu".

Ova taktika dovela je do podela izmedju Saveza i glavnog jugoslovenskog homoseksualnog udruzenja "Arkadija".

Predsednik Arkadije, Dejan Nebrigic, poznat po anti-vladinim pogledima, nadjen je mrtav u svom stanu u Pancevu u decembru. Navodno ga je ubio u rastrojstvu njegov ljubavnik.

Istrazni sudija, Nedeljko Martinovic, optuzio je Arkadiju da je upotrebljavala finansijsku pomoc od stranih vlada da bi promovisala porast subverzivnih sekti na tlu Jugoslavije. Usledili su izvestaji drzavnih medija koji su povezivali ovu grupu sa ulicnim protestima Saveza za promene.

U strahu zbog negativnog raspolozenja javnosti prema homoseksualcima u Jugoslaviji, Savez je brzo negirao da ga je podrzavala Arkadija, koja je zauzvrat optuzila Savez da je homofobican na isti nacin kao i trenutna vlast.

Ovaj incident doveo je do zestokih reakcija pojedinih komentatora iz Beograda. Sonja Biserko, predsednik Helsinskog komiteta za ljudska prava, opisala je Martinovicevu izjavu kao vrlo opasnu.

"Izjava koju smo culi najbolje ilustruje stav drustva prema individualnosti i razlicitosti", rekla je ona. "Ovo je pokazatelj fasizma u nasem drustvu, narocito rasprostranjenog unutar drzavnog aparata".

Povecavanje homofobije,koju podrzava drzava, pogorsava zivotne uslove homoseksualaca u Srbiji. Mnogi se zale da se suocavaju sa sve vecom diskriminacijom i fizickim pretnjama.

Zahtev za vecom zakonskom zastitom uputili su aktivisti pre nedelju dana na prvoj konferenciji o homoseksualnim pravima u Jugoslaviji, odrzanoj u glavnom gradu Vojvodine, Novom Sadu.

Pod parolom "Tolerancija-zivi i pusti da zive", okupilo se preko 80 ljudi i zena iz raznih homoseksualnih udruzenja sa Balkana, Velike Britanije i Nemacke.

Atila Kovac, jedan od organizatora ove konferencije kaze: "Zelimo da vlada uvede mere koje ce staviti van zakona diskriminaciju svih gradjana, a ne samo homoseksualaca.

Medjutim, imajuci u vidu uspesno upotrebljavanje homofobije kao politickog oruzja od strane drzave, ova molba nece naici na zeljene rezultate.

Vlado Mares je redovni dopisnik Insituta IWPR iz Beograda.