Kostunica u skripcu

Uprkos tome sto je najpopularniji politicar u Srbiji, predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica i dalje gubi pozicije u odnosu na srpskog premijera Zorana Djindjica.

Unutar Srbije, Kostunicina Demokratska stranka Srbije, DSS, vec dugo je nemocna pred vladajucom koalicijom koju kontrolise Djindjic. Uskoro ce DSS izgubiti vlast na saveznom nivou, posto ce u parlamentu novog saveza Srbije i Crne Gore izgleda dominirati koalicija koju cine partije pod kontrolom Djindjica i njegovog crnogorskog partnera Mila Djukanovica.

Bitka izmedju njega i premijera Djindjica oko prevlasti u Srbiji pocela je prakticno odmah posle pada Milosevica. Kao premijer Srbije, Djindjic ima kontrolu nad parlamentom, policijom, a posredno i nad medijima. Kostunica tradicionalno ima uporiste u Vojsci Jugoslavije, VJ, i njenoj snaznoj obavestajnoj sluzbi.

Sa gasenjem savezne drzave Jugoslavije u februaru, Kostunica ce izgubiti svoj predsednicki polozaj. Njegovi pokusaji da uoci reorganizovanja zajednicke drzave nadje sebi novo uticajno mesto srpskog predsednika, do sada nisu imali uspeha.

Na predsednickim izborima u Srbiji, koji su organizovani u septembru, oktobru i decembru prosle godine Kostunica je svaki put osvajao najvise glasova, ali zbog nedovoljnog broja izaslih biraca izbori nijednom nisu uspeli. Sada se ne cini narocito verovatnim da ce uspeti da izdejstvuje organizovanje novih izbora u prvoj polovini ove godine.

Nakon isteka mandata Milana Milutinovica, duznost predsednice Srbije obavlja Natasa Micic, predsednik Skupstine Srbije, koja podrzava Djindjica.

Ona je 23.januara objavila da nece raspisivati nove predsednicke izbore dok ne bude spreman novi ustav. Pretpostavlja se da novi ustav kojim bi se redefinisale duznosti predsednika i precizirao nacin izbora nece biti gotov do polovine godine.

Na ovaj nacin, Djindjic je obezbedio sebi jos pola godine relativno mirne vladavine, uprkos nestabilnoj skupstinskoj vecini.

Komentatori ocekuju da ce on ovo vreme upotrebiti da konsoliduje svoj uticaj na institucije koje vec kontrolise, i da ce u isto vreme pokusati da prosiri svoj uticaj na Vojsku Jugoslavije i nove savezne institucije. Policijski izvori u Beogradu su pre dve nedelje javili da je Djindjic smenio izvestan broj visokih policjskih zvanicnika kadrovima koji su mu lojalni.

Direktan udarac za Kostunicu je i to sto ce novi savezni parlament preuzeti kontrolu nad Vrhovnim savetom odbrane, koji komanduje i smenjuje kadrova u oruzanim snagama. Postoje signali da se sprema diskretna ali temeljna smena kadrova lojalnih Kostunici. Fondove Vojske Jugoslavije kontrolisace savezno ministarstvo odbrane, na cije celo su srpski i crnogorski premijer vec kandidovali Zorana Zivkovica, potpredsednika Djindjiceve Demokratske stranke, DS.

U narednih sest meseci, Kostunica nece moci da ucini mnogo, osim da sa strane posmatra Djindjica. Mada je u magazinu "Tajm" izabran za drzavnika 2000.godine, od tada je znatno izgubio na popularnosti. Pre dve godine imao je podrsku od 80 procenata stanovnistva, sto nije imao ni Milosevic na vrhuncu svoje moci. Do decembra 2002, prema ispitivanju koje je sprovela beogradska agencija Stratedzik marketing, ta podrska je pala na 34 procenata. Na internacionalnoj sceni manje je popularan od Djindjica zbog svojih nacionalistickih stavova.

Kostunicinom padu doprinela je i sama DSS. Mada je visestruko narasla nakon sto je on dosao na vlast, ostala je spora i neefikasna, i nije mogla parirati partijskoj masineriji DS-a, koja je pobedjivala na svim frontovima, uprkos manjoj popularnosti kod glasaca. DSS je takodje oklevala da sklapa politicke saveze, cime je propustila priliku da ponudi utociste manjim partijama unutar vladajuce koalicije koje su dolazile u sukob sa Djindjicem. Takve partije sada radije ostaju u labavom savezu sa srpskim premijerom nego da se pridruze Kostunici u pokusaju da obore vladu.

U medjuvremenu, Djindjic pokusava da preuzme Kostunicine adute gradeci patriotski imidz. Mada nikada nije bio narocito blizak Srpskoj pravoslavnoj crkvi, sada je preuzeo vodecu ulogu u izgradnji hrama Svetog Save, crkve koja se gradi u Beogradu vec duze od pola veka.

Osim toga, Djindjic je iznenada najavio da ce pokrenuti inicijativu o pregovorima za konacan status Kosova i borbu protiv nezavisnosti te pokrajine, sto bi moglo da mu donese podrsku nacionalisticki raspolozenog dela populacije. Posle toga bi, kako ocekuje, osvezen novim nacionalistickim imidzom, za oko godinu dana mogao da marginalizuje Kostunicu i bude spreman da se sa njim suoci na predsedickim i parlamentarnim izborima.

Ipak, Kostunica mozda jos uvek ima par aduta u rukavu. Jedan je G17 Plus, uticajna stranka srpskih ekonomskih reformista. Posle sukoba sa Djindjicem ona pokazuje znake priblizavanja Kostunici. To bi znacilo da bi u savezu sa tom partijom, koja ima snazno uporiste na Zapadu, Kostunica posle izbora mozda mogao biti mnogo prihvatjiviji Zapadu od Djindjica.

Pa ipak, veruje se da je najveci Kostunicin adut sam Djindjic, koji je preuzimanjem znatno vise vlasti nego sto nosi izborni kapacitet njegove stranke preuzeo i odgovornost sa kojom ce tesko moci da se nosi. "On nema ni popularnost ni autoritet, a ima sve vise i vise vlasti. Za svaku krizu i neuspeh njega ce kriviti", izjavio je prosle nedelje politicki analiticar Aleksa Djilas za beogradski nedeljnik "Blic News".

Sve to govori da se, uprkos veoma uverljivoj pobedi Djindjica, konacan ishod politickog rata ne nazire.

Zeljko Cvijanovic je urednik beogradskog nedeljnika "Blic News".