Kostunica drzi kosovare u neizvesnosti

Kosovski Albanci nemaju bas puno razloga da se raduju porazu Slobodana Milosevica.

Pojedini politicari i druge vodece licnosti ove pokrajine smatraju da njegov naslednik Vojislav Kostunica jos vise naginje nacionalizmu nego svrgnuti jugoslovenski lider.

Poznata fotografija novog saveznog predsednika kako drzi kalasnjikov okruzen

pripadnicima srpskih paravojnih formacija na Kosovu 1998.godine objavljena je u

nekoliko albanskih novina i izaziva zebnju naroda.

Iako Kostunica nije zurio s vatrenim izjavama o Kosovu, njegova kratka saopstenja

jasno pokazuju da smatra ovu pokrajinu delom Srbije.

Za Albance, medjutim, povratak pod beogradsku upravu je nezamisliv.

Oni kazu da su veze sa ovim bivsim nadzornim organima zauvek prekinute povlacenjem srpske policije i vojnih trupa prosle godine.

Pocetno albansko neprijateljstvo malo je splasnulo kada je Kostunica rekao da ce postovati Rezoluciju UN 1244 - za koju mnogi Kosovari smatraju da ce im utrti put ka nezavisnoj drzavi.

Po ovoj rezoluciji, Kosovo je deo Jugoslavije, a ne Srbije. Kostunica je rekao da je Jugoslavija prestala da postoji nakon raspada stare fereracije 1991.godine.

U tom smislu dosta toga zavisi sta ce se desiti I kojim putem ce ici Crna Gora. Ukoliko ona postane nezavisna nema razloga zasto i Kosovo ne bi moglo slediti isti put.

S priblizavanjem izbora, albanske politicke vodje sve cesce isticu da ne moze

doci do kompromisa oko konacnog cilja - nezavisnosti Kosova.

Oni smatraju da put ka nezavisnosti pocinje sa lokalnim izborima 28.oktobra, posle

kojih ce uslediti sastavljanje i usvajanje novog ustava i raspisivanje parlamentarih

izbora do kojih ce doci negde na prolece. Nova vlada ce tada raspisati referendum koji

ce odluciti o buducnosti Kosova.

Lokalni izbori ce omoguciti stvaranje novih organa vlasti i lidera koji ce voditi ovaj

region i postepeno preuzimati vlast od UNMIK-a.

Medjunarodni zvanicnici prihvatili su albanske zahteve za uspostavljanje privremenog ustava pokrajine. Medjutim, ambasador OSCE na Kosovu, Daan Evarts, rekao je da

bi ovaj ustav trebalo sastavljati zajedno sa Beogradom, sto Albanci nece prihvatiti.

Tu je i problem kosovskih Srba. Cak i umerene srpske vodje u pokrajini imaju jake

veze sa Beogradom i odbijaju da prihvate da pripadaju Kosovu.

Uprkos cinjenici da albanski politicari jasno ukazuju u svojim predizbornim kampanjama

da smatraju da su kosovski Srbi gradjani ove pokrajine i zele da se oni osecaju bezbedno, ova manjinska zajednica bojkotovala je proces upisa u biracke spiskove.

Nasilje sirokih razmera prema Srbima posle odlaska jugoslovenskih snaga prosle godine primoralo je oko 200.000 kosovskih Srba da napuste svoje domove i odu, ili u Srbiju ili u enklave koje se nalaze pod oruzanom strazom Kfora. Velika vecina Srba ne usudjuje se

da se vrati u svoje domove.

Tu je i pitanje podele drzavnih preduzeca i rudnog bogatstva Kosova na koje pravo polazu

i Srbija i kosovski Albanci.

Srbija zeli podelu Kosova preko grada Mitrovice kako bi preuzela kontrolu nad

severnim delom pokrajine, bogatim mineralima i industrijom. Za uzvrat daje deo juzne Srbije, ili istocnog Kosova koje ukljucuje dolinu Preseva, Medvedje i Bujanovca.

Medjutim, ova ideja nije prihvatljiva za Albance koji kazu da su spremni da se bore

za svoju zemlju.

Najzad, tu je i komplikovano pitanje oko 900 albanskih zatvorenika koji se jos uvek

nalaze u zatvorima u Srbiji. Albanci nisu zadovoljni sto je Zapad ukinuo sankcije bivsoj Jugoslaviji a da se prethodno nije resilo pitanje ovih zatvorenika.

Llazar Semini je rukovodilac projekta IWPR na Kosovu.