Kosovski pomen

Shefki Popova, moj nekadasnji kolega iz "Rilindije" (albanske novine) i Rexhep Luci, jedan od najpoznatijih arhitekata u Pristini, nisu vise sa nama.

Poznavao sam ih i postovao. Shefki je bio jedan od najboljih novinara koje je albansko novinarstvo imalo van Pristine. Rexhep Luci jedan je od malobrojnih ljudi koji su mogli resiti probleme urbanog planiranja u Pristini.

Zasto ljudi koje poznajem umiru? Zasto ih ubijaju?

Siguran sam da su ovi ljudi ubijeni, jer su imali razlicita misljenja od njihovih ubica. Stoga su ova ubistva politicki motivisana.

Oni nisu prvi. U toku ove godine, videli smo slicna dela koja se cine protiv ove ili one politicke partije.

Najnovije zrtve deo su nove dinamike cije su mete ljudi, bez obzira na to da li u izbornoj kampanji ucestvuju, ili ne.

Usli smo u krug nasilja na Kosovu koji do sada nismo mogli zamisliti: nasilje protiv Albanaca koje cine "nepoznati Albanci".

Koliko mi je bilo poznato, Shefki i Rexhep bili su u smislu politike vise orijentisani prema albanskoj naciji nego nekoj politickoj partiji. U svom radu nastojali su da udare temelje drzavnosti Kosova.

Ove novine su prenele komentar Ylbera Hysa o Lucijevoj poslednjoj konferenciji, "Vizija Pristine 2000-2005".

Tri dana za redom, Luci je odgovarao na pitanja i razvijao koncept poslednjeg nerealizovanog urbanog plana Pristine.

U toku pauze, dok je govorio o urbanom haosu posleratne Pristine i izgradnji ilegalnih objekata koji karakterisu ova divlja vremena, tiho je rekao: "Direktno mi prete!"

"Ko?", upitao sam ga.

"Prete mi", ponovio je dan pre nego sto je ubijen. "Sudeci po nekome, navodno me favorizuju stranci i ja sam kriv sto je doslo do prestanka gradnje ilegalnih objekata!".

Nije se bojao, ali je svojim krupnim ocima i velikim brkovima pokusao da me upozori o tome sta se desava i da je moguce da bi neko mogao da bude ubijen zato sto on pokusava da zastiti grad.

Pre izvesnog vremena u jednom intervjuu za "Koha Ditore", izjavio je da svi oni koji napadaju ovaj grad moraju shvatiti da ce se grad njima osvetiti!

To su bile reci coveka koji je verovao u civilizovanu savest, koji je verovao da je grad jedan identitet, nasledje i buducnost i da se stoga mora zastititi.

Ukoliko ima jedna stvar koja bi najbolje iskazala ruznocu ovog vremena, to je sigurno ubistvo jednog arhitekte i eksperta za urbanizam, Rexhepa Lucija koji je ubijen jer je suvise voleo grad Pristinu.

Ukoliko jos uvek postoji i najmanji trag civilizovane savesti, stanovnici Pristine trebalo bi da se upitaju - sta smo to do sada postigli?

Veton Surroi je izdavac "Koha Ditore". Njegov clanak objavljen je ove nedelje u ovom listu.