Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kosovo - Mesto u Koga Nema Povratka Za Besne Srpske Izbeglice

Osiromaseni posle ekonomskog kolapsa i razruseni u NATO bombardovanju, srpski gradovi ne mogu da pomognu besnim izbeglicama koje u njih stizu sa Kosova.
By an independent

Prateci srpsku policiju i vojsku dok se povlacila sa Kosovo, samo u prva dva dana od prestanka NATO bombardovanja oko 1.000 izbeglica stiglo je u Cacak.


Medju njima je oko sto onih koji su po drugi put izbeglice. Borbe u Bosni i hrvatska ofanziva u Krajini 1995. godine primorali su ih da vec jednom napuste svoje domove, posle cega su bili smestenu u izbeglickim centrima na Kosovu.


Kada je rat na Kosovu izgubljen proslog meseca, ponovo su postali izbeglice i bili primorani da krenu u Cacak, grad udaljen oko 120 kilometara od Beograda.


Tu se zalosno prisecaju kako im je Socijalisticka partija Srbije Slobodana Milosevica slala autobuse kojima su odvozeni na politicke mitinge da bi oni bili sto masovniji. Ali kada su krenuli u beg od osvete kosovskih Albanaca autobusa nije bilo.


"Kada je to trebalo Milosevicu i njegovom SPS-u," kaze Vladimir Tomic iz sela Kosin kod Urosevca, "nas su autubusima vodili sa mitinga na miting, kako bi dali podrsku onima koji su nas sada izdali."


"Od nas traze da se ne selimo, a svi lokalni politicari su odavno sebi pronasli utociste u Srbiji. Kada smo dolazili sa Kosova, policija je postavila vodene topove da nas spreci da dodjemo do Beograda."


Iako drzavna televizija danima izvestava o uspesnom povratku na Kosovo, iz Cacka ljudi ne odlaze, vec naprotiv - svaki dan stigne izmedju 100 i 150 novih izbeglica.


"Ako vlast tvrdi da je na Kosovu sacuvan teritorijalni suverenitet i integritet, zbog cega se Slobodan Milosevic sada ne pojavi na Kosovu?", pita Dragan Perisic iz Istoka, koji je stigao u Cacak pre dva dana.


"Granica sa Albanijom je prakticno otvorena, nase kuce se pljackaju i pale," on se zali. "Rusi od kojih smo toliko ocekivali, stacionirali su se na (pristinskom) aerodromu Slatina i odatle se ne micu."


Oni koje je rezim uspeo da ubedi da podju nazad, vratili su se u Cacak vec posle nekoliko dana.


"Pre deset dana sam otisao, ali sam zatekao srpske kuce spaljene i opljackane," kaze jedan od njih, Cedomir Koricanin, nastavnik i otac petoro dece iz sela Nakl, kod Peci.


"Italijanski vojnici iz sastava KFOR-a (koji su stacionirani u njegovom rodnom mestu) nisu u stanju da pruze zastitu Srbima, i pored sve dobre volje, jednostavno - nema ih dovoljno".


Situacija u Cacku je iz dana u dan sve teza. I pre nego sto je pocela kriza na Kosovu grad je primio 5.000 izbeglica koje su proterane iz Hrvatske u leto 1995. godine. Od tada se nalaze u kolektivnim smestajima po seoskim domovima kulture i mesnim kancelarijama, i moraju da naprave mesta za najnovije izbeglice.


Uprkos obecanjima koja su dolazila od republickih vlasti, troskovi njihovog smestaja pali su na opstinske vlasti koje za to nemaju ni prihoda ni sredstava.


Lokalni poljoprivrednici su i sami siromasni da bi zaposlili sezonske radnike.


"Gubitak privatnosti, osecaj nemoci, posebno kod muskaraca koji su tradicionalno opredeljeni da se brinu o porodici, doveli su do toga da je sve vise psihickih poremecaja kod tih ljudi, koji sve cesce pocinju da ispoljavaju medjusobnu netrpeljivost," kaze Gordana Cerovic, klinicki psiholog u Medicinskom centru u Cacku. "Sukobi su sve cesci, a alkoholizam je sve prisutniji."


Nove izbeglice u Cacku je docekala razorena privreda, osiromasen opstinski budzet, i domace stanovnistvo koje je ostalo bez posla. Seljaci vise nemaju novac, pa ne mogu da angazuju sezonsku radnu snagu, sto je donekle bio izvor prihoda izbeglicama iz Hrvatske i Bosne u protekle cetiri godine.


"Ako se nastavi ovakav priliv izbeglica," kaze Milan Kandic, predsednik gradske vlade, "necemo vise moci da im pomognemo. Pitam se samo gde su sada one "patriotske snage" koje su zdusno zagovarale rat?"


Autor je novinar iz Beograda ciji identitet se ne objavljuje.