Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Komentar: sada je celo Kosovo talac

Progon Srba, pojava anonimnih lidera i arogantno ponasanje UNMIK-a znaci su da kljucne lekcije nisu naucene u poslednjih pet godina
By Veton Surroi

Svi mi koji zivimo na Kosovu smo imali priliku da iskusimo osvetu naroda Mitrovice koji su taoci – i Albanci koji ne mogu da se vrate kucama u severnom delu grada i Srbi koji su u severnom delu privremeno i ne mogu da se vrate domovima u juznom delu grada ili drugim delovima Kosova.


Ono sto je pocelo kao spontani protest u Mitrovici se pretvorilo u masovne nemire koji su kasnije dobili oblik dirigovanog i organizovanog ustanka.


U roku od 12 casova, problem Mitrovice pretvorio je Kosovo u scenu rasprostranjenih etnickih napada protiv srpskih enklava i oruzanog odgovora na te napade. S jedne strane je bilo spaljivanje sprskih verskih i kulturnih znamenja, a sa druge, nasilna konfrontacija sa osobljem UNMIK-a, pa cak i sa KFOR-om.


Posle pet godine, ovog jutra smo postali taoci nasilja koje je iskoristilo dogadjaje u Mitrovici i koje je pokazalo svoje brutalno lice. To nasilje ima za cilj isterivanje Srba i ubrzavanje odlaska UNMIK-a.


Posle pet godina postajemo taoci onima koji su 1999. hteli da izvrse etnicko ciscenje kao cin osvete i koji su hteli da iskoriste konfuzije kada su medjunarodne trupe ulazile na Kosovo 1999. Iz toga se izrodio ceo problem oko Mitrovice, srpskih enklava i srpskih paralelnih struktura.


Mi smo sada taoci krajnjem rezultatu tih akcija, sa cinovima direktnog nasilja, spaljivanjem kuca i progonom Srba u Cagalavici, Obilicu, Lipljanu i drugde sto ce odmah biti iskorisceno kao argument za teritorijalnu podelu Kosovo po etnickim linijama kao jedino resenje za pitanja trajnog statusa Kosova.


Medjutim, ovo nasilje, sada usmereno i protiv UNMIK-a i KFOR-a, ce samo od nas napraviti stranu koja se konfrontira, a ne partnera. Sa tim nikada ne mozemo da uspesno zavrsimo projekat ostvarivanja drzavnosti.


Mi smo taoci neke vrste paralize koja nas tera da verujemo da postoji energiju na celu ove zbrke koja ce nas povuci napred.


U proteklih 24 sata, ljudi koji predvode masovne proteste ponekad su se predstavljali kao veterani UCK, a nekada kao studenske vodje. U toku tog istog period od 24 sata mi smo imalu uvid u njihovu sposobnost organizovanja, ukljucuju}i kroz kolicinu oruzja koje se odjednom pojavilo tokom necega sto je proglasavano za “mirne demonstracije”.


Ali, ako nas institucionalni zivot i dalje diktiraju te anonimne licnosti ne moze biti pomena o postojanju institucionalnog zivota.


Svako moze ovo da shvati iz vise javnih izjava. U Skupstini Kosova, receno je, postignut je konsenzus – ali nikada nije receno sta treba ciniti sa tim konsenzusom, koji instrument ce taj konsenzus imati na raspolaganju i ko ce ga primenjivati.


Jedini vidljivi rezultat ove skupstinske sednice bila je odluka da se odrzi minut cutanja u spomen zrtvama sto ne smatram opravdanim razlogom za sazivanje sednice.


Takodje smo taoci arogancije i distance UNMIK-a. Juce je administrator UN Hari Holkeri optuzio Kosovare da su zaboravili da ih je medjunarodna zajednica oslobodila.


Ovom opaskom je on ucinio istu elementarnu gresku kao i dva njegova prethodnika. NATO jeste oslobodio Kosovo ali se prica ne zavrsava tu. Zemlje clanice NATO su, kao rezultat kompromisa, postavile misiju UN ovde sa zadatkom da poveca nivo samo-vlade na Kosovu. Medjutim, prethodne tri UNMIK administracije, a i ova, uradile su malo toga za ispunjavanje tog zadatka. One su se zatvorile u sebe i sve vise optuzivale. “Ne zaboravite da smo vas oslobodili!”, kazu.


Istovremeno smo taoci nesposobnosti koju je prikazalo kosovsko rukovodstvo a to je prokrcilo put za arogantno ponasanje UNMIK-a. Juce predsednik Kosova Ibrahim Rugova, na primer, nije uspeo da se nosi sa situacijom sto je kao rezultat imalo jos nasilja i unistenja na Kosovu.


On je davao izjave stranim radio stanicama, rekavsi da je lek za sve “formalno priznavanje nezavisnosti Kosova” u trenutku kada je NATO odlucivao da posalje jos trupa da stave haoticnu situaciju u zemlji pod kontrolu.


Mi smo taoci i Beograda koji se samo igra sa situacijom. Ako UNMIK i Kosovari ne mogu da drze situaciju pod kontrolom, oni se nadaju da ce dobiti konacni dokaz pred Savetom bezbednosti UN da Beogradu mora da se dozvoli da preuzme pravi suverenitet nad Kosovom.


Taoci smo i jucerasnjice. Posle jezivog nasilja 17. marta, 18 mart je trebao da nam pruzi neke odgovore na pitanje kuda dalje. Medjutim, izgleda da je sirom Kosova bilo vise nadanja da ce dan jednostavno proci i da ce sve biti bolje.


Skoro da je bizarna podudarnost cinjenica da se ovo pise na petu godisnjicu potpisivanja sporazuma iz Rambujea u Parizu pomocu kog je Kosovo uslo u saveznistvo sa Zapadom koji je doveo do oslobadjanja od srpskih vojnih i policijskih snaga.


Veton Suroi je glavni urednik pristinskog lista “Koha Ditore”.