Hag Pritiska Beograd Da Isporuci Svedoke

Uoci sudjenja Slobodanu Milosevicu, Srbija se sprema da isporuci Hagu nekoliko kljucnih haskih optuzenika. Sudeci po izvorima bliskim srpskoj vladi, dva lica sa haske liste optuzena su za ratne zlocine pocinjene na Kosovu 1999.godine.

Ova izrucenja bi mogla dovesti do odlaganja pocetka sudjenja zakazanog za 12. februar, jer ce Tuzilastvo zahtevati da se optuzenicima sudi u objedinjenom sudskom procesu.

U Hagu bi se medju prvima mogli naci Nikola Sainovic, nekadasnji savezni vicepremijer i ministar srpske policije Vlajko Stojiljkovic, koji su sa Milosevicem na zajednickoj optuznici. Kako saznaje IWPR njihovo izrucenje ocekuje se u roku od nekoliko sledecih nedelja.

Jos jedan od mogucih svedoka vaznih za Hag, iako mu se ime ne spominje na haskoj listi, jestre Rade Markovic, sef drzavne bezbednosti u doba Milosevica. On se trenutno nalazi u beogradskom Centralom zatvoru, osumnjicen za organizvoanje politickih ubistva.

Markovicevo svedocenje moglo bi biti znacajno za Hag, jer je kao sef Sluzbe drzavne bezbednosti, bio odgovoran i za aktivnost pecijalne jedinice Crvenih beretki, od koje su zazirali Albanci na Kosovu. U njegovom je interesu da svedoci, jer je trenutno pod istragom Tribunala, koja bi se mogla zavrsiti podizanjem optuznice protiv njega.

Tribunal nastoji da ojaca svoju poziciju protiv Milosevica i veruje da bi svedocenje ovih licnosti osvetlilo njegovu ulogu u zlocinima na Kosovu.

Slobodan Milosevic optuzen je za zlocin protiv covecnosti na Kosovu, ubistvo oko 900 Albanaca, i proterivanje oko 800.000 albanskih stanovnika Kosova, tokom operacije NATO snaga u prolece 1999. godine.

Sainovic se smatra kljucnim svedokom, jer se veruje da je on tvorac koncepta etnickog ciscenja na Kosovu 1998-1999. Posto je navodno direktno komunicirao sa policijom i vojnim jedinicama u toku etnickog ciscenja Kosova, on zna ko je izdavao naredbe, kao i ko je imao komandnu odgovornost.

Sainovic i Stoiljkovic bili su glavni zastupnici tvrde politike bivseg rezima na Kosovu i odigrali su kljucne uloge u osmisljavanju i pokretanju vojne akcije u pokrajini. Oni, medjutim, odbijaju da svedoce protiv Milosevica.

Stojiljkovic je 11. januara izjavio beogradskoj agenciji Beta: "Niti su o tome sa mnom razgovori vodjeni niti bih imao bilo sta da kazem protiv predsednika Milosevica, ali bih itekako mogao da govorim o zlocinima albanskih terorista i NATO celnika".

Markovic se jos nije izjasnio iz zatvorske celije o tome da li ce svedociti. Prema saznanjima IWPR, tokom ovog meseca haski istrazitelji posetili su ga vise puta. Sudeci po recima njegovog advokata Dusana Masica, do poslednje posete doslo je 21.januara.

"Pricali su o svemu sta se desavalo dok je bio sef drzavne bezbednosti", izjavio je Masic.

Ove brojne posete ukazuju da istrazitelji nastoje da postignu neku vrstu sporazuma sa Markovicem u zamenu za njegovo svedocenje. U svakom slucaju, ako je suditi po izjavama portparola glavnog tuzioca Tribunala, Florens Artman, pregovori sa svedocima nisu iskljuceni.

Artman insistira da Hag nece pregovarati sa Vladom Srbije. Sudeci po izvorima bliskim vladi u Beogradu, to nije slucaj.

Jedan visoki funkcioner vladajuce koalicije DOS-a rekao je IWPR-u da je Tribnalu toliko stalo do kljucnih svedoka, da je pribegao pretnjama. Isti izvor kaze da se haski istrazitelj Dzefri Najs tajno sastao sa srpskim premijerom Zoranom Djindjicem 18.januara.

Sudeci po ovom izvoru Najs je zapretio sankcijama ukoliko Djindjic ne izruci ove svedoke.

Nakon susreta s Najsom, srpski premijer sastao se iza zatvorenih vrata sa liderima vladajuce koalicije. Nije, medjutim, doslo do dogovora zato sto se jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica protivi izrucenjima. Kostunica trazi da se izrucenja odloze sve dok se u saveznom parlamentu ne izglasa zakon koji bi omogucio saradnju s Hagom.

Djindjic bi, medjutim, kao i u slucaju Milosevica, mogao da sprovede izrucenja bez Kostunicinog odobrenja. On je sebi olaksao situaciju nakon sto je pitanje izrucenja lica iz Srbije sa saveznog preneo na republicki nivo, gde mu je autoritet neprikosnoven.

Ukoliko kojim slucajem ne dodje do izrucenja, haski istrazitelji, saznaje IWPR, imaju na raspolaganju sest insajdera u Srbiji, uglavnom ljudi nekada bliskih Milosevicu. Procena je da njihova svedocenja, iako dragocena, nemaju tezinu koju bi imala Sainoviceva, ili Stojiljkoviceva.

Dok Beogradom kruze nagadjanja o kojim ljudima je rec, izvor IWPR blizak Milosevicevom beogradskom advokatskom timu, tvrdi da bi jedan od njih svakako mogao biti Zoran Lilic, nekadasnji predsednik SR Jugoslavije (1993-1997.), a u vreme kosovske kampanje potpredsednik Savezne vlade.

Osim Lilica, kaze isti zivor, insajderi bi mogli biti Milan Milutinovic, nekadasnji Milosevicev blizak saradnik i jos uvek aktuelni predsednik Srbije, te general Nebojsa Pavkovic, aktuelni nacelnik Generalstaba VJ, a 1998-1999. komandant Trece armije VJ, u cijoj zoni odgovornosti je bilo Kosovo.

Pitanje je, medjutim, koliko bi oni mogli da pomognu tuziocima. Tesko je verovati da Lilic moze da ponudi kljucne dokaze protiv Milosevica, buduci da je u to vreme gubio svoje politicke pozicije. Umesto da rukovodi dogadjajima kod kuce, Milosevic mu je tada dodeljivao iskljucivo diplomatske zadatke. U vreme kada su se desavali teski zlocini, on je bio njegov izaslanik u tajnim pregovorima u nekoliko evropskih prestonica.

Milutinovic je izjavio za "Blic News", 26. decembra prosle godine, da je bio skrajnut iz sfere odlucivanja, iako je 1998. i 1999. bio predsednik Srbije.

Cak i da se kljucni svedoci nadju u Hagu, to nije garancija da ce pristati na saradnju sa istraziteljima, optuzujuci Milosevica.

Zeljko Cvijanovic je urednik beogradskog nedeljnika "Blic News" i redovni dopisnik IWPR.