Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Gradjanski rat je uspesno poceo

Zatvaranjem nezavisnih medija, Srbija se priblizava onom sto i najvece optimiste vide da je neizbezno - gradjanskom ratu.
By Petar Lukovic

Danima su rezimski mediji u Srbiji stanje pretece histerije oblikovali horor naslovima: "Najstrozije kazniti sve aktere terorizma", "Teroristicke vodje pozvale na rusenje drzave i njenih institucija", :"NATO placenici ...", "Teroristicki scenario za krvavi obracun"...


Onda je zemlja u vlasnistvu Slobodana Milosevica usla u prakticnu fazu obracuna sa svojim politickim protivnicima. Za samo 24 casa, uz pomoc najvernijeg Milosevicevog saveznika, efikasne i brojne policije - u Beogradu su ukinuti svi najvazniji nezavisni elektronski mediji.


Sirom Srbije u toku su hapsenja aktivista studentske organizacije "Otpor" i pripadnika opozicije. Najavljuju se mnogobrojna sudjenja; zemlja je de fakto u stanju neobjavljenog vanrednog stanja. U potpunom medijskom mraku, Srbija je korak do gradjanskog rata, koji je, sad je i optimistima postalo jasno, neizbezan.


Dogodilo se ono sto se moglo i ocekivati: rezim je nervozan zbog sve vece izolacije u svetu. Optuzbe za ratne zlocine vise nad glavama clanova kabineta i narocito Slobodana Milosevica. Zemlja je suocena sa sve vecom bedom i siromastvom. Plate od 30 DM smatraju se vrlo dobrim. Konacno, ofanziva srpske opozicije primorala je Milosevica da upotrebi nasilje, sto je i jedini nacin opstanka.


Tako je rezim posegao za svojim omiljenim sredstvima: nasiljem, terorom, zabranama, fizickim obracunama i masovnim hapsenjima.


Povod za lanac obracuna prilicno je bizaran: prosle subote, na otvaranju Sajma poljoprivrede u Novom Sadu, ubijen je Bosko Perosevic, jedan od kljucnih Milosevicevih ljudi u Vojvodini.


Ubica Milivoje Gutovic odmah je uhapsen: saznali smo da su Gutovic i Perosevic rodjeni u istom selu, Ratkovo, i da su bili prve komsije. Moglo se sa sigurnoscu pretpostaviti da je u pitanju bila licna osveta. Ocigledno je da Perosevic nije ubijen iz istih razloga kao, recimo, savezni ministar odbrane Pavle Bulatovic (likvidiran u restoranu) ili generalni direktor Jugoslovenskog aerotransporta Zika Petrovic (ubijen ispred svoje kuce).


Ali, desilo se da je istog dana 13. maja, lider Srpskog pokreta obnove Vuk Draskovic odrzao tradicionalni miting na Ravnoj Gori, planini poznatoj kao cetnickom uporistu u Drugom svetskom ratu. Mitingu je prisustvovalo preko 50.000 ljudi, gde se pretilo ustankom i pucalo iz sve snage. "Stedite municiju", porucio im je lider SPO.


Rezim je odlucio da iskoristi mrtvog Perosevica kao alibi za konacni obracun sa "izdajnicima", NATO-placenicima, opozicijom, organizacijom "Otpor", teroristima i nezavisnim medijima.


Vec u ponedeljak 15.maja, savezni ministar za informacije, Goran Matic, sazvao je vanrednu konferenciju za stampu na kojoj je uzasnutoj javnosti saopstio sledece horor cinjenice: ubica Milivoje Gutovic bio je simpatizer Srpskog pokreta obnove i aktivista "Otpora". Kasno nocu po Odzcima je lepio njihove fasisticke plakate. Policija tvrdi da je u njegovom stanu pronasla letke "Otpora" i mapu Novosadskog sajma.


U Gutovicevim beleskama policija je navodno pronasla ime Richarda Butlera, sekretara americke ambasade koji je bio povezan s teroristickom grupom "Pauk". Kod njega je nadjena i brosura "Terorizam - oblik specijalnog rata: Ko su ubice Alda Mora? " u kojoj je objasnjena struktura "Crvenih brigada".


U jeku ove drzavne kampanje doslo je do mitinga opozicije u Beogradu. Cula se hit pesma: "Slobodane spasi Srbiju, ubi se!". Sve se to nekoliko desetina puta emitovalo na Studio B.


Sve je to doprinelo podizanju tenzije. Ivan Markovic, savezni ministar za telekomunikacije, potparol Jugoslovenske levice, okrio je da je Vuk Draskovic srpski Hashim Thaci. Vuk Draskovic poziva svoje teroristicke horde na juris protiv srpskog naroda i drzave. Kad izdajnik i kukavica poziva na ustanak protiv sopstvenog naroda, onda je to znak patologije, ali i straha od NATO komandanata sto ne moze da uradi ono sto mu je naredjeno i za sta je dobio novac.


Markovic je uputio zahtev da nadlezni organi preduzmu sve zakonom utvrdjene mere zastite drzave i svih njenih gradjana. "Nasa drzava mora pobediti terorizam i iskoreniti ga svim sredstvima koja nalazu Ustav i zakon ove zemlje". Policija je tako dobila zeleno svetlo da se, hvala Bogu, jednom i zauvek obracuna sa protivnicima voljenog i obozavanog Slobodana Milosevica.


Dok su gradjani u Beogradu u sredu ujutro bezbrizno spavali, vredni pripadnici antiteroristickih jedinica MUP-a Srbije, u punoj ratnoj spremi, spremali su se za jos jedan zadatak u borbi protiv sveprisutnog terorizma.


Pod okriljem mraka, tacno u dva sata posle ponoci, nekoliko stotina policajaca u kamuflaznim uniformama zaposeli su palatu "Beogradjanka" u kojoj su smestene redakcije medija. Uleteli su u Studio B, Radio B2-92, Radio Index, prostorije dnevnog lista "Blic".


Legitimisali su sve prisutne, kojima, razumljivo, nisu dozvolili da telefoniraju. Detaljno su ispitivali jednu po jednu sumnjivu osobu, malo vrsljali po tudjim ladicama. Zaposlene su pod strazom drzali sedam do osam sati. Ljubazno su ih pratili u toalet, da se uz put ne izgube. Portirnica "Beogradjanke" pretvorena je u zivi policijski kordon; jedan od urednika "Blica" pokusao je da udje u zgradu, gde ga je docekao policajac u civilu recima: "Gospodine, mars napolje!".


Iste veceri ispred Gradske skupstine, na protestu zbog preuzimanja nezavisnih medija okupilo se oko tridesetak hiljada ljudi. Policija se vec na pocetku obracunala s navijacima fudbalskog tima "Crvena Zvezda" koja je bas te veceri postala sampion ove nevesele zemlje. Negde oko deset uvece, bez vidljivog razloga, policajci su poceli da udaraju koga stignu - desetak osoba potrazilo je pomoc u bolnicama, jedan od njih je teze povredjen.


Mitinzi po gradovima sirom Srbije zapoceli su odmah po objavljivanju vesti da je Studio B presao u nadleznost drzave. Poslednnji izvestaji od 18. maja kazu da se protesti nastavljaju, ali da se nastavljaju i hapsenja i zlostavljanja.


Gradjanski rat u Srbiji uspesno je zapoceo!


Petar Lukovic redovni je dopisnik IWPR.