Glasajte za 'Omiljenog' Ratnog Zlocinca

Jedan od omiljenih propagandnih viceva novog srpskog rezima jeste senzacionalna vest kako su se Srbi i Srbija nakon 5. oktobra prosle godine sasvim promenili. Navodno - porucuje se svetu - danasnji Srbi su konacno otkrili demokratiju u prvobitnoj svojoj lepoti.

Oni su sada tolerantni, miroljubivi. Preko noci su raskrstili sa svojim retkim zabludama, izbrisali iz glave Slobodana Milosevica. Njega, nikad nisu ni voleli! Samo su iz inata glasali za njega vise od deset godina - tek da mu napakoste.

Dalje, tvrdi se da Nova Srbija jedva ceka da joj Evropa padne u zagrljaj.

Ti najnoviji i najsveziji Srbi su zagledani u buducnost, a ne u proslost.

Ovu idilicnu srpsku sliku u realni okvir stavili su rezultati nedavnog istrazivanja srpskog javnog mnjenja beogradske agencije "Strategic Marketing".

"Ko su najveci heroji srpskog naroda?" - bilo je lako pitanje, kako se i ocekivalo, za tolerantne, kosmopolitizmu nastrojene Srbe. Oni se nisu mnogo dvoumili. Titulu sampiona, naravno, osvojio je Ratko Mladic, srebrnu medalju dr Radovan Karadzic, bronzu Zeljko Raznatovic Arkan, a na cetvrtom mestu nasao se - Slobodan Milosevic.

Zbirna karakteristika pomenutih Srpskih Junaka - dva ratna zlocinca u bekstvu, jedan

mrtav zlocinac, cetvrti zlocinac u zatvoru cekajuci da vidi Hag - slika je kolektivnog ludila koje se metastazno sirilo i prosirilo na godinu 2001.

Na pitanje: "Ko su krivci za ratove na prostorima bivse Jugoslavije?" - dobijen je odgovor danas, kao i iz devedesetih godina. Najveci krivac je preminuli hrvatski lider Franjo Tudman, potom bosnjacki bivsi predsednik Alija Izetbegovic a tek onda, s velikom razlikom u bodovima, Slobodan Milosevic.

Vrlo kriticni prema sebi, anketirani Srbi objasnili su i koji su to uzroci koji su doveli do tragedije na ovim prostorima. "Hrvatski nacionalizam" ubedljivo je pobedio, iza njega je "interes Amerike", tu su negde "nestanak SSSR-a" i "islamisti Alije Izetbegovica"...

Bas nigde srpskog nacionalizma, niko da pomene njegovog ideologa knjizevnika Dobricu Cosica, ulogu Srpske akademije nauka i umetnosti, nigde ni traga od Srpske

pravoslavne crkve, nista JNA-generali, nista radikal Vojislav Seselj, nista klanje, nista

genocid. Nista mi nismo krivi!

Manje od deset odsto anketiranih "culo je" za (eventualne) ratne zlocine koje su (eventualno) Srbi cinili nad drugima. Ali, zato, odlicno su informisani (cak 85 odsto njih) o zlocinima drugih nad Srbima.

Necu vise da vam dosadjujem srpskim pristupom zrtvama i zlocincima. Poenta je, u stvari, da se u zemlji - nista nije, ili se malo toga promenilo. O kakvim promenama da govorimo kad nas sve zajedno prekriva senka generala Mladica? Koju toleranciju da sirimo kad iz nas progovara dr Radovan Karadzic?

Sadasnja Srbija se pretvara pred svetom da je nesto naucila iz godina tragedije.

U stvari, je jos zagledana u granice fantomske Velike Srbije, zacopana u crkve, popove,

nebeski narod i ostale lake droge - za primitivne vernike.

Sveprisutna zal za Junacima, Herojima, Teritorijama... efikasno dokazuje kako nase ludilo nije privremeno, vec trajno.

Nad glavom nam visi mac medjunarodne zajednice. Ako ne pocenemo saradnju s Hagom, to jest, isporucimo Milosevica, nece biti ni donatorske konferencije, ni para, bez kojih Srbija ne moze da prezivi.

Nista za to! Dnevni list "Politika" uporno se, mesecima, bori da objasni citaocima zasto tog Junaka No 4 (Slobodana Milosevica) ne treba slati tamo. U tu svrhu koristi se s raznim kreaturama, to jest domacim "ekspertima".

Svasta smo od "Politike" culi - da time unistavamo sopstveni suverenitet, da oni pederi u Hagu nemaju nikakvih dokaza, da je to politicki sud, da je to antisrpski sud, da ce sudenje Milosevicu biti, u stvari, da mu moramo suditi u Beogradu.

Kao, imamo bolje sudije, nasi su zakoni ostriji, bolje da mu sudimo na srpskom nego na engleskom jeziku, ipak je on bio predsednik nase drzave tolike godine...

Sve smo culi, ali neprocenjivi doprinos nasem ludilu dao je bas penzionisani general Momcilo Perisic, tokom rata u Bosni nacelnik Generalstaba jugoslovenske vojske, a sada lider neke partijice u DOS.

On kaze da Milosevica ne treba slati u Hag jer ce ga Haski tribunal osloboditi krivice. Perisicu je, naime, poznato, da je Milosevic godinama saradjivao sa Amerikom i bio u americkoj sluzbi!

Slicna lucidna objasnjenja slao je on granatama na grad Mostar, prvih dana rata u Bosni.

Zato, sada predlazem da u Srbiji organizujemo takmicenje za Mentalnog Heroja Danasnjice.

Odmah kandidujem generala Perisica! Jer, Majstor jeste Majstor, cak i kad nije u uniformi!

Petar Lukovic je vodeci kolumnista u Srbiji i urednik IWPR-ovog projekta u Beogradu.