GAF SA VELIKOM ALBANIJOM

Nastojanja albanske vlade da sebe prikaze kao umerenu i progresivnu snagu u ovom regionu, osujecena su prosle nedelje pozivom jednog od njenih ministara na ujedinjenje Albanije i Kosova.

Ministar pravde, Arben Imami cija je Partija demokratskog saveza, DPA, clan vladajuce koalicije, izjavio je kako je njegova partija spremna da ubrza "mirno ujedinjenje Albanije sa Kosovom."

Ostale cetiri vladajuce partije hitno su se distancirale od ovakvih komentara u Imamijevom izvestaju u kome on, u glavnim crtama, izlaze platformu DPA za predstojece izbore.

Mada poznat po svom ekscentricnom ponasanju, Imami nikada nije bio na glasu kao nacionalista, vec kao strucna i umerena snaga albanske politike. Upravo stoga su ambasadori bili donekle iznenadjeni kada je Imami izjavio kako je siguran da ce Velika Albanija dobiti podrsku Evropske zajednice.

Imami je tvrdio da zelja za ujedinjenjem ide ruku pod ruku sa globalnim trendovima. "Ne postoje dva Vijetnama, dve Nemacke, niti ce postojati dve Koreje", rekao je on, ocigledno u odbranu svog istupa.

Mnogi, medjtim, smatraju da Imami nije mogao da izabere gori momenat. Iako on mozda govori u ime zanemarljive manjine, njegove reci su, s obzirom da je ministar vlade, od velikog znacaja za politiku jugoistocne Evrope.

Buduci da je osudjivala pobunu etnickih Albanaca u Makedoniji i doprinela trazenju resenja za tamosnju situaciju, Albanija je sticala simpatije medjunarodne zajednice. Nakon optuzbi Skoplja da Tirana "potpomaze albanske ekstremiste" , iz Albanije su cak trazili od NATO da nadzire njihovu granicu. Zauzimanje ministra vlade za teritorijalnu ekspanziju, predstavlja tezak udarac za diplomatiju ove zemlje. Jedan izvor blizak predsedniku vlade Iliru Meti, izjavio je da je Imami pocinio politicko samoubistvo.

Imamijeva izjava sigurno ce ocrniti medjunarodni ugled Albanije i to bas u trenutku kad ona pokusava da prevazidje nasledje komunisticke vladavine i mucni desetogodisnji prelazni period.

U nastojanju da ublazi stetu, albanska vlada hitno je odbacila Imamijeve primedbe. "Albanija?se protivi promenama granica i zalaze se za izgradju slobodnog, demokratskog i evropskog Kosova", receno je u izjavi jednog vladinog zvanicnika. Mnogi vodeci albanski politicari trudili su se da naglase kako je Imami izrazavao licne poglede koji nikako ne predstavljaju stav velike vecine Albanaca.

"Takve izjave stete albanskoj stvari", rekao je ministar za inostrane poslove, Paskal Milo.

"Stavise, one bacaju senku na odnose sa medjunarodnom zajednicom."

Americka reakcija na Imamijeve komentare bila je brza. Samo sat vremena nakon izjave, ambasador SAD, Joseph Limprecht, okomio se na ministra pravde. "Kada ministar vlade poziva na stvaranje Velike Albanije, onda se to tumaci kao pruzanje podrske teroristickim i ekstremistickim elementima", rekao je naknadno ovaj diplomata.

Bez svake sumnje, Limprecht je bio zatecen Imamijevim ispadom, jer je Zapad smatrao ministra pravde svojim saveznikom.

Nejasno je sta je zapravo isprovociralo takav Imamijev komentar. Albanci s obe strane granice nisu tako cvrsto povezani porodicnim vezama, kako to izgleda da misli Imami. Mali je broj Albanaca koji veruju da je Velika Albanija resenje za probleme u ovom regionu. Naprotiv, politicki i ekonomski jaka Albanija moze da postane stabilizujuci faktor na Balkanu, jer bi kao takva mogla bolje da potpomaze prava Albanaca u citavom regionu.

Ukoliko Albanci ne organizuju demonstracije i tako jasno pokazu da se protive bilo kakvim promenama albanskih granica, podrska vladi u Tirani mogla bi lako da izostane.

Llazar Semini je direktor IWPR projekta u Albaniji.