Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Djindjic Jaci od Kostunice

Srpski premijer, Zoran Djindjic, ucvrstio poziciju nakon Milosevicevog izrucenja Hagu.
By Zeljko Cvijanovic

Odlazak Slobodana Milosevica u Hag naneo je ozbiljan politicki udarac jugoslovenskom predsedniku Vojislavu Kostunici. Vlada Srbije na celu sa Djindjicem donela je odluku o izrucenju aktom koji je dezavuisao ingerencije savezne drzave, u cijoj su nadleznosti odnosi sa stranim drzavama i medjunarodnim organizacijama. Samim tim i ulogu saveznog predsednika.


Kostunica smatra da ce je nacin Milosevicevog izrucenja doveo saveznu drzavu u neprilike i tvrdi da ce iskoristiti "sva ustavna sredstva da bi je spasao". On je u prepoznatljivom pravnickom stilu ostro ukorio premijera Srbije da je, izrucujuci Milosevica, delovao nezakonito i antiustavno.


Pragmaticni Djindjic, s druge strane, smatra da je Kostunicino insistiranje na ustavnosti formalisticko i da je Milosevicevim izrucenjem sam preuzeo odgovornost za sudbinu Srbije. Od sprovodjenja zakona o saradnji s Hagom zavisio je uspeh donatorske konferencije koja je odrzana u Brislu, 29.juna. To je ujedno bila poslednja sansa za ekonomski opstanak Srbije. Nakon Milosevicevog izrucenja Hagu, Zapad je odobrio Jugoslaviji pomoc od 1,3 biliona dolara.


Oslabljen u svojoj funkciji jugoslovenskog predsednika, Kostunica je odlucio da Djindjicev uticaj u srpskom parlamentu stavi na probu. Zato je Demokratska stranka Srbije, DSS, sa svojih 45 poslanika izasla iz poslanickog kluba vladajuce koalicije DOS, koja je u srpskom parlamentu imala 176 od ukupno 250 poslanika.


Teorijski je Kostunica mogao srusiti vladu da je pristao na savez sa Milosevicevom


Socijalistickom partijom Srbije i Radikalnom strankom, Vojislava Seselja. Medjutim,


ovaj potez znacio bi politicko samoubistvo za predsednika.


Umesto toga Kostunicina Demokratska stranka Srbije, DSS, zatrazila je rekonstrukciju Vlade Srbije, zahtevajuci smenu Dusana Mihajlovica i Vladana Batica, ministara policije i pravosudja. Njih dvojica su, lojalni Djindjicu, operativno obavili Milosevicevo izrucenje.


"Ako predsednik Kostunica trazi da ja odem, nema problema", rekao je u ponedeljak Mihajlovic, u zelji da izbegne sukob sa sefom savezne drzave, sto en znaci da namerava da zaista I odstupi. Batic, medjutim, otvoreno kaze da nema nameru da ode. On je najavio rekonstrukciju vlade, ali sa uvodjenjem nekoliko ministara bez portfelja i predstavnika albanske i muslimanske nacionalne manjine. Uvodjenje predstavnika manjina, sto se ocekuje u septembru ojacace Djindjicevu poziciju, jer se ocekuje da oni nece imati simpatija za Kostunicu i njegov nacionalizam.


Napad je odbio i Djindjic. Vecina partija vladajuce koalicije stala je na njegovu stranu. Jedino su Kostunica, Velja Ilic, lider Nove Srbije i Momcilo Perisic, vodja Pokreta za demokratsku Srbiju bili protiv premijera Srbije. Djindjic je uspostavio kontrolu nad policijom i vecinom medija.


Sledeci udar Vlade Srbije, tvrde u Kostunicinom okruzenju, bilo je proslonedeljno imenovanje potpredsednika srpske vlade Nebojse Covica za sefa Koordinacionog tela za Kosovo.


Ideju da Covic postane oficijelni zastitnik srpskih interesa na Kosovu zestoko je kritikovao Marko Jaksic, potpredsednik DSS.


"Odluka republicke vlade je jos jedan mini udar na saveznu vladu, jer republicka vlada imenuje Covica da koordinira i delom savezne institucije kao sto je Savezni komitet za Kosovo", rekao je Jaksic.


Duel izmedju Kostunice i Djindjica sve vise lici na sukob onog koji je za opstanak savezne drzave i onog koji to ne vide kao prioritet.


Kostunica pre svega mora da sto pre obnovi Saveznu vladu, ciji je predsednik Zoran Zizic iz Socijalisticke narodne partije, SNP, podneo ostavku nakon Milosevicevog izrucenja. Kao preduslov ulaska u novu jugoslovensku vladu, SNP zahteva polovinu ministarskih pozicija ukljucujujuci kontrolu u resoru ekonomije i saveznih finansija.


Kostunica ce, medjutim, tesko moci da im pruzi ono sto oni zele. Pre kolapsa Savezne vlade, ekonomijom i finansijama upravljali su Djindjicu odani ministri, na celu sa poznatim ekonomskim strucnjakom Miroljubom Labusom, koga u medjunarodnim krugovima smatraju simbolom jugoslovenske ekonomske reforme.


Osim toga, Kostunica bi mogao biti osujecen u nastojanju da donese novi savezni ustav kojim bi konacno bili uredjeni odnosi izmedju Srbije i Crne Gore. Crnogorskom predsedniku Milu Djukanovicu vise odgovaraju direktni pregovori izmedju republickih vlada.


Iako Djindjic kaze da podrzava federaciju, on sve manje mari za saveznu drzavu, koja vec cetiri godine pokazuje trend raspadanja. On je pozdravio ideju crnogorskog predsednika Mila Djukanovica da u roku od osam meseci raspise referendum o nezavisnosti Crne Gore. Izvori iz Kostunicine okoline tvrde da je Djindjic ovog leta na dva tajna sastanka sa Djukanovicem dogovorio raspad Jugoslavije.


Djindjic i Djukanovic demantovali su susrete, dok nijedan nezavisni izvor nije mogao ni da potvrdi ni da negira da li je do njih doslo.


Ali, ocigledno je da je Djindjic zagovornik novog trenda u srpskoj politici, koji pociva na ideji da saveznu drzavu ne treba cuvati po svaku cenu. Kostunica bi uskoro mogao postati Mihail Gorbacov jugoslovenske politike.


Daleko iznad Djindjica na listi popularnosti, Kostunica se oprezno zalaze za odrzavanje novih izbora i u SRJ i u Srbiji.


"Bilo da federacija opstane, ili da nestane, postavljace se pitanje novih izbora u Srbiji", rekao je Kostunica u sredu u intervjuu beogradskoj "Politici". Djindjic se opet suprotstavlja novim izborima tvrdeci da ce oni zaustaviti reforme koje sprovodi srpska vlada.


Iako su njihove suprotnosti tesko pomirljive, konacan obracun izmedju Djindjica i Kostunice ne ocekuje se pre zavrsetka pregovora Beograda sa Podgoricom o zajednickoj drzavi. Mali su izgledi da ti pregovori budu uspesni, sto ce dovesti do raspada savezne drzave i novih nesporazuma u DOS-u.


U tom slucaju, kada postane svestan svoga poraza - Kostunici ce izbori biti jedini izlaz.


Zeljko Cvijanovic je redovni dopisnik sarajevskih dnevnih novina "Dani".