Del Ponte u Beogradu

Tuzilac Medjunarodnog suda za ratne zlocine, Carla Del Ponte, naglo je napustila jednocasovni sastanak sa jugoslovenskim predsednikom, Vojislavom Kostunicom, 23. januara, nakon sto je on odbio da izruci svog prethodnika Haskom sudu.

Kostunica je u toku sastanka sa Del Ponte, kako kazu, ponovio vec poznate primedbe na rad tribunala.

Jugoslovenski predsednik navodno je rekao haskom tuziocu za ratne zlocine da smatra da je njen sud antisrpski orijentisan i politicki izmanipulisan od strane Sjedinjenih Drzava. Izgleda da je takodje pomenuo odredbu jugoslovenskog ustava kojom se zabranjuje izrucenje njenih gradjanja i na taj nacin se suprotstavio zahtevima za izrucenje Milosevica.

Nakon sto je prekinula sastanak s Kostunicom, Del Ponte je odbila da da izjavu za stampu.

Ona ce se susresti sa drugim visokim jugoslovenskim zvanicnicima, ukljucujuci i saveznog ministra pravde, Momcila Grubaca, premijera Zorana Djindjica i saveznog ministra policije Zorana Zivkovica.

Del Ponte je dosla u Beograd da bi licno uticala na jugoslovenske vlasti da izruce Milosevica i da bi ih nagovorila da saradjuju sa tribunalom. Iako je stav Kostunice bio poznat pre njegovog susreta sa tuziocem, krugovi bliski jugoslovenskom rukovodstvu rekli su IWPR-u, da je predsednik odredio Milosevicu kucni pritvor pre dolaska Del Ponte, sto se tumaci kao pomirljivi gest prema tribunalu.

Isti izvor tvrdi da je Milosevic premesten iz njegove luksuzne vile u Tolstojevoj ulici 33 na Dedinju u broj 4 u istoj ulici. U toj vili, ciji je vlasnik vojna kontraobavestajna sluzba, Milosevica 24 casa dnevno cuvaju pripadnici elitnih jugoslovenskih jedinica.

Kostunica, kazu izvori, informisao je Milosevica o ovom potezu u toku njihovog kontroverznog sastanka pre desetak dana.

Novi ministar unutrasnjih poslova Srbije, Dusan Mihajlovic, izjavio je da javnost ima pravo da sazna gde se nalazi Milosevic posto je tribunal izdao nalog za hapsenje nekadasnjeg predsednika, a on se jos uvek nalazi pod istragom u Jugoslaviji zbog korupcije i zloupotrebe vlasti.

Predsednikovom odbijanju da ispuni zahteve tribunala, aplaudirano je u celoj Srbiji prosle noci, narocito u redovima Miloseviceve stranke, Socijalisticke partije Srbije. Jugosloveni se opiru izrucenju nekadasnjeg lidera zato sto smatraju da je ovaj sud antisrpska tvorevina. Oni bi vise voleli da mu se sudi u Beogradu za zlocine protiv srpskog naroda.

Beogradske nove vlasti odrazavaju opste raspolozenje u narodu. Oni se slazu da Milosevica ne bi trebalo slati u Hag, ali se njihova misljenja razilaze.

Jedni tvrde da bi mu trebalo suditi samo zbog korupcije i zlocina protiv srpskog naroda. Drugi kazu da bi Milosevic trebalo da izadje na sud u Beogradu pod optuzbom za ratne zlocine.

U medjuvremenu, medjunarodna zajednica odredila je 31. mart kao krajnji rok za izrucenje Milosevica Hagu. Ukoliko Beograd ne ispuni ovaj rok mogao bi ostati bez finansijske pomoci koja je od bitnog znacaja za obnovu i ekonomsko ozivljavanje zemlje.

Momcilo Grubac zalagao se za saradnju sa Tribunalom i pozvao vladu da iznese zajednicki stav pre posete Del Ponte. Medjutim, do toga nije doslo.

Savezni ministar spoljnih poslova Goran Svilanovic zastupao je ideju da tribunal sudi Milosevicu u Beogradu.

"Moguce je da ce Milosevicu biti sudjeno na jugoslovenskom sudu u saradnji sa Hagom", rekao je on. Ovo je do sada najveci ustupak koji je Haskom tribunalu pruzilo beogradsko rukovodstvo.

Svilanovicevi komentari isprovocirali su ostru reakciju saveznog preimera Zorana Zizica, do nedavno blisakog saveznika Milosevica i tvrdokornog protivnika tribunala. "Mi cemo saradjivati sa Hagom samo putem razmene materijalnih dokaza, ali nam je cilj da sacuvamo nacionalni ponos i interese nase drzave", rekao je on.

Otvaranje kancelarije tribunala u Beogradu "ne znaci automatski prihvatanje svih njegovih zahteva", dodao je Zizic.

Senator Sjedinjenih Drzava Joseph Bidden prilikom susreta s Kostunicom pocetkom ovog meseca, nagovestio je da jugoslovenski predsednik polako prihvata kompromis, kojim ce Milosevicu biti sudjeno pred sudom Tribunala u Beogradu.

Konfliktni stavovi srpskog rukovodstva objasnjavaju zasto je Del Ponte odlucila da se sastane sa vise visokih licnosti u toku svoje posete.

Izvori bliski Kostunici tvrde da je on na pocetku odbio da se susretne sa Del Ponte jer je ona odbacila mogucnost da se Milosevicu sudi bilo gde osim u Hagu. Pritisak koalicionih partnera naterao je Kostunicu da promeni misljenje.

Kostunicin koalicioni partner i rival Djindjic iskoristio je pocetno odbijanje predsednika sa se sastane sa Carlom Del Ponte kao priliku da se pokaze u pragmaticnijem svetlu, rekavsi da ce se on umesto njega susresti sa glavnim tuziocem.

Del Ponte je trebalo danas da se susretne sa Djindjicem, ali je malo verovatno da ce on kao i njegov rival podrzati izrucenje Milosevica. Naime, premijer se suocava sa jednim prakticnim problemom. Pojavljivanje nekadasnjeg predsednika pred Haskim sudom bi nezaobilazno vodilo izrucenju nekoliko visokih vojnih i policijskih zvanicnika.

Mnogi od njih, narocito u redovima policije, odigrali su znacajnu ulogu u padu Milosevica 5. oktobra i sada su vrlo bliski Djindjicu.

U jednom intervjuu sa beogradski nedeljnik "NIN" u decembru, Djindjic je rekao da je "siguran da se vecina visih policijskih zvanicnika koji su mu pomogli u oktobru nalaze na listi haskih optuzenika. "Medjutim, radije bih se povukao iz politike nego da ih izrucim Hagu", rekao je on.

Del Ponte je pre svoje posete izjavila da ce kao znak dobre volje informisati Kostunicu o identitetu pet nepoznatih jugoslovenskih gradjana koji su imenovani u kovertiranim optuznicama.

Medjutim, nakon sto je doslo do prekida njihovih pregovora, haski tuzilac Del Ponte nije predala kovertu sa njihovim imenima jugoslovenskom predsednku, za koje je on najavio da ce ih objaviti. Ona je umesto toga rekla da ce ih predati saveznom ministru pravde.

Pored pitanja izrucenja Milosevica, Del Ponte ima nekoliko vaznih stvari o kojima planira da diskutuje sa srpskim vlastima. O njima ce javnost biti obavestena u toku konferencije za stampu u cetvrtak.

Pet visokih jugoslovenskih zvanicnika optuzeno je zajedno sa Milosevicem u maju 1999.godine. Takodje se otvara pitanje "vukovarske trojke", oficira jugoslovenske armije koji su optuzeni za ratne zlocine u Hrvatskoj 1991.godine. Naravno, tu je i sedamnaest bosansko-sprskih zvanicnika, osumnjicenih od tribunala, koji se kriju u Srbiji.

Mnogi posmatraci u Beogradu veruju da izrucenje "vukovarske trojke", Veselina Sljivancanina, Mila Mrksica i Miroslava Radica, moze biti jedan od prvih zahteva Del Ponte. Ovo, ujedno, moze biti i prilika da srpski politicari pokazu svoju spremnost za saradnju sa tribunalom.

Jasno je, medjutim, da srpskim vlastima treba vise vremena da se konsoliduju i ubede podeljenu javnost da prihvati da je saradnja sa tribunalom za ratne zlocine neizbezna.

Zeljko Cvijanovic je redovni dopisnik IWPR.