Crna Gora Broji Svoje Prijatelje, A Zatim Dinar
Dok se Crna Gora sve vise priblizava fiskalnoj nezavisnosti od Srbije, izgleda da Djukanoviceva poslednja turneja po evropskim gradovima predstavlja pokusaj da se obezbedi medjunarodna podrska za Crnu Goru pre konacnog sloma federacije.
Crna Gora Broji Svoje Prijatelje, A Zatim Dinar
Dok se Crna Gora sve vise priblizava fiskalnoj nezavisnosti od Srbije, izgleda da Djukanoviceva poslednja turneja po evropskim gradovima predstavlja pokusaj da se obezbedi medjunarodna podrska za Crnu Goru pre konacnog sloma federacije.
Posle duzeg cutanja,upravo su poceli pregovori Srbije i Crne Gore o buducnosti federacije. Posle prvog dana pregovora (25. I 26. oktobra) na Svetom Svefanu, vladajuca crnogorska Demokratska partija Socijalista i srpska ultranacionalna Srpska radikalna stranka priznale su da imaju suprotna misljenja o ovom spornom pitanju.
Razgovori izmedju Crne Gore i Socijalisticke partije Srbije i JUL-a sacinjavace drugu rundu pregovora koji su zakazani za 26.oktobar.
Medjutim, dve republike tesko da su blize danas nego pre nedelju dana kada je crnogorski predsednik Milo Djukanovic rekao ceskom predsedniku Vaclavu Havelu da ce Crna Gora glasati na referendumu za nezavisnost ukoliko se Srbija ne okrene demokratizaciji.
Havel je odobrio ovaj postupak, na sastanku dva predsednika u Pragu, uz obecanje da "se Ceska Republika nece protiviti nezavisnosti Crne Gore". Na ovo su Crnogorci cekali vec duze vreme. Havel je prvi evropski lider koji je javno podrzao nezavisnost Crne Gore.
Za razliku od Havela, medjutim, vecina evropskih vodja insistira na ocuvanju teritorijalnog integriteta Federalne Republike Jugoslavije(FRY). Evropa vezuje sudbinu Crne Gore za Srbiju uprkos cinjenici da FRY nije clan medjunarodne zajednice, niti poseduje puno clanstvo UN.
Pre sastanka sa Havelom, Djukanovic se susreo sa novim generalnim sekretarom NATO snaga, Georgom Robinsonom. Samo je kratka izjava objavljena posle susreta,ali dobro obavesteni krugovi govore da je Robinson zestoki protivnik crnogorske nezavisnosti.
Odlazak Crne Gore iz federacije bi doveo u pitanje status Kosova. Granice na Balkanu morale bi zvanicno biti promenjene. Novi konflikt sa Milosevicem bio bi neizbezan. Otuda i Robinsonov zahtev da se Crna Gora strpi i pregovara sa Beogradom.
Crna Gora, cesto nestrpljiva i ratoborna u proslosti, pokazuje neizmerno strpljenje od kako se posvadjala sa Beogradom i Djukanovic cini sve da izbegne svadju sa jugoslovenskim predsednikom.
Medjutim, ako je suditi po poslednjim izjavama Djukanovica, pitanje nezavisnosti nece se moci odlagati u nedogled. Djukanovic je upotrebio posetu Pragu da bi uputio poruku medjunarodnim liderima: "Iako sam svestan da se Evropska Zajednica i Amerika protive daljem raspadu Balkana, verujem da nije ni u cijem interesu da drzi silom Crnu Goru u zajednici koja je obelezena diktaturom jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica."
Crnogorski predsednik zamolio je Ameriku i Evropsku zajednicu da politicki i finansijski pomognu Crnu Goru. Plaseci se da Milosevic moze poceti rat na tlu Crne Gore, Djukanovic je uputio molbu zapadnim vodjama da "deluju sada kako bi sprecili konflikt, a ne posle konflikta".
Ovo nije prva molba koju je on uputio. On je vec nekoliko puta trazio konkretnu finansijsku pomoc od Zapada kao i pristup medjunarodnim finansijskim institucijama.
Kao deo FRY, Crna Gora je,po stvaranju federacije 1992.godine, iskljucena iz Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke,. Crnogorski premijer Filip Vujanovic zvanicno je zatrazio da Crna Gora ima isti tretman kao Kosovo.
Posle NATO intervencije, Svetska banka je dala Kosovu specijalan status, sto je omogucilo da ova republika primi znacajnu finasijsku pomoc i pozajmice za obnovu. Iako je americka administracija zahtevala isti tretman za Crnu Goru, evropske zemlje su se tome usprotivile.
Zapadna pomoc ogranicena je na humanitarnu pomoc izbeglicama. Posto su trupe KFOR-a usle u Kosovo, 45 hiljada ljudi potrazilo je skloniste u Crnoj Gori. Oko 70 hiljada izbeglica trenutno nalazi se na podrucju Crne Gore (sto cini deset odsto stanovnistva). Vecina njih su srpsko i crnogorsko stanovnistvo sa Kosova.
Jasno je da humanitarna pomoc koju dobija Crna Gora ne moze pokrenuti unistenu ekomoniju; pored sopstvenih projekata, ova mala republika takodje placa obnovu Srbije. Dinar je devalviran za trecinu ukupne vrednosti proslog meseca.
Inflacija je stvorila veliku paniku u Podgorici. Plate i penzije su izgubile vrednost. Crnogorski sindikat je upozorio vladu da ce poceti da organizuje proteste ukoliko ne zastiti narod od monetarnih sokova koji dolaze iz Beograda.
Crnogorska vladajuca koalicija docekala je sa negodovanjem devalvaciju dinara. Socijal-demokratska partija (SDP), jedna od clanica koalicije, zatrazila je da se crnogorska privreda zastiti od Milosevicevih finansijskih sema.
Glavni odbor SDP kritikovao je vladu sto nije nista preduzela da spreci dodatni priliv dinara iz Srbije. "Mi ne mozemo da prihvatimo da se obnova Srbije vrsi preko nasih ledja i da mi placamo cenu Milosevicevih ratova", rekao je lider SDP,Zarko Rakcevic.
Izgleda da je Vujanoviceva vlada ozbiljno shvatila ova upozorenja. Crnogorska stampa prenela je da se Vujanovicev kabinet sprema uvesti nemacku marku kao paralelnu valutu u Crnoj Gori.
Po ovom planu, sve ce cene u Crnoj Gori biti izlozene u markama i dinarima, a plate i penzije isplacivale bi se u nemackim markama. Ovo je naravno samo privremeno resenje. Uvodjenje paralelne valute ocekuje se 28.oktobra.
Podgorica odlaze uvodjenje zasebne valute iz straha od moguce Miloseviceve reakcije, jer je dinar sve sto trenutno ekonomski povezuje Beograd i Podgoricu. Ali privremeno resenje ne zadovoljava sve ljude u Podgorici.
" Umesto privremenih resenja i specijalnog statusa koji Vujanovicev kabinet zahteva od medjunarodne zajednice, trebalo bi da mislimo na trajno resenje. Ukoliko hocemo da dodjemo do tog resenja, cvrste valute i statusa u medjunarodnim organizacijama, mi moramo proglasiti drzavnu nezavisnost, ", rekao je ekonomista Branimir Pajkovic.
Branko Perovic, ministar spoljnih poslova Crne Gore, izjavio je u jednom intervjuu da ce se referendum o nezavisnosti raspisati u februaru sledece godine.
Milka Tadic je urednik nedeljnog lista "Monitbor" iz Podgorice.
