Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

BUGARSKA: ISTRAZNI DEO SUDSTVA KOCI PROMENE

Smatra se da su istrazitelji veoma mocni i da ne postoji nikakva politicka ili civilna kontrola njihovih aktivnosti.
By Vassil Chobanov

Reforme pravosudja su jedan od kljucnih uslova za prikljucenje Bugarske Evropskoj uniji. Medjutim, sto je blizi datum tog prikljucenja, strpljenje Brisela se – zbog sporosti samih promena – sve vise topi.

Kriticari tvrde da je bugarsko sudstvo – pogotovo zbog haosa koji vlada u istraznom sektoru i velikih ovlascenja glavnog tuzioca – liseno autonomije koja mu je zagarantovana ustavom, kao i da se ono samo opire svakom ozbiljnijem pokusaju reforme.

Politicari su, pak, vec umorni od visegodisnjih nastojanja da se obavi rekonstrukcija sistema. Oni zapravo jos uvek nisu u stanju da se dogovore o tome kako da zastite sistem od snaznih protivljenja koja dolaze iz pravosudja.

Bugarska sa raznih strana trpi prekore zbog toga sto gubi dragoceno vreme; resenje u sustini nije blize no sto je bilo 1998., kada je Brisel zakljucio da je najveci izazov sa kojim se ova zemlja suocava u procesu prikljucenja vezan za "transformaciju . . . [pravosudnog] sistema, a narocito istraznih organa".

Upravo je odsustvo napretka u ovoj sferi i dovelo do toga da je Evropska komisija u medjuvremenu Bugarskoj zapretila da ce, ukoliko se ne dese znacajnije promene, za citavih godinu dana odloziti njen prijem u EU – koji bi, prema prvobitnom planu, trebalo da usledi 2007. godine.

"Sveobuhvatna reforma sudstva je jedno od najvaznijih otvorenih pitanja u procesu pripreme Bugarske za clanstvo u EU-u", izjavio je nedavno izvor iz Brisela za Izvestaj o balkanskoj krizi (BCR).

Srz problema sastoji se u sledecem: istragu krivicnih dela u Bugarskoj vrse tri autonomna organa – glavni tuzilac, policija, te jedno posebno telo, takozvana Nacionalna istrazna sluzba (NIS). Potonju pak cine istrazne sudije u cijoj su nadleznosti teza krivicna dela, poput terorizma ili zloupotreba koje vrse najvisi drzavni zvanicnici.

Medjutim, jedna od vecih poteskoca proistice iz toga sto Brisel nije sugerisao Bugarima kako da reformisu ovaj deo sistema.

Jonko Grozev, pravnik i predstavnik Helsinskog odbora za Bugarsku, pomenute tri instance opisuje kao tri "samostalne i autonomne birokratije" i optuzuje ih za blokadu reformi.

Po novom ustavu, predvidjeno je da podela rada u istraznom domenu bude regulisana krivicnim zakonom. Taj zakon jos uvek nije donet, sto dovodi do novih preklapanja, nepreciznosti u definisanju nadleznosti i odsustva komunikacije izmedju pojedinih ogranaka sistema.

Istrazni organi Ministarstva unutrasnjih poslova pokrivaju oko 95 procenata svih slucajeva u Bugarskoj, dok svega pet procenata najkomplikovanijih biva prepusteno NIS-u. Iako se glavni tuzilac, Nikola Filcev, veoma retko ukljucuje u ranu fazu istraznog procesa, i on ima pravo da sprovodi istragu kada mu policija ili NIS prepuste slucaj.

Tek kada je zadovoljan pribavljenim dokazima, glavni tuzilac predaje optuznicu i obraca se sudu, koji takodje ima pravo da, ukoliko proceni da je potrebno dodatno raditi na njima, slucajeve salje na dalju istragu.

Ova mucna procedura, zbog koje procesuiranje pojedinih slucajeva traje i po vise godina, propisana je vazecim krivicnim zakonom, po kojem ne postoje nikakvi rokovi za okoncanje istraznih radnji i podizanje optuznica.

Izvor iz Brisela izjavio je za BCR kako pred-procesni sistem koji je na snazi u Bugarskoj cesto dovodi do toga da se osumnjicenima uskracuje pravo da "u razumnom roku budu posteno i javno saslusani".

Za nadzor sve tri istrazne instance zaduzeno je Vrhovno sudsko vece (VSV), sacinjeno od 25 clanova – profesora, sudija, tuzilaca, sudija za prekrsaje, istrazitelja. VSV kandiduje i glavnog tuzioca, kao i predsednike sudova. Njime predsedava ministar pravde, koji doduse nema pravo glasa kada je rec o imenovanjima.

Zakonodavac je na ideju o stvaranju VSV-a dosao u nameri da obezbedi nezavisnost bugarskog sudstva i istraznih sluzbi od politickih pritisaka koji su karakterisali prethodni, socijalisticki sistem.

Ali, kriticari tvrde da je taj plan propao, jer su istraziteljima data prevelika ovlascenja, cime je onemogucena bilo kakva politicka ili gradjanska kontrola njihovog rada.

Glavni tuzilac je toliko uticajan da se moze govoriti o njegovoj neogranicenoj vlasti.

Filceva optuzuju da isuvise voli publicitet – da se precesto pojavljuje u stampi i sudeluje u politickim raspravama. On je i jedan od najglasnijih protivnika reforme pravosudja.

Iako je u svojim medijskim nastupima prilicno recit, Filcev je kao tuzilac – neefikasan. Zapadne diplomate pogotovo sumnjaju u njegovu sposobnost za borbu protiv korporativnog kriminala i bivsih komunistickih rukovodilaca koji su, neposredno pred silazak s vlasti, proneverili ogromna drzavna sredstva.

Filcev je 2000. optuzio nekoliko drzavnih banaka za nelegalno pozajmljivanje novca kompanijama ciji su vlasnici u direktnim rodjackim, prijateljskim ili saradnickim vezama sa rukovodstvima tih banaka. Tako je 2002. godine 27 takvih slucajeva dospelo pred sud, od cega se 12 zavrsilo osudom. U dva slucaja je presuda bila oslobadjajuca, dok se svi ostali, citavih pet godina kasnije, jos uvek nalaze u fazi istrage.

Takodje, Filcev je 2002. pokrenuo i postupak protiv 42 osobe – mahom bivsih clanova vlade – optuzujuci ih za zloupotrebu polozaja i lose rukovodjenje. Na njegovo razocarenje, optuzbe protiv nekih od najistaknutijih pripadnika te grupe – poput bivseg ministra odbrane, Plamena Radonova, ili Zaharija Zeljazkova (Zahari Zhelyazkov), bivseg predsednika drzavne agencije za privatizaciju – kasnije su povucene. Ista stvar se dogodila i sa mnogim drugim optuzenicima, dok je u vecini slucajeva istraga jos uvek u toku.

Osim toga, i krivicni postupci koji su pokrenuti zbog zloupotreba nekih nosilaca vlasti – poput gradonacelnika Sofije Stefana Sofijanskog, te bivseg sefa Nacionalne sluzbe bezbednosti, generala Atanasa Atanasova – okoncali su se oslobadjajucim presudama.

Ovako krupni propusti doveli su do toga da su na Filcevljev racun pocele da pristizu i kritike sa najviseg nivoa. Tako su se o njegovom radu negativno izjasnili i sudije Rumen Nenkov i Ivan Grigorov – potpredsednik i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, nadleznog za zalbe i nadzor nad nizim sudovima – koji su tokom prosle godine krenuli u ostru javnu kampanju protiv njega.

Oni smatraju da bi reforme kancelarije glavnog tuzioca trebalo da budu temelj evropske strategije Bugarske.

Pogotovo je u svojim nastupima ostar Nenkov, koji tvrdi da ta kancelarija treba da bude deo vlade, odnosno da nad njom treba uspostaviti politicku kontrolu. Ali, prema njegovim recima, politicari se plase da se suprotstave mocnom Filcevu, koji je Nenkovu i Grigorovu nedavno zapretio da bi mogao pokrenuti istrage i protiv samih sudova.

U nekoliko poslednjih intervjua, Filcev je odbacio sve kritike na svoj racun. Medjutim, uprkos nastojanjima, IWPR nije uspeo da obavi razgovor sa njim, niti sa njegovim predstavnikom za stampu.

Poput glavnog tuzioca, ni NIS prakticno nikome ne polaze racune, a mnogi i njega smatraju odgovornim za uobicajena odlaganja u komplikovanijim slucajevima koji su u njegovoj nadleznosti.

Takodje, tvrdi se da NIS zloupotrebljava nedoumice koje postoje oko pitanja nadleznosti triju instanci.

NIS porice optuzbe da je neefikasan i napominje da redovno podnosi izvestaje o svojim aktivnostima. Sa druge strane, postoje prituzbe da su podaci iz tih izvestaja tesko proverivi.

Kao jedno od mogucih resenja razmatrano je i pripajanje istrazitelja NIS-a policiji, ali u samom pravosudju ne postoji prevelika volja za to.

Predsedavajuca bugarskog Saveza sudija, Neli Kuckova, tvrdi: "[Tri istrazna ogranka] svaki razgovor o reformi dozivljavaju kao pokusaj da im se oduzme neogranicena moc koju poseduju."

S obzirom na to da sudstvo ocito pruza snazan otpor reformama, bugarski su politicari poceli da shvataju kako se i sami moraju ukljuciti u resavanje problema.

Uopsteno govoreci, dosadasnje vlade bile su privrzene ideji sto brzih reformi u cilju prikljucenja EU-u, sto vazi i za sadasnju administraciju. Ali, upravo su u domenu pravosudja postignuti najslabiji rezultati. Bivsi premijeri Ivan Kostov i Simeon Sakskoburgotski ostvarili su izvestan napredak, ali su se u principu pokazali nesposobnim za suocavanje sa slozenijim pitanjima.

Sa priblizavanjem opstih izbora, zakazanih za jun, najjace politicke partije – ukljucujuci i vladajucu koaliciju Narodnog pokreta Simeona Drugog (NPSD) i Pokreta za prava i slobode (PPS) – pokazuju sve manje volje i sposobnosti da tragaju za konsenzusom.

I u samoj vladi postoje podele oko toga sta da se cini kada je rec o najvecim problemima: kako uspostaviti politicku i gradjansku kontrolu nad pravosudjem bez pretnje njegovoj nezavisnosti, i kako restrukturirati istrazni proces.

Vecina politickih partija je saglasna sa time da se uvede izvesna politicka kontrola glavnog tuzioca, ali o tome kako poboljsati istraznu proceduru postoje razlicite ideje.

Dosadasnje rasprave o tome su se uglavnom ticale buducnosti NIS-a.

Mozda je i logicno da Bugarska socijalisticka partija (BSP), koja je stvorila NIS, smatra da on i ubuduce treba da postoji kao zasebna instanca, specijalizovana za komplikovanije slucajeve.

Socijalisti smatraju da je napredak moguce ostvariti jasnijom podelom nadleznosti izmedju NIS-a i druga dva istrazna organa.

"Jedan od razloga zbog kojih je Narodna skupstina osnovala to telo [NIS] bilo je pre svega to sto takvo saslusanje [koje vrse advokati] garantuje bolju zastitu ljudskih prava od saslusanja koje vrse policajci", izjavio je clan BSP-a Mihail Mikov.

Potpuno je drugaciji stav demokratskih parlamentarnih stranaka. One insistiraju na tome da NIS treba ukinuti, te da istrage najtezih zlocina treba da predju u nadleznost Ministarstva unutrasnjih poslova i drzavnog tuzilastva.

Demokrate za snaznu Bugarsku (DSB) zalazu se za reforme nakon kojih ce istrazna i tuzbena ovlascenja NIS-a biti prepustena Ministarstvu unutrasnjih poslova, cime ce biti uspostavljena izvesna politicka kontrola.

"U razvijenom svetu, nigde ne postoji nista slicno bugarskom NIS-u", kaze Elijana Maseva (Eliana Maseva) iz DSB-a. "Ne nameravamo da menjamo ljude u NIS-u, nego njihovu poziciju u strukturi [pravosudnog sistema]."

Kao najsnazniji partner unutar vladajuce koalicije, NPSD se prvobitno zalagao za ukidanje NIS-a i podelu istraznih nadleznosti izmedju policije i tuzilastva – sto je, kako se mislilo, bio i zahtev EU.

Izvor iz Brisela izjavio je za BIRN da se EU protivi ucescu NIS-a u pred-sudskom postupku, posto takva procedura ne postoji ni u jednoj od drzava-clanica. No, Brisel se i dalje uzdrzava od toga da Bugarima precizno kaze sta bi trebalo da urade.

Pritom je, zbog neslaganja sa PPS-om, NPSD u medjuvremenu odustao od ideje o ukidanju NIS-a, ali se nakon toga nije dalje izjasnjavao.

PPS je pak zauzeo isti stav kao i BSP: insistira na tome da NIS postoji u neizmenjenom obliku. "Mislimo da ti sposobni ljudi treba da ostanu na svojim funkcijama, kako bi se bavili komplikovanijim slucajevima, i da bi im cak trebalo poveriti rukovodjenje timovima policijskih istrazitelja", izjavio je poslanik Cetin Kazak.

Za to vreme, bez podrske PPS-a, NPSD nije uspeo u nastojanjima da u parlamentu bude usvojen novi krivicni zakon, kojim su precizirane nadleznosti pojedinih instanci i propisani rokovi za podnosenje optuzbi i pokretanje sudskih postupaka. A to je kljucni uslov koji Bugarska mora ispuniti ukoliko zeli da pristupi EU.

Iako se brzo resenje ne cini previse verovatnim, postoji i misljenje da bi napredak mogao biti postignut odmah nakon junskih parlamentarnih izbora, jer ce novoformirana vlada jos uvek raspolagati podrskom koja ce joj omoguciti i povlacenje nepopularnih poteza.

Ali, sudeci po najnovijim istrazivanjima javnog mnjenja, izgleda da na predstojecim izborima nijedna stranka nece osvojiti natpolovicnu vecinu. Osim toga, mali su izgledi da ce – ukoliko, kao sto se ocekuje, ta stranka osvoji najvise glasova – BSP uopste pokretati tu temu.

Mikov je izjavio da se njegova stranka, kada je rec o reformi pravosudja, zalaze za ozbiljnu debatu u kojoj ce ucestvovati svi zainteresovani. A NPSD je, kako kaze, sprecio da se tako nesto desi.

Mikov tvrdi i da je vladino obecanje da ce do kraja godine biti ustvojen novi krivicni zakon neostvarivo. On medjutim smatra da to nece usporiti proces prikljucenja EU, napominjuci da Brisel nije izneo nikakve konkretne uslove, izuzev ocekivanja da ce biti izvrseno znacajno unapredjenje pravosudja.

"Ne postoji [nikakav zakonski akt EU] koji propisuje kako . . . drzava-clanica treba da ustroji vlastito sudstvo, niti ko sve treba da sudeluje u pred-procesnoj fazi", izjavio je za BCR neimenovani izvor iz Brisela.

A posto ne postoji politicka volja za promene, moguce je da ce pravi podsticaji za reforme stici iz nepoliticke sfere.

Tako su nevladine organizacije vec pokrenule kampanju ubedjivanja bugarskih biraca da ne glasaju za one stranke koje nisu saopstile jasnu strategiju reforme pravosudja.

"Moze vam to delovati trivijalno, ali je u ovom slucaju kljuc verovatno u civilnom drustvu", izjavio je Kjel Engelbrekt, sa odseka za politicke nauke Stokholmskog univerziteta. "U svim razvijenim drustvima postoje nevladine organizacije . . . i tokom vremena neke od njih postaju posrednici izmedju profesionalaca i vlade."

Vasil Cobanov je novinar Radija Nova Evropa u Sofiji. Albena Skodrova je direktor Balkanske istrazivacke mreze (BIRN), novog lokalnog projekta IWPR-a. Svetlana Jovanovska je saradnica IWPR-a i BIRN-a iz Brisela. U pisanju izvestaja sudelovao je i John Dyer, Fulbrajtov predavac u Bugarskoj.