Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Braca Karic i Srpska Kaznena 'Trojka'

U Srbiji postoji snaga koja nema obaveze prema eliti iz Milosevicevog vremena, i zato bi mogla da se obracuna sa Milosevicevim bogatasima.
By Zeljko Cvijanovic

U Srbiji je objavljen rat do istrebljenja Milosevicevim bogatasima.


To su uradila trojica mladih finansijskih eksperata - neopterecena ranijim politickim hipotekama - Mladjan Dinkic, guverner Narodne banke Jugoslavije, Bozidar Djelic, srpski ministar finansija, i Aleksandar Radovic, direktor Uprave javnih prihoda. Rec je o ljudima koji nikada nisu pripadali politickom establismentu Srbije.


Dok su Djelic i Radovic proteklu deceniju proveli u inostranstvu, Dinkic je osnovao grupu G17, koja je okupljala nezavisne ekonomiste kritcare Milosevicevog rezima.


Krenuli su od najkrupnijeg - Bogoljuba Karica. Afera Karic, koja ovih dana potresa Beograd, pocela je 11. oktobra, kada je Djelic na konferenciji za stampu saopstio listu privrednika koji su obavezni da do 26. oktobra uplate drzavi porez na ekstraprofit. Prvi na listi bio je Bogoljub Karic koji duguje drzavi 67,8 milona maraka.


Ispostavilo se da je ovo tek pocetak, kako za Karica, tako i za ostale, jer se sada njihove poslovne aktivnosti iz vremena Milosevica detaljno pretresaju.


Bogoljub Karic je broj jedan medju Milosevicevim novobogatasima.


Cetrdesetogodisnji kosovski Srbin, zajedno sa trojicom brace, od sredine 80-tih presao je put od muzikanta na svadbama preko vlasnika porodicne radionice poljoprivrednog alata do najbogatijeg Srbina, cija se imovina procenjuje na nekoliko milijardi maraka.


Koristeci veze sa Milosevicevim rezimom, gde je Bogoljub jedno vreme bio ministar, Karici su danas vlasnici banaka, mreze mobilne telefonije, gradjevinskih firmi i medija u najmanje 15 zemalja sveta. U Beogradu su vlasnici uticajne BK televizije. Obilato su pomagali sve Miloseviceve politicke projekte.


Ali, Karic se nije pojavljivao samo kao sponzor rezima vec i mnogih partija opozicije.


Posle Milosevicevog pada, Karici su mu okrenuli ledja i pokusali da sacuvaju svoje sumnjivo bogatstvo priblizavajuci se novim vlastima.


Karic prvo nastoji da se priblizi Kostunici, ali to ne traje dugo. Kada shvata da Kostunica zaostaje u borbi sa Djindjicem, pokusava da se priblizi premijeru Srbije.


Nema pouzdanih dokaza da li je za to vreme sponzorisao ovu dvojicu politicara ili njihove saradnike, ali to je jos iz Milosevicevog vremena bio Karicev nacin rada.


Tako je krajem maja u intervjuu beogradskoj televiziji "Politika" na pitanje da li je bio blizak Milosevicu, Karic rekao: "Ja sam bio blizak svima i bicu i sutra. Mora tako da bude. Ja sam poslovan covek. Nema biznisa bez politike. Je li vam jasno?"


Javno mnjenje u Beogradu vec je odustalo od iscekivanja finansijskog ciscenja. Stekao se utisak da su privilegovani uspesno preplivali u redove DOS-a i tako se zastititli.


U prolece prosle godine usvojen je zakon koji je ovlastio vladinu Komisiju za ispitivanje zloupotreba u privredi da jednokratno oporezuje firme i pojedince iz Milosevicevog rezima koji su profitirali na njegovim pogodnostima, iako nisu neposredno krsili zakon.


Niko nije ocekivao da ce bogatasi zaista biti i oporezovani, jer je procenjivano da je zakon imao samoreklamersku funkciju za nove vlasti, koje su zelele da pokazu da nesto cine.


Ali, kada je u junu mesecu, Radovic postavljen na celo te Komisije i pokazao da ima nameru da se bori da se zakon sprovede, brzo se pokazalo da ni Kostunica ni Djindjic nemaju stvarni interes da se zakon sprovede u praksi.


Sa Kostunicine strane je stigao zahtev da se preispita ustavnost Zakona o jednokratnom oporezivanju, a Djindjic je, na primer, kada je u julu Dinkic saopstio imena 21 privilegovane firme, nazvao akciju "lovom na vestice".


U julskom intervjuu Rojtersu Djindjic se cak zalozio da organizuje neku vrstu donatorske konferencije za ekstraprofitere, gde bi se na radnom rucku s njim dogovorili o porezu.


To uopste nije omelo 36-godisnjeg Radovica, koji je vreme Miloseviceve vladavine proveo radeci u inostranstvu i nema iza sebe nikakve "repove", da pocne ozbiljnu istragu. Njega, inace, u Beogradu zovu "covek bez lica", jer odbija da se pojavi pred televizijskim kamerama.


Celo leto se Radovic ubedjivao i preganjao, pre svega sa Karicem, da plati porez zato sto je za vreme Milosevica koristio sivu novcanu emisiju. Karic je bio spreman da plati 67,8 miliona poreza, ali je pokusao da se nagodi sa Djelicem i da ga plati u nekoliko rata. U septembru je sukob izmedju Karica i Radovica postao javan.


Radovic je optuzio Karica da ga vredja i da mu preti.


"Karic kaze da sam nerazumni tehnokrata koji se namerio da unisti svetog srpskog Bogoljuba Karica", rekao je Radovic beogradskom nedeljniku "Blic News" od 24. avgusta.


Nedelju dana pre nego sto ce Djelic objaviti izvestaj o Karicevom dugovanju, on je gotovo panicno pokusao da se priblizi Djindjicu. Sa mesta glavnog urednika svoje BK televizije smenio je uspesnog Srdjana Djurica i postavio Milomira Marica, koji se predstavlja kao Djindjicev kucni prijatelj.


Posle toga BK je presla u kos onih medija koji favorizuju Djindjica u odnosu na Kostunicu.


Ali, sa mogucnoscu da ce Karic nastojati da se priblizi Djindjicu svakako je racunao i Dinkic. Prema izvorima iz Vlade Srbije, on je nagovorio Djelica da izvestaj objavi na konferenciji za stampu dan ranije nego sto je bilo dogovoreno.


Tako su izbegli da se izvestaj Komisije pre pojavi pred Vladom nego u javnosti, jer je Dinkic strahovao da bi neko iz kabineta mogao da se zalozi za Karica.


No, nalog za naplatu poreza, izgleda, samo je pocetak Karicevih muka.


Srpska policija je 12. oktobra saopstila da proverava ugovor o osnivanju Mobtela, glavnog sistema srpske mobilne telefonije, gde je Karic vlasnik 51 odsto akcija.


Kako saznajemo iz pouzdanih izvora u Karicevoj kompaniji BK, Karic je u noci izmedju 11. i 12. oktobra saznao od svojih izvora u srpskoj vladi, da se proverava njegovo izmirenje ugovora prema Javnom preduzecu PTT Srbija, koje je vlasnik 49 odsto akcija.


Tada je cuo da ce procenat njegovih akcija pasti sa 51 na osam do deset odsto, posto je komisija utvrdila da nije izmiro svoje obaveze prema drzavnom preduzecu. To za Karica znaci gubitak izmedju 800 i 900 miliona maraka.


"Pa oni zele da mi uzmu sve", rekao je, prema svedocenju istog izvora, te noci Karic.


Karic je izgubio zivce i 15. oktobra sa porodicom demonstrativno napustio zemlju.


Kako je tog dana saopstio u pismu Kosutnici, Djindjicu i Dusanu Mihajlovicu, ministru policije, on i njegova porodica "stavili su se pod zastitu policije jedne strane drzave" jer im je zivot bio "neposredno ugrozen".


"Ljudi naoruzani snajperskim oruzjem i infracrvenim-nisanima primeceni su sinoc kraj nase kuce", naveo je Karic.


Odlazak iz zemlje, medjutim, veruju upuceni, bio je samo blef, jer je Karic svojim odlaskom zeleo da uceni vlasti stvarajuci utisak da Srbija nije sigurno mesto za kapital i tako odbije nove investitore.


Karic je Radovica optuzio da se nalazi na celu "hajke" protiv njega zahtevajuci od Djindjica i Kostunice da "zaustave teror Aleksandra Radovica protiv porodice Karic".


Karic je kao uslov svog povratka zahtevao formiranje "nezavisne parlamentarne ili drzavne komisije, sastavljene od nezavisnih poslanika i drugih eksperata...pred kojom bismo javno dosli do istine".


Niko se iz vlasti nije oglasio.


Djelic i Dinkic su 16. oktobra, odrzali konferenciju za stampu i nisu delovali uzbudjeno: zadovoljni ucinkom, oni su saopstili da Karicev odlazak ne obustavlja isplatu poreza.


Dva dana kasnije Karic se vratio da bi izmirio svoje obaveze. Deponenti iz njegove banke su samo za jedan dan podigli uloge u visini od 400 miliona dinara (oko 13 miliona maraka). Nema sumnje da ce porez morati platiti do 26. oktobra.


Osim Karica, trojica finansijera su oporezovala sa 24,9 miliona "Simpo" iz Vranja, na jugu Srbije, koji vodi jos jedan od Milosevicevih bogatasa Dragomir Tomic, bivsi potpredsednik Vlade Srbije.


Sa 24,9 miliona oporezovana je i kompanija "Stankom", ciji je vlasnik Zivorad Mihajlovic, bivsi funkcioner Miloseviceve partije.


Oporezovani su i "Delta sistem" Miroslava Miskovica, koji je uspeo da se priblizi novim vlastima, te "Dibek" Djindjicevog kuma Milana Beka.


Svima njima istice rok 26. oktobra.


Prethodno je u medijskoj tisini porez na ekstraprofit platila firma "Lutra" aktuelnog ministra policije Dusana Mihajlovica.


Istovremeno, Komisija je 11. oktobra najavila da ce biti oporezovana i Pink televizija Zeljka Mitrovica, koja je nekada snazno podrzavala partiju Miloseviceve supruge Mire Markovic, a danas Djindjicevu.


Suoceni sa sirokom podrskom javnosti potezima Djelica, Dinkica i Radovica, ni Djindjic ni Kostunica nisu ponovili ranije greske da govore o lovu na vestice ili osporavaju ustavnost.


Posto se vecina Milosevicevih bogatasa posle "Afere Karic" nasla u panici, nije iskljuceno da bi protiv njih trojice mogao da usledi i kontraudar. Taj udar bi mogao da nadje i diskretnu, ali snaznu podrsku u Djindjicevoj i Kostunicinoj partiji, gde je vecina tih bogatasa potrazila zastitu.


S druge strane, i Djindjic i Kostunica imaju razloga da strahuju, jer im uticaj medju gradjanima raste, srazmerno njihovim akcijama i veoma osmisljenom medijskom nastupu.


Ukoliko do kontraudara ne dodje ili ga prezive, mozda medju njima treba traziti snagu koja ce vladati Srbijom posle prelaznog perioda koji personifikuju Kostunica i Djindjic.


Zeljko Cvijanovic je novinar beogradskog nedeljnika "Blic News".