Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosna: NATO steze obruc oko Karadzica

Mada je SFOR mozda prikupio dragocene podatke u poslednjoj akciji, strahuje se da bi to moglo ici na ruku tvrdokornim srpskim nacionalistima.
By Janez Kovac

Stabilizacione snage pod vodjstvom NATO-a, SFOR, pojacavaju napore kako bi uhvatili bivseg lidera bosanskih Srba i glavnog optuzenog za ratne zlocine u Bosni, Radovana Karadzica.


Tokom dva dana, pripadnici mirovnih trupa u oklopnim vozilima i helikopterima su opkolili malo istocnobosansko selo Celebici, u blizini Foce u potrazi za beguncem i njegovim "jatacima".


NATO je pojacao svoje patrole i kontrolu sirom Republike Srpske, RS, pocetkom ove godine. Ove aktivnosti koje za cilj imaju hvatanje Radovana Karadzica su dostigle vrhunac u martu mesecu kada je SFOR izveo prvi zvanicno potvrdjeni pokusaj hapsenja u blizini Foce.


Neki zapadni eksperti i lokalni politicari sugerisu da bi takve akcije mogle biti kontraproduktivne jer se odvijaju u osetljivom trenutku - samo dva meseca pre opstih izbora u Bosni. Medjutim, takvi stavovi se retko iznose otvoreno, jer bi izrazavanje sumnji u neophodnost Karadzicevog hapsenja moglo izazvati bes medjunarodne javnosti.


Skoro sedam godina posle zavrsetka rata, bezbednosna situacija u Bosni i Hercegovini se popravila u tolikoj meri da akcije mirovnih trupa i hapsenja lica osumnjicenih za ratne zlocine vise ne izazivaju ozbiljne nemire. Smatra se da ni hapsenje samog Karadzica nece dovesti do nasilja vecih razmera.


Ipak, njegovo hapsenje i potonje sudjenje ce znacajno doprineti popularnosti tvrdokornih srpskih nacionalista okupljenih oko Srpske demokratske stranke, SDS, i Srpske radikalne stranke, SRS.


Uprkos tome, SFOR je pokrenuo jednu od svojih najvecih operacija potrage za Karadzicem u sredu, 14. avgusta, i zavrsio je dva dana kasnije. Zvanicnici su naglasili da niko nije uhapsen ili pritvoren tokom akcije ciji je cilj prevashodno bio prikupljanje dodatnih informacija o mestu prebivalista Radovana Karadzica.


"Ova operacija je deo kontinuiranih napora SFOR-a da prikupe informacije koje ce dovesti do hapsenja Radovana Karadzica i ostalih lica optuzenih za ratne zlocine," kaze se u saopstenju za stampu podeljenom medijima na pocetku akcije u sredu.


U saopstenju se dalje kaze da je ova operacija usledila zbog "znatne kolicine informacija koje ukazuju da Radovan Karadzic boravi u juznom delu Republike Srpske", a prikupljene su tokom prethodne operacije SFOR-a u oblasti Celebica 28. februara i 1. marta ove godine.


U SFOR-ovom saopstenju za stampu se precizira da je operacija za cilj imala "jedan broj lica koji pruzaju utociste i hranu, obavestavaju, cuvaju i premestaju Karadzica u pokusaju da ga sacuvaju od ruke pravde. Ova mreza takodje obuhvata lokacije, marsrute i metode transporta koje Karadzic koristi da bi ostao na slobodi."


Dalje se kaze da su obavestajni podaci o ilegalnoj podrsci koja se pruza Karadzicu "iz dana u dan, iz casa u cas" sve kvalitetniji, a da poslednja operacija "baca vise svetla na mracne zabrane ove mreze... Sada cemo doneti odluku kada i gde cemo upotrebiti ove nove informacije."


U petak - treci dan operacije - zvanicnici SFOR-a nisu bili skloni da komentarisu bilo kakve konkretne rezultate ostvarene tokom operacije sto je navelo srpske politicare da se pozale kako je do akcije doslo u veoma osetljivom trenutku.


Petar Djokic, predsednik Socijalisticke partije RS, SPRS, je izjavio da je operacija ovakve vrste "u veoma osetljivom regionu" zapravo doprinela "homogenizaciji Srba na nacionalnom nivou cime se SFOR direktno umesao u predizbornu kampanju pomazuci Srpskoj demokratskoj stranci, sto je veoma stetno i opasno kako u ovom trenutku tako i ubuduce".


Ovakve prituzbe politicara blede pred cinjenicom da niko od njih nije nikada podrzao hapsenje lica srpske nacionalnosti optuzenih za ratne zlocine, a pogotovo ne Karadzica, koji je i dalje omiljen medju bosanskim Srbima, narocito u ruralnim istocnim krajevima Republike Srpske.


Bosanci su sada vec navikli na iznenadne akcije i racije SFOR-a. Stoga je malo verovatno da ce poslednja operacija imati uticaja na politicku scenu u RS, kojom dominira SDS, stranku koju je upravo Karadzic osnovao.


Vecina eksperata veruje da je najbolji trenutak za hapsenje Karadzica i njegovog vojnog komandanta Ratka Mladica propustena davno - 1996. godine kada je Bosna jos uvek bila u stanju posleratnog haosa. Ali, tada su mirovne snage pod vodjstvom NATO-a strahovale da bi takva hapsenja mogla izazvati novi rat ili su se brinule za bezbednost svojih vojnika. Mirovne trupe ocito nisu iskazivale previse volje da krenu u potragu za Karadzicem i Mladicem u proslosti, ali se cini da se njihov stav izmenio tokom proteklih godinu dana.


Mada medjunarodna zajednica ni najmanje ne sumnja u neophodnost hapsenja i sudjenja Karadzicu, Mladicu i drugim glavnim osumnjicenima za ratne zlocine, strahovanje da bi to moglo pomoci tvrdokornim nacionalistima medju bosanskim Srbima da se ucvrste na vlasti je navelo SFOR da promeni svoje metode. Umesto strategije apsolutnog iznenadjenja i pokretanja akcije u tajnosti, SFOR je odlucio da obavesti unapred relevantne organe vlasti o akcijama koje ce preduzeti.


Komandant SFOR-a general Silvester se susreo sa predsednikom RS Mirkom Sarovicem i zamenikom ministra policije Zeljkom Janjetovicem, clanovima vladajuceg SDS-a, u utorak. "Zvanicnici iz RS su bili kooperativni prema SFOR-u i ja apelujem na njih da i ubuduce zadrze takav stav", preneli su mediji Silvesterovu izjavu.


Cini se da je ovakav potez iznenadio SDS i njegove lidere koji su u javnost izasli sa nekoliko protivrecnih izjava u cetvrtak i petak pokusavajuci da najpre negiraju, potom opravdaju, svoju "kooperativnost" - sto svakako nece dobro prihvatiti tvrdokorni srpski nacionalisti.


Janez Kovac je pseudonim novinara iz Sarajeva, a Gordana Katana je dopisnik lista "Dnevni avaz" iz Banja Luke.


K