Bosna i Hercegovina utvrđuje štetu od potopa
Usled razaranja su zaboravljeni stari animoziteti, jer su se različite zajednice ujedinile, pri čemu su poplavne vode ipak sa sobom donele jednu drugu ratnu zaostavštinu – mine.
Also see
Fotografije katastrofalnih poplava u Bosni i Hercegovini
Kuće su zaglibljene u blatu, dok voda nosi stoku i vozila.
Bosna i Hercegovina utvrđuje štetu od potopa
Usled razaranja su zaboravljeni stari animoziteti, jer su se različite zajednice ujedinile, pri čemu su poplavne vode ipak sa sobom donele jednu drugu ratnu zaostavštinu – mine.
Skoro milion ljudi u Bosni i Hercegovini – ili četvrtina ukupnog stanovništva – raseljeno je usled velikih poplava, koje su opustošile domove, poljoprivredne useve i vitalnu infrastrukturu.
"Poplave koje su protekle sedmice zadesile ovu zemlju – najveće u zabeleženoj istoriji Bosne i Hercegovine – rezultirale su raseljavanjem 950,000 osoba i pogodile 1.5 miliona ljudi u 60 opština", izjavio je na konferenciji za štampu, održanoj u Sarajevu 22. maja, premijer Bosne i Hercegovine Vjekoslav Bevanda.
Bevanda je rekao i da još uvek ne postoje precizni podaci o broju žrtava.
Više od nedelju dana nakon što su obilne kiše izazvale poplave, voda se još uvek sporo povlači.
Volonteri iz svih delova Bosne i Hercegovine pomažu ugroženom stanovništvu u raščišćavanju ruševina, uklanjanju mrtve stoke i popravljanju infrastrukture.
Ljudi na područjima pogođenima poplavom tek treba da se oporave od šoka izazvanog gubitkom svojih domova, jer se mnogima od njih to desilo po drugi put u minule dve decenije. Poslednji put se radilo o bosansko-hercegovačkom ratu, početkom 1990-ih. Škole i ostali objekti koji se koriste za smeštaj raseljenih podsećaju na ratne izbegličke centre. Neki su otišli kod prijatelja, porodice i suseda.
Izveštači IWPR-a, koji su posetili nekoliko bosansko-hercegovačkih gradova čim su poplave uzele maha, bili su zaprepašćeni ne samo razmerama štete, nego i time kako je katastrofa ujedinila ljude iz svih etničkih grupa koje žive u ovoj zemlji – i koje su sve do sada bile duboko podeljene usled ratnog sukoba. Širom zemlje se mogu čuti priče o ljudima koji pomažu jedni drugima bez obzira na etničku pripadnost.
Kao što je u intervjuu, koji je 19. maja dao novinarki CNN-a, Kristijani Amanpur (Christiane Amanpour), izjavio predsedavajući predsedništva Bosne i Hercegovine, Bakir Izetbegović: "Svi pomažu jedni druge . . . Hrvati su u svoje domove primili pojedine Bošnjake koji su ostali bez domova. Slično se dešava i sa Srbima koji su također pobjegli iz domova, a ugostili su ih Bošnjaci . . . U ovim trenucima ne razmišljamo o stvarima koje nas dijele."
Izveštači IWPR-a su stekli isti utisak prilikom posete gradu Ožaku, na severu Bosne i Hercegovine.
"Pre poplave, postojale su podele među Hrvatima i Bošnjacima u Odžaku", izjavio je za IWPR Nurija Salihović, Bošnjak iz tog grada. "Na primer, Bošnjaci su išli u jedan kafić, a Hrvati u drugi – i nisu se družili jedni s drugima.
"Ali, ova katastrofa je izbrisala sve podele među nama. To je jedna od najboljih stvari koja nam se svima desila u ovoj tragediji. Pomažemo jedni drugima kao nikada do sada."
Salihović predviđa da će duh solidarnosti opstati i dugo nakon što se voda povuče.
"Mnogo posla je pred nama i sve ćemo to morati da radimo zajedno – svi stanovnici ovog grada", kaže on. "Verujem da ćemo zadržati te dobre odnose i da ćemo jedni drugima ubuduće pomagati."
Izvesno je da je posao koji treba uraditi ogroman. Bosansko-hercegovački zvaničnici su ove sedmice saopštili da će ova katastrofa imati pogubne posledice po ionako slabu ekonomiju, kao i da će biti potrebno više godina i više milijardi američkih dolara za oporavak od nje.
Kao posledica poplavnih voda, Bosni i Hecegovini preti i više desetina klizišta, koja ne samo da ruše kuće, nego donose i čitav niz novih rizika koji se tiču vađenja i prebacivanja mina koje su postavljene za vreme trajanja rata, od 1992. do 1995. godine.
Bosansko-hercegovački Centar za uklanjanje mina saopštio je da je 2.4 procenta teritorije ove zemlje i dalje minirano. Mnoga minska polja su identifikovana, ali još uvek nisu raščišćena upravo ona na područjima koja su sada teško pogođena poplavama i kliženjem tla. Ona jesu bila pažljivo obeležena, ali su ti znaci nestali, dok su se mine svakako pomerile na neka nova, nepoznata mesta.
Što je još gore, neke vrste mina imaju plastična kućišta, što znači da će otploviti sa poplavnim talasima. Na graničnim područjima, to predstavlja pretnju i po susede – Hrvatsku i Srbiju. Stručnjaci za razminiranje iz te dve zemlje dolaze ovamo kako bi sa onima iz Bosne i Hercegovine formirali zajednički tim za rešavanje problema koji je proistekao iz starih i novih katastrofa.
Ajdin Kamber je novinar IWPR-a iz Sarajeva.
