Bosanski Hrvati Ostavljeni Na Cedilu

Hrvatski predsednicki izbori pokazali su da ce se nove vlasti u Zagrebu distancirati od svojih etnickih rodjaka iz Bosne.

Oba kandidata za hrvatsko predsednistvo, Stipe Mesic i Drazen Budisa, nagovestavali su tokom svojih kampanja da ce smrt predsedika Tudjmana i poraz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) u parlamentarnim izborima proslog meseca oznaciti kraj veze Hrvatske sa ekstremnim bosanskim Hrvatima.

Iako odvojene i nezavisne zemlje od 1991. godine, Hrvatska i Bosna i Hercegovina se i dalje veoma oslanjaju jedna na drugu, povezane istorijom, geografijom, ekonomskim interesima i mnogim drugim aspektima svakodnevnog zivota.

Vecim delom u toku poslednje dekade veze izmedju Bosne i Hrvatske, narocito izmedju Hrvatske i bosanskog stanovnistva koje nije hrvatske nacionalnost, bile su zategnute, uglavnom zbog odbijanja Tudjmana da prizna nezavisnu bosansku drzavu i njegove teznje da pripoji teritoriju na kojoj zive Hrvati.

Ova politika nailazila je na veliko odobravanje bosansko- hrvatskih nacionalista i dovela do rata izmedju Hrvata i Bosnjaka (Muslimana). U toku ovog sukoba, Tudjman je slao neogranicene kolicine oruzja, municije i druge opreme, pa cak i jedinice regularne hrvatske vojske, da bi odbranio svoj san o "Velikoj Hrvatskoj", kojoj bi pripao deo Bosne.

Posle rata, Tudjman je nastavio finansiranje propalih bosansko-hrvatskih institucija koje su odbile da prihvate ideju od zajednickoj bosansko-hrvatskoj federaciji. Bosanski Hrvati trenutno imaju pravo na hrvatske pasose kao i pravo glasanja u Hrvatskoj, na veliku zalost bosnjackih lidera u Bosni i medjunarodnih zvanicnika.

Precizni podaci o iznosu hrvatske pomoci bosanskim Hrvatima nisu poznati, medjutim mnogi analiticari smatraju da je dostigla cifru od 100 miliona dolara godisnje. Veruje se da je vecina novca zavrsila u privatnim dzepovima lokalnih gospodara rata, milionera, pa cak i kriminalaca u Bosni i Hrvatskoj.

Hrvatska podrska ekstremnim bosanskim Hrvatima osiromasila je Hrvatsku i doprinela padu zivotnog standarda medju obicnim Hrvatima i okaljala medjunarodni ugled Hrvatske. Stavise, ovo se pokazalo kao kljucni faktor poraza HDZ u parlamentarnim izborima odrzanih proslog meseca, tako da su se oba predsednicka kandidata trudila da se distanciraju od ove politike.

Oba kandidata su istakla da ektremni bosanski Hrvati vise nece biti korisnici misterioznih trgovinskih sporazuma i tajne pomoci, kao i da ce buduca pomoc iz Hrvatske biti usmerena prema istinitim projektima obnove od kojih ce imati koristi sva Bosna kao i Hrvatska.

Prihvatajuci Bosnu kao jednu nezavisnu i suverenu drzavu, i Budisa i Mesic su vise puta ponovili da bosanski Hrvati ne mogu vise sebe smatrati hrvatskom dijasporom, vec da se moraju prilagoditi ostalim etnickim grupacijama ove zemlje. Analiticari ocekuju da ce hrvatski parlament oduzeti pravo glasanja bosanskim Hrvatima na buducim izborima.

Dok vecina bosanskih Srba i Bosnjaka i umerenih Hrvata nije gajila vecu sklonost bilo prema Mesicu ili Budisi, podrzavajuci i jednog i drugog, ekstremni bosanski Hrvati bili su protiv oba kandidata.

U nedostatku sredstava iz Hrvatske pomocu kojih se izdrzavala bosanska para-drzava, analiticari ocekuju da ce sreca okrenuti ledja ekstremnom rukovodstvu HDZ u toku nekoliko sledecih meseci, iako ne pre nego sto dodje do opstinskih izbora u aprilu.

Razmirice unutar bosanske HDZ, iako uvek pristutne, pocele su da izbijaju na videlo.

Prosle nedelje sarajevske dnevne novine "Dnevni Avaz" objavile su da ce Jadranko Prlic, uticajni podpredsednik bosanskog HDZ i bosanski ministar spoljne politike, uskoro napustiti HDZ i formirati sopstvenu partiju Hrvatski narodni savez.

Janez Kovac je novinar iz Sarajeva koji rednovno izvestava za Institut IWPR.