Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Borba za srpsku tajnu policiju

Zelja da se kontrolise sluzba koje su se nekada svi plasili predstavlja iskusenje za mnoge demokratske politicare.
By Zeljko Cvijanovic

Vodece stranke u srpskom prodemokratskom bloku, koje ce oformiti novu vladu, bore se za glas u donosenju odluke o tome ko ce kontrolisati tajnu policiju od koje su svi strahovali, poznatu kao Bezbednosno informativna agencija, BIA.


Aktuelni sef BIA, Misa Milicevic, mada je politicki postavljen na to mesto, uspesno je distancirao agenciju od politicke kontrole, ali posle decembarskih izbora 2003, neki partijski lideri poceli su da zahtevaju direktan uticaj.


Eksperti za agenciju u Beogradu tvrde da bi se zbog njihovih sukobljenih interesa agencija mogla naci na raskrscu, gde bi jedan put vodio visem stepenu odgovornosti, a drugi u pravcu politizacije i potencijalne zloupotrebe.


Najdirektniji zahtev za ostvarivanje kontrole u BIA iznet je u februaru od strane monarhisticke koalicije – Srpski pokret obnove, SPO, i Nova Srbija, NS – izmedju ostalog i zbog toga sto je lider SPO, Vuk Draskovic, bio meta dva neuspela pokusaja atentata 1999. i 2000. godine, u koje je bila umesana i tajna policija.


Posto su druge stranke u prodemokratskom bloku – konzervativna Demokratska stranka Srbije, DSS, i liberalna G17 Plus – iskljucile su takvu mogucnost, Draskovic je zahtevao mesto zamenika sefa sluzbe.


Ipak, rasireno je uverenje da ce poslednju rec o novim sefovima BIA dati DSS, posto je to najveca stranka u bloku i predvodila je akciju protiv zloupotreba tajne policije za politicke svrhe u vreme Milosevicevog rezima i kasnije.


Mada beogradski mediji izvestavaju da bi vodecu poziciju mogao dobiti Rade Bulatovic ili Gradimir Nalic, obojica savetnici Vojislava Kostunice, lidera DSS-a, Bulatovic je 23. februara negirao da mu je nudjeno ovo mesto.


Dodao je da politicari vise ne moraju da izrazavaju toliko interesa za ovu poziciju, posto ona vise ne daje moc koju je nekada davala. “Tajna policija ce samo raditi svoj posao i bice pod kontrolom parlamenta”, rekao je on.


Zahtevi politicara pokrenuli su do sada nevidjenu javnu debatu o buducnosti BIA. Neki podrzavaju ideju da bi je trebalo tretirati kao deo legitimnog politickog plena koji se dodeljuje onim partijama koje pobede na izborima, i pored toga sto bi to znacilo odustajanje od pokusanih reformi ove organizacije. Drugi zahtevaju njenu potpunu depolitizaciju.


U proslosti, tajna policija je funkcionisala kao veoma vazan stub rezima i kao sila za sebe. Tada poznata kao Sluzba drzavne bezbednosti Srbije, RDB, bila je jedna od glavnih poluga koje je Milosevic koristio za ostvarivanje svojih ratnih planova, uspostavljanje kontakata sa organizovanim kriminalom i kontrolu politickih disidenata.


Veruje se, takodje, da je RDB odgovorna za ubistvo Ivana Stambolica, bivseg predsednika Srbije i nekadasnjeg Milosevicevog rivala, kao i za pokusaje ubistva lidera SPO.


Pad Milosevica u oktobru 2000. nije oznacio kraj politicke aktivnosti agencije. Pomazuci opoziciji da srusi Milosevica, kljucni deo tajne policije obezbedio je sebi buducnost i u novom demokratskom rezimu.


To im je omogucilo da blokiraju sustinske reforme unutar organizacije, sto objasnjava naknadno oklevanje vlade da pokrene detaljnu istragu o ulozi tajne policije u ratovima u bivsoj Jugoslaviji.


Istrazivanje zloupotreba zaustavilo se na hapsenju poslednjeg sefa RDB iz vremena Milosevicevog rezima, generala Radomira Markovica, i nekoliko pripadnika Crvenih beretki – jedinice komandosa unutar tajne policije koja je osumnjicena za pokusaj atentata na Draskovica.


Bozidar Prelevic, nekadasnji pomocnik ministra za policiju, kaze da je nova elita imala i dodatni razlog da sluzbu ostavi takvu kakva je – da bi je koristila protiv svojih rivala u vladajucoj koaliciji Demokratske opozicije Srbije, DOS.


Prelevic, clan nevaldine organizacije Lex, koja je sastavila predlog zakona o stavljanju agencije pod kontrolu parlamenta, veruje da je reforma propala upravo iz tog razloga. “Projekat je obustavljen jer je zakon ukljucivao i razvijeni sistem kontrole nad tajnom policijom”, kaze on. “A to niko nije zeleo.”


Ipak, neformalni savez izmedju novih vlasti i preostalih starih elemenata u sluzbi raspao se pred zahtevima medjunarodne zajednice da Beograd izvrsi svoje obaveze prema Haskom tribunalu.


Kriza je nastupila u novembru 2001, kada su se vlasti suocile sa otvorenom pobunom Crvenih beretki i njihovog bivseg komandanta Milorada Lukovica Legije, nakon izrucenja osumnjicenika za ratne zlocine u Hag.


Umesto da savlada pobunu, vlada je popustila, i dodelila funkciju zamenika sefa RDB Miloradu Bracanovicu, bliskom Legijnom savezniku.


Vlada time nije dobila mnogo na duzi rok, jer je Bracanovic uhapsen u vezi sa ubistvom premijera Zorana Djindjica u martu 2003. – mada je kasnije oslobodjen optuzbi.


Imenovanje Mise Milicevica za sefa BIA u januaru 2003. predstavljalo je prvi znak da je Djindjic konacno spreman da udje u sukob sa Legijom i nekontrolisanim i duboko politizovanim podzemljem Srbije.


Strucnjaci za policiju kazu da je Milicevic iskoristio krizu izazvanu Djindjicevim ubistvom da bi napravio prve korake u pravcu distanciranja agencije od uticaja organizovanog kriminala i politike.


Izvori povezani sa BIA izjavljuju za IWPR da je proces reformi jos daleko od okoncanja, mada je od oktobra 2000. vec smenjena priblizno polovina pripadnika sluzbe.


”Problem je u tome sto se BIA promenila vise nego sto je toga svesna vecina politicara koji o tome govore u javnosti”, izjavio je jedan izvor.


Dobrivoje Radovanovic, sef Instituta za kriminologiju u Beogradu, rekao je da su spekulacije medija o sefovima BIA naskodile procesu reformi i ugrozile nacionalnu bezbednost. “Nema mnogo obrazovanih ljudi u BIA koji bi prihvatili da i dalje rade taj posao ako bi svaka promena vlade znacila da ce mozda izgubiti posao”, kaze Radovanovic.


On je naglasio da je agencija prosla kroz znacajne promene tokom prosle godine i da se razlikuje od Miloseviceve tajne policije.


Izvor IWPR-a u BIA izjavio je da agencija vise cak ni nema odeljenje koje radi na nadziranju domacih politickih neprijatelja i da su proslogodisnji izbori bili prvi na kojima tajna policija nije pokusala da utice na ishod.


Bozidar Prelevic rekao je za IWPR da je novi ministar policije, Dragan Jocic, potpredsednik DSS-a, pokazao veliko interesovanje za Lexov predlog zakona o parlamentarnoj kontroli tajne sluzbe dok je bio u opoziciji.


Ali buducnost agencije ostaje neizvesna. Posto i dalje nema cvrstih propisa ili sistema kontrole, posle godina zloupotreba, sudbina agencije je i dalje u rukama politicara.


Zeljko Cvijanovic je redovni saradnik IWPR-a.