Bez protesta u srpskom entitetu u Bosni i Hercegovini?

Analitičari kažu da bi se anti-vladini protesti, koji se trenutno održavaju u mnogim delovima Bosne i Hercegovine, lako mogli proširiti i na entitet koji je pretežno naseljen Srbima, odnosno Republiku Srpsku (RS).

Protesti koji su izbili ovog meseca brzo su se raširili Federacijom, koja je veći od dva bosansko-hercegovačka administrativna entiteta, i u kojoj mahom žive Bošnjaci i Hrvati. Tristotinak ljudi je u tim demonstracijama povređeno, oko stotinu ih je pritvoreno, dok su vladine zgrade ozbiljno oštećene.

Ti protesti su – sada u nenasilnoj formi – nastavljeni u mnogim delovima Federacije, pri čemu građani zahtevaju borbu protiv nezaposlenosti i korupcije. (Više o tome vidi u tekstu "Bosanski demonstranti uporni u zahtevima".)

Nasuprot tome, u RS-u nije bilo protesta, izuzev jednog skupa koji je u Banja Luci održan u znak solidarnosti sa Tuzlom. Tom prilikom se okupilo manje od 200 ljudi.

Predsednik RS-a, Milorad Dodik, izjavio je da su protesti isključivo "problem za Federaciju", pošto u njegovom entitetu ne postoje nikakvi razlozi zbog kojih bi ljudi demonstrirali.

Dodik je optužio međunarodnu zajednicu da podržava demonstrante sa ciljem da stvori nestabilnost, kako bi se opravdalo intenzivnije mešanje u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine.

Njegova premijerka, Željka Cvijanović, iznela je sličnu ocenu: da je RS "stabilna i funkcionalna", te da su protesti problem samo Federacije.

Politički analitičari se ne slažu sa time, jer tvrde kako i Dodik i Cvijanovićeva ignorišu činjenicu da se ljudi u RS-u suočavaju sa identičnim problemima kao i oni u Federaciji – nezaposlenošću, siromaštvom, korupcijom i sumnjivim privatizacijama državnih preduzeća.

Od ukupno 1.4 miliona stanovnika, u RS-u ima 150,000 ljudi koji su bez posla, pri čemu je broj građana koji primaju penziju jednak broju zaposlenih koji primaju platu.

Prosečan mesečni prihod u RS-u iznosi 820 bosansko-hercegovačkih konvertibilnih maraka (ili 580 američkih dolara), što pokriva manje od polovine potreba četvoročlane porodice.

Ekonomistkinja iz Banja Luke i bivša ministarka finansija RS-a, Svetlana Cenić, izjavila je kako je nepostojanje protesta rezultat vladinog PR-a.

"Građanima RS-a je u toj meri ispran mozak da veruju kako bi, ukoliko bi zahtevali svoj novac, bili shvaćeni kao loši Srbi. A ukoliko bi zatražili i svoj novac i svoja prava, bili bi doživljeni kao izdajnici. Niko ne želi da preuzme taj rizik", kazala je ona.

Međutim, Cenićeva tvrdi i da ovakva dinamika ne može trajati večno.

"Što se više protesti odlažu i što se vlada arogantnije ponaša, to će jača biti i eksplozija kada do nje dođe", kaže ona. "Ljudi u RS-u su sve svesniji činjenice da su oni koji kradu od njih dok se pretvaraju da štite interese bosansko-hercegovačkih Srba zapravo njihovi najveći neprijatelji."

Sa time je saglasan i banjalučki sociolog Srđan Puhalo, koji dodaje da vlasti RS-a pokušavaju da šire strah od toga da će bilo kakvi protesti dovesti do promena u bosansko-hercegovačkom ustavu, a naposletku i do ukidanja samog RS-a.

"Vlasti RS-a namerno podstiču paranoju među svojim građanima, tako da su svi pokušaji da se stvari promene osujećeni. Ovaj strah parališe ljude i sprečava ih da preduzmu bilo kakvu konkretnu akciju", kaže Puhalo.

Uprkos tome, tvrdi on, pobuna bi bila moguća ukoliko bi je predvodio "neko koga doživljavaju kao ’dobrog Srbina’, koga vlada ne može nazvati izdajnikom ili stranim plaćenikom".

Kolumnista novinskog internet portala Buka, Dragan Bursać, skeptičan je u pogledu šansi za izlazak građana na ulice, uprkos tome što se i oni suočavaju sa istim ekonomskim problemima kao i u Federaciji.

"Oni to neće učiniti – iz inata", objašnjava on. "Anti-vladini protesti u RS-u bi se mogli dogoditi samo da slični protesti ne postoje u Federaciji. To je tužna istina. Devedeset i pet procenata građana RS-a će radije biti gladni nego podržati svoju braću po siromaštvu sa druge strane etničke granice."

Bursać tvrdi da RS-u nedostaje tradicija građanske neposlušnosti, jer u njoj postoje samo "povremeni protesti malih razmera koji se strogo politički organizuju i kontrolišu".

No, drugi primećuju kako je i u RS-u zapravo ipak bilo javnih izražavanja nezadovoljstva. Na primer, u junu 2013. godine, na ulice Banja Luke izašlo je 2,000 studenata, koji su zahtevali bolje uslove studiranja – što je kasnije bilo prošireno i zahtevima da se okončaju kriminal i korupcija, te da se više poštuju ljudska prava.

U novembru 2012. godine, radnici u javnom sektoru su u protestnoj povorci izrazili svoj gnev zbog desetoprocentnog smanjenja plate. A pre nekoliko godina su se protesti protiv bespravne gradnje u centralnom gradskom parku pretvorili u višemesečne demonstracije protiv kriminala i korupcije.

Međutim, nijedan od tih protesta nije prerastao u pravu pobunu, niti je dao bilo kakve konkretne rezultate.

Ekološki aktivista iz Banja Luke, Miodrag Dakić, izjavio je da su vlasti RS-a itekako svesne nezadovoljstva javnosti i da su spremne da spreče bilo kakve proteste.

"Na najmanji znak mogućih socijalnih nemira, vlada šalje uobičajene dezinformacije, tvrdeći kako neprijatelj iz inostranstva pokušava da uništi RS i da oni, to jest vlada, neće dozvoliti da se to desi", kaže Dakić. "Iako se radi o očiglednoj manipulaciji, ona funkcioniše."

Maja Bjelajac izveštava za RSE i IWPR iz Banja Luke.