Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosanski demonstranti uporni u zahtevima

Nastavljaju se protesti na kojima se traži okončanje loše vladavine, korupcije i nezakonite privatizacije.
By Dzenana Halimovic
  • Demosntranti ispred zgrade Predsedništva BiH, 17. februar  (Photo: Midhat Poturovic)
    Demosntranti ispred zgrade Predsedništva BiH, 17. februar (Photo: Midhat Poturovic)
  • Jedan od demonstranata glumi samoubistvo vešanjem, 17. februar (Photo: Midhat Poturovic)
    Jedan od demonstranata glumi samoubistvo vešanjem, 17. februar (Photo: Midhat Poturovic)
  • Demosntranti traže da odgovaraju oni koji su se obogatili procesom privatizacije(Photo: Midhat Poturovic)
    Demosntranti traže da odgovaraju oni koji su se obogatili procesom privatizacije(Photo: Midhat Poturovic)

 U gradovima Bosne i Hercegovine nastavljaju se protesti i okupljanja građana na kojima se od vlade zahteva da se izbori sa nezaposlenošću i korupcijom.

Demonstracije, koje su započele 4. februara u Tuzli, brzo su se raširile i po drugim gradovima, rezultirajući najvećim nasiljem koje je u ovoj zemlji viđeno od okončanja rata (1992-95.). Tristotinak ljudi je u tim protestima povređeno, dok ih je oko stotinu pritvoreno. Sedamnaest zgrada u kojima su smeštene lokalne i državne bosansko-hercegovačke institucije – uključujući i predsedništvo – teško su oštećene. (Više o tome vidi u tekstu "Najavljuju li sarajevski protesti ’bosansko-hercegovačko proleće’?".)

Iako su i nakon toga nastavljeni svakodnevni protesti pred institucijama vlasti u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Zenici i drugim gradskim centrima Federacije – nasilja više nije bilo.

Federacija je veći od dva bosansko-hercegovačka administrativna entiteta, koji je pretežno naseljen Bošnjacima i Hrvatima. Drugi entitet stvoren Dejtonskim mirovnim sporazumom – kojim je 1995. godine okončan rat – jeste Republika Srpska (RS), pri čemu tamo uglavnom nije bilo nikakvih protesta.

Protesti su već doveli do pada četiri kantonalne vlade: tuzlanske, unsko-sanske, sarajevske i zeničko-dobojske.

U više od desetak gradova Federacije organizovani su "plenumi građana", koji su već uspeli da ostvare neke zahteve.

U Tuzli je kantonalna skupština pristala da ukine isplatu tzv. "belog hleba", odnosno naknade u iznosu pune plate koju kantonalni ministri nastavljaju da primaju i do 12 meseci po isteku svog mandata.

"Danas smo, zahvaljujući samo jednom podizanju ruku kantonalne skupštine u Tuzli, uštedeli oko milion konvertibilnih maraka [otprilike 700,000 američkih dolara] za svega deset minuta. To je 130 penzija za čitavu godinu", kaže Damir Arsenijević, univerzitetski profesor i jedan od učesnika tuzlanskog plenuma građana. "Nije istina da je problem u kompleksnoj strukturi naših vlada na svim nivoima. Problem su arogancija i lenjost onih koji vladaju ovom zemljom."

Slične zahteve su izneli i drugi plenumi građana. Postoje zahtevi za kompetentniju vladu, smanjenje funkcionerskih plata i revizije procesa privatizacije, koja je u Bosni i Hercegovini usledila po okončanju komunizma i rata. Privatizacija je proizvela šačicu tajkuna, ali je skoro sasvim uništila srednju klasu, dok je radnike dovela do siromaštva.

Vlada Federacije je zauzvrat obećala da će biti aktivnija u rešavanju problema radnika i istrazi nezakonitih privatizacija. Zvaničnici su obećali i da će tužioci pokrenuti postupke protiv onih koji su sudelovali u tim privatizacijama.

Iako su učesnici protesta zahtevali i ostavku čitave federalne vlade, malo je verovatno da će izbori biti održani pre oktobarskog termina za koji su zakazani. Bosansko-hercegovački ustav ne poznaje takvu mogućnost, a Visoki predstavnik Valentin Incko (Valentin Inzko) – koji je na čelu međunarodnog organa osnovanog za potrebe nadziranja primene Dejtonskog sporazuma – odbio je da interveniše i nametne prevremeno glasanje.

Predsednik RS-a Milorad Dodik tvrdi da su proteste podstakli strani faktori, uključujući i Evropsku Uniju, te da su oni samo "problem za Federaciju" – pošto u njegovom entitetu ne postoje nikakvi socijalni problemi.

Predstavnici opozicije se sa time ne slažu. Čelnik Partije demokratskog progresa (PDP), Mladen Ivanić, kaže kako je samo pitanje vremena kada će se anti-vladini protesti proširiti i na RS.

"Bosansko-hercegovački Srbi će sudelovati u protestima, ne zbog toga što ih neko nagovara na to, nego zbog toga što su gladni i nezaposleni, a vlada RS-a ne čini ništa kako bi rešila njihove probleme", kazao je on.

Komentatori pokušavaju da shvate šta će se u narednom periodu dešavati u Bosni i Hercegovini.

"Sledeći korak trebalo bi da bude promena ambijenta u Bosni i Hercegovini – što obuhvata promene ekonomskog i političkog sistema, kao i socijalnog položaja građana", kaže Salih Fočo, sociolog iz Sarajeva. "Glasovi ljudi koji učestvuju u ovim promenama moraju napokon biti saslušani, a i nevladin sektor bi trebalo da učestvuje u tome."

Profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, Suad Kurtćehajić, saglasan je sa time da je neophodna promena celokupne političke kulture.

"Najpre moramo da osnujemo jedno telo za borbu protiv korupcije, a onda možemo da započnemo proces evidentiranja nezakonito stečene imovine. Tek kad stvorimo sistem za borbu protiv velikih riba i njihovo stavljanje iza rešetaka, pojaviće se osećaj satisfakcije kod običnih ljudi", kaže on.

U danima nakon izbijanja nasilja, inostrane diplomate, uključujući i zvaničnike EU-a, pohrlili su u Sarajevo kako bi poslali jasnu poruku da nasilje neće rešiti probleme Bosne i Hercegovine.

Oni su bosansko-hercegovačkim političarima uputili apel da se ponašaju razumno i ne koriste trenutnu situaciju za sticanje političkih poena uoči oktobarskih izbora.

"Ovo nije vreme za sukobe među političkim partijama. Ovde se radi o ključnim pitanjima – o funkcionalnosti zemlje i dobrobiti njenih građana", izjavio je komesar EU-a za proširenje, Štefan File (Stefan Füle), koji je 17. februara doputovao u dvodnevnu posetu Sarajevu.

Visoka predstavnica EU-a za spoljnu politiku, Ketrin Ešton (Catherine Ashton), takođe bi trebalo da poseti Bosnu i Hercegovinu ove sedmice.

Nedugo po izbijanju pobune, ona je izjavila kako bosansko-hercegovačko rukovodstvo ne bi smelo da ignoriše masovno nezadovoljstvo, te apelovala na to da se ova prilika iskoristi za rešavanje ekonomskih i političkih problema koji su se godinama nagomilavali.

Eštonova je rekla da je ovo istorijska prilika koja se pruža bosansko-hercegovačkim građanima – da uz pomoć međunarodne zajednice, a pre svega Evrope, poprave svoj položaj.

Dženana Halimović izveštava za RSE i IWPR iz Sarajeva