Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bez fanfara za rodjenje nove drzave

Uprkos snaznoj podrsci Zapada, malo ko veruje da ce nova drzavna zajednica Srbije i Crne Gore opstati duze od nekoliko godina.
By Zeljko Cvijanovic

Savezna Republika Jugoslavija, poslednja ostavstina Slobodana Milosevica, prestala je da postoji ove nedelje po stupanju na snagu dekreta saveznog parlamenta i usvajanja Ustavne povelje nove drzavne zajednice Srbije i Crne Gore u republickim skupstinama.


Novi entitet sa glomaznim imenom - drzavna zajednica Srbije i Crne Gore - bice u prilici da osnazi svoje veze sa Evropom jer je stvaranje zajednice preduslov za clanstvo u Savetu Evrope i programu NATO-a "Partnerstvo za mir".


Ipak, uprkos intenzivnom evropskom pritisku na Srbiju i Crnu Goru da uspostave novu drzavu, mnogi domaci analiticari i ekonomisti predvidjaju da ce ona biti kratkog veka.


Nova drzava je druga uzastopna drzavna zajednica Srbije i Crne Gore. Pod Milosevicem, ove dve republike su formirale Saveznu Republiku Jugoslaviju 1992. godine, nakon raspada stare sestoclane federacije koju su osnovali Titovi komunisti po okoncanju Drugog svetskog rata.


Posle kljucne izborne pobede prozapadnog crnogorskog lidera Mila Djukanovica 1997. godine, odnosi izmedju Podgorice i Beograda su se pogorsali. Tezeci distanciranju od Miloseviceve politike, Crna Gora je krenula putem separatizma uz aktivnu podrsku Zapada.


Crna Gora je vodila svoju inostranu politiku nezavisno od Beograda, napustila je jugoslovensku valutu - dinar - i uspostavila sopstvenu carinsku sluzbu.


Pad Milosevica u oktobru 2000. godine doveo je do bitne promene u politici Zapada. Mada je ohrabrivao crnogorske aspiracije za nezavisnoscu, Zapad je, ipak, okrenuo drugi list nakon sto je Milosevic zbacen s vlasti.


S obzirom na sve izrazenija strahovanja zbog mogucih posledica koje bi crnogorska nezavisnost imala na situaciju u Bosni i na Kosovu, zapadni zvanicnici se sada suprotstavljaju bilo kakvim promenama granica na Balkanu.


Pod pritiskom Zapada, Podgorica je privremeno odustala od zalaganja za nezavisnost i u prisustvu visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku Havijera Solane potpisala je prosle godine Beogradski sporazum kojim se definisu uslovi za stvaranje nove drzavne zajednice sa Srbijom.


Usled medjusobnog rivalstva i razlicitih sporova, zvanicnicima Srbije, Crne Gore i sada vec bivse savezne administracije bilo je potrebno skoro godinu dana nakon potpisivanja Beogradskog sporazuma da sacine nacrt nove Ustavne povelje i da je usvoje u republickim parlamentima.


Medjutim, nova drzavna zajednica bi mogla biti kratkog veka jer se sporazumom dopusta mogucnost republikama-clanicama da organizuju referendum o nezavisnosti tri godine nakon osnivanja drzavne unije.


Crnogorski zvanicnici ne skrivaju cinjenicu da je njihova namera da iskoriste ovu odredbu sporazuma kako bi odrzali plebiscit cim to bude moguce. Na srpskoj strani, vodeci ekonomisti i analiticari takodje predvidjaju da je unija osudjena na propast.


Beogradski ekonomski strucnjaci su medju najzescim kriticarima nove zajednicke drzave. Oni je smatraju neodrzivom jer se u okviru takve zajednice nece objediniti dve razlicite republicke ekonomije. Strahuju, takodje, da ce se time usporiti celokupan proces ekonomskih reformi.


Miroslav Prokopijevic iz beogradskog Instituta za evropske studije strahuje da ce obe republike iskoristiti novu drzavnu zajednicu "kao dimnu zavesu da bi izbegli sprovodjenje ekonomskih reformi".


Prokopijevic je opisao novu drzavu kao "veoma labavu konfederaciju, koja vise podseca na klub nego na drzavnu uniju". On je izjavio za IWPR da se radi o veoma niskom nivou integracije izmedju dve drzave i, dodao, da zajednica nema pravih karakteristika jedne federacije.


Ustavnom poveljom se imovina savezne drzave od 50 milijardi dolara deli izmedju dve republike. Nova zajednica nece imati zajednicki budzet. Umesto toga, finansirace se iz republickih budzeta, pri cemu ce Srbija pokrivati najveci deo racuna.


Ekonomski i carinski propisi nisu uskladjeni tako da ce dve republike zadrzati sopstvena odvojena trzista, carine i valute. Imovina Vojske Jugoslavije ce se takodje podeliti izmedju dve republike. Zajednickim vojnim snagama upravljace Savet odbrane i ministar odbrane, a regruti ce sluziti vojni rok u republikama iz kojih poticu.


Kritikujuci nacin na koji je stvorena nova drzavna zajednica, Mladjan Dinkic, uspesni guverner Narodne banke Jugoslavije, izjavio je u janauaru za nemacke medije da je Solana prekrsio "obecanje da ce uskladiti ekonomske odnose izmedju Srbije i Crne Gore".


Dinkic se pozalio da je Evropska unija stajala po strani "dok je Crna Gora sabotirala inicijative za uskladjivanjem carinskih i poreskih propisa."


Potpredsednik savezne vlade, Miroljub Labus je takodje pesimista. Labus je uspesno predvodio jugoslovenske ekonomiste na razgovorima sa predstavnicima medjunarodnih monetarnih institucija, ali je novu drzavnu zajednicu oznacio kao "najveci neuspeh" u svom zivotu.


Labus je rekao da je gajio nade kako ce se makar preslikati ekonomski sistem Evropske unije, sa zajednickim trzistem i valutom. "Mi u Srbiji... treba da prihvatimo cinjenicu da su se razgovori o redefinisanju drzavne zajednice okoncali neuspehom", rekao je Labus 10. januara.


Odnos politickih snaga u novoj drzavnoj zajednici takodje ne ide u prilog ocuvanju unije.


Tokom prve dve godine, dve republike ce imenovati, umesto da se biraju, poslanike u parlamentu nove drzavne zajednice. To znaci da ce tim parlamentom dominirati pristalice crnogorskog premijera Djukanovica i njegovog saveznika u Srbiji, srpskog premijera Zorana Djindjica.


Djukanovic je svoju citavu politicku karijeru izgradio na retorici kojom se zalaze za crnogorsku nezavisnost, i jasno je stavio do znanja da ce Crna Gora nastaviti da se krece ka drzavnoj samostalnosti.


Crnogorski premijer je 7. januara izjavio da pritisak Evropske unije nece odvratiti njegovu novu vladu u Podgorici od nezavisnosti. "Mi cemo raditi na ponovnom uspostavljanju samostalnosti Crne Gore, koja ce za tri godine biti nezavisna i medjunarodna priznata", saopstio je Djukanovic.


Djukanovic i Djindjic ocito nameravaju da podele politicki plen u novoj drzavnoj zajednici.


Djukanovic ce mozda prepustiti Djindjicu kontrolu nad armijom, cija se obavestajna sluzba ranije priklonila jugoslovenskom predsedniku Vojislavu Kostunici, ogorcenom politickom protivniku Zorana Djindjica. Smatra se da ce novi ministar odbrane verovatno biti Zoran Zivkovic, clan Djindjiceve Demokratske stranke.


Zauzvrat, cini se da je Djindjic spreman da Djukanovicu prepusti da dominira inostranim ekonomskim odnosima kako bi umanjio uticaj svog politickog rivala Dinkica.


Dinkic kaze da ce Crna Gora to iskoristiti da bi izgradila mrezu medjunarodnih ekonomskih veza koje bi Djukanovic mogao da upotrebi radi ostvarenja crnogorske nezavisnosti.


Jos jedna slabost nove drzavne zajednice je cinjenica da se projugoslovenske snage u Crnoj Gori smatraju politicki kompromitovanim zbog njihove ranije podrske Milosevicu. To je ugrozavalo njihove odnose sa Evropskom unijom uprkos podrsci iz Brisela ocuvanju zajednicke drzave. Cak ni Kostunica, najveci zagovornik novog drzavnog entiteta, ne uziva potpuno poverenje Brisela gde ga smatraju konzervativnim nacionalistom.


Najzad, slabost nove zajednicke drzave lezi i u nejednakoj velicini ove dve republike. Srbija je 16 puta veca od Crne Gore, a u budzet nove unije bi trebalo da uplacuje vise od 90 odsto potrebnih sredstava.


Prema Prokopijevicu, takva drzava ne moze zadugo funkcionisati. "Kada se sve sabere i oduzme, racuni se prosto ne slazu", kaze Prokopijevic.


Zeljko Cvijanovic je urednik beogradskog nedeljnika "Blic News".