Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

'Atentatori' Nisu Nepoznati Francuskoj

Francuska je odbacila tvrdnje Srbije da je kovala plan o ubistvu Slobodana
By Gordana Igric

objasnjavanja veza sa uhapsenim atentatorima. Jer, francuska veza zaista


postoji.


Pise: Gordana Igric iz Londona


Zapad uglavnom odbacuje optuzbe Srbije da je postajao plan atentata na


jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica.


Potparol francuskog Ministarstva spoljnih poslova, Francois Rivasseau rekao


je da su optuzbe saveznog sekretara za informacije u Jugoslaviji, Gorana


Matica, na dramaticnoj konferenciji za stampu odrzanoj 26.novembra, totalno


"neosnovane".


Mnogi komentatori ukazuju da Beograd jednostavno pokusava da odvrati paznju


javnosti od domacih problema izmisljanjem stranih zavera. Mozda se glavna


optuzba nece odrzati. Jer, mnoge ce iznenaditi cinjenica da bar jednom do


sada srpske vlasti delimicno govore istinu.


Tokom sledecih nedelja francuski zvanicnici ce se suociti sa poteskocama


prilikom objasnjavanja njihovih veza sa pojedincima iz grupe od pet ljudi


koje su jugoslovenske vlasti uhapsile u toku novembra meseca, narocito


dvojicom od njih - Jugoslava Petrusica i Miodraga Pelemisa.


Jer, francuska veza zaista postoji.


Kljucna licnost, Jugoslav Petrusic, Srbin sa Kosova poznat pod imenom


pukovnik "Jugo Dominik" je po privi put privukao svetsku javnost


1997.godine, boreci se kao ozloglaseni placenik na strani zairskog


predsednika Mobutu Sese Seko. Njegova prica dospela je na strane svetske


stampe, ukljucujuci i novine "The New York Times".


Na konferenciji za stampu Matic je rekao da su neki od uhapsenih


organizovali sto osamdeset srpskih placenika da se bore na strani Mobutua


protiv buntovnicke vojske Laurent Kabile. On takodje tvrdi da je Philip


Perrette, komercijani direktor francuske kompanije Geolink, organizovao ovu


operaciju. (Geolink odbija da komentarise tvrdnje koje se pominju u ovom


clanku).


U toku 1997.godine, francuske novine bile su pune detalja o podrzavanju


Mobutua od strane francuske vlade. Francuske vlasti su odbacile optuzbe da


su bile umesane u sukob u Zairu (koji se sada zove Demokratska Republika


Kongo). Tada se tvrdilo da je Francuska prekrsila sporazum sa Belgijom i


Sjedinjenim Drzavama o tome da nece slati vojnu pomoc na to podrucje.


Geolink, mobilno telefonsko preduzece, navodno je organizovalo prevoz


srpskih placenika.


Medjutim, poznati bosansko-srpski biznismen, pod uslovom da ostane anoniman,


rekao je ovom novinaru da su Perrette i Geolink radili po instrukcijama


francuske obavestajne sluzbe.


U intervjuu u kancelariji predstavnistva Republike Srpske u Beogradu, ovaj


biznismen je u prolece 1997. Godine potvrdio da su Perrette i Geolink


otkupljivali oruzje od jugoslovenskih vlasti i izvozili ga u Zair.


Ovaj biznismen je takodje tvrdio da je, uprkos medjunarodnom embargu na


izvoz oruzja u Jugoslaviju, u decembru 1996.godine, Geolink je prodao


modernu vojnu tehniku jugoslovenskim vlastima. U toku ove transakcije on je


cuo za umesanost francuske obavestajne sluzbe u tajne isporuke oruzja i


placenika Zairu.


U prolece 1997.godine (2.maja), jedan od direktora Geolinka Andre Martinie


izjavio je za "The New York Times", da ovo preduzece nije znalo da je


Perrette bio umesan u tajne operacije u Beogradu. Medjutim, potvrdio je da


je Perrette u poslednja tri meseca 1996.godine nekoliko puta posetio glavni


grad Jugoslavije.


On je izjavio da je preduzece zakljucilo da je Perrett zaista bio agent


francuske obavestajne sluzbe, dodavsi da je on verovatno upotrebio dobro


razvijene poslovne veze Geolinka u Zairu kao pokrice za njegove tajne


aktivnosti.


Veze izmedju ovog preduzeca i Perretta, jednog od direktora i osnivaca


firme, su tada prekinute.


Medjutim bosansko-srpski biznisman insistira da Perrette nije bio jedini


predstavnik Geolinka, krajem 1996.godine, u Beogradu. On tvrdi da je


oktobra te godine, Perrette posetio Beograd u pratnji drugog coveka I -


Jugoslava Petrusica.


"Pukovnik Jugo Dominik je takodje bio sa njim" kaze on, upotrebljavajuci


Petrusicev ratni nadimak.


"Dominik nije krio da radi za francusku obavestajnu sluzbu. Licno sam video


fotografiju na kojoj on stoji pored [tadasnjeg predsednika Francoisa)


Mitterranda kao njegov telohranitelj", rekao je biznismen.


On je dodao da je Petrusic, koga je prvi put sreo 1992.godne, kao mladic


emigrirao iz Jugoslavije i pristupio francuskoj Legiji stranaca. Petrusic


mu je takodje pokazao pasose koje je posedovao iz Francuske, Belgije i jos


jedne africke zemlje.


"On je neprestalno putovao izmedju Pariza i Beograda i nikada nije imao


problem sa vizama. U pocetku njih trojica su tvrdili da su zainteresovani


za poslovnu saradnju sa Republikom Srpskom. Sa sobom su doneli cak i


pocetne proracune, sve je izgledalo veoma ozbiljno.


"Ja sam im organizovao susrete na Palama, gde su i nocili. Dosli su ponovo


u Beograd i Pale u novembru mesecu i dva puta u decembru."


"Tek sam u decembru saznao sta ih zapravo interesuje kada su me upitali za


vojnike RS koji bi zeleli da idu u Zaire kao instruktori. Pricali smo o


tome u mom stanu, necak Mobutua je takodje bio prisutan."


Biznismen je rekao da ih je poveo na susret sa komandantom Generalstaba


jugoslovenske vojske, Momcilom Perisicem u prostorijama Generalstaba u


centru Beograda. Oni su se kasnije "hvalili kako su zaradili vise miliona


nemackih maraka sklapanjem ugovora o prodaji stare opreme jugoslovenske


armije Zairu."


"Posto su uspeli da prodaju nesto od oruzja jugoslovenske vlade i organizuju


odlazak placenika, poslovne investicije u Republici Srpskoj se vise nisu


pominjale. Nikad ih vise nisam video. Ostavljao sam razne poruke u


njihovom preduzecu u Parizu, ali su me gotovo uvek informisali da su oni na


sluzbenom putu".


Clanak "The New York Times", objavljen 1997.godine, opisuje svakodnevno


bombardovanje sa aerodroma na rubu Kisanganija u Zairu, koje su vrsili


jugoslovenski avioni sa ukrajinskim pilotima. Istetovirani srpski vojnici


obucavali su zairske jedinice kako da upotrebljavaju minobacace koje je


isporucila Srbija.


Kasnije su jugoslovenski placenici koji su se vracali iz Afrike svedocili u


vise beogradskih novina da su tri borbena aviona jugoslovenske proizvodnje,


desetak haubica kalibra 82 milimetra, 50 i 60 milimetara, hiljadu


automatskih pusaka, rucnih granata, pet borbenih kola i amunicija prodati


Zairu.


Sam 'Jugo Dominik' nije krio svoju umesanost. Kao sto je izjavio za


beogradske novine: "Drzava FRJ i njene vlasti znale su od pocetka ko sam i


nije bilo nikakve konspiracije ili neke ilegalne aktivnosti. Jednostavno,


oni su me dobro poznavali."


Toliko dobro, u stvari, da je sudeci po izjavi bosansko-srpskog biznismena,


Petrusic bio u avionu sa Milosevicem u decembru 1995.godine kada se vracao


iz Pariza posle zvanicnog potpisivanja Daytonskog mirovnog sporazuma.


Petrusic je za Perretta govorio da je on njegov "stari drug" i "veliki


prijatelj FRJ i srpskog naroda". On je potvrdio da je sluzio Perrettu kao


veza za prodaju vojne opreme.


Petrusica, medjutim, nece upamtiti kao prijatelja Konga. Sudeci po izjavama


svedoka u Kisanganiju, koje su prenele mnoge medjunarodne novine, ovaj


crnokosi, misicavi i preki covek licno je sprovodio torturu nad desetinama


zatvorenika pomocu elektricnih sokova i bajoneta.


Pre nego sto je grad pao u ruke Kabilinih buntovnika, devetnaest


zarobljenika je odvedeno i nikada se vise za njih nije culo.


Dok prica o jugoslovenskim placenicima u Zairu/Kongu izaziva veliku paznju,


malo se zna o coveku koji je bio Petrusiceva desna ruka prilikom


regrutovanja placenika i drugih aktivnosti. Poznat pod imenom 'Misa' ili


Milorad Pelemis,on je jedan od ljudi koje su jugoslovenske vlasti pritvorile


zajedno sa Petrusicem.


Ministar informacija Matic juce je objasnio da su uhapseni bili clanovi


Desete diverzantske jedinice koja je ucestvovala u masakru Bosnjaka u


Srebrenici.


Jos jednom se pokazalo da je Matic u pravu. Pelemis je bio komandant


sablasne jedinice koja je ucestvovala u masakru u Srebrenici u julu


1995.godine-najveceg masovnog zlocina od kraja drugog svetskog rata.


Pelemisovo ime se pojavio na Medjunarodnom sudu za ratne zlocine u bivsoj


Jugoslaviji (ICTY), u Hagu, za vreme sudjenja Drazenu Erdemovicu pripadniku


te jedinice. Erdemovic je priznao da je ucestvovao u ubijanju sedamdeset


nenaoruzanih Muslimana u Srebrenici. ICTY ga je osudio na deset godina


zatvora, ali mu je kazna kasnije smanjena na pet godina.


Matic nije, medjutim, pomenuo da je Pelemis, koji ima stan u vlasnistvu u


Beogradu, bio veoma blizak srpskoj drzavnoj bezbednosti. Sudeci po izjavama


bivsih vojnika koji su otisli u Zair, on im je bio toliko blisak, da je


uspeo da organizuje da placenici polete sa beogradskog aerodroma,


upotrebljavajuci lazna dokumenta.


U zadimljenom i mracnom restoranu u Bjeljini, u istocnoj Bosni, grupa


placenika koja se upravo spremala za Zair, svi bivsi pripadnici desete


specijalne jedinice, izjavila je ovom novinaru u leto 1997.godine, da je


Pelemis bio njihov vodja.


Oni su potvrdili da je Pelemis saradjivao sa pripadnicima srpske sluzbe


bezbednosti da bi obezbedio jugoslovenske pasose i vakcinacije.


Nista se vise nije culo o Polemis i Petrusic/Dominiku sve do Maticevih


otkrica o njihovoj ulozi na Kosovu. Sudeci po Maticu ova grupa je


dobrovoljno sluzila za vreme NATO bombardovanja i ucestvovala je u zlocinima


nad etnickim Albancima.


Matic tvrdi da se deo te grupe trenutno u Crnoj Gori, gde sluze kao


pripadnici specijalnih jedinica pod kontrolom Mila Djukanovica, crnogorskog


predsednika.


Sa toliko mnogo epizoda istorije u kojima je ucestvovao ovaj par, glavni


razlog njihovog hapsenja mogao bi biti zelja vlasti da ih skloni na neko


bezbedno mesto, pod kljucem.


I takodje, sto dalje od Haskog suda, gde bi njihova svedocenja nanela veliku


stetu Milosevicu i njegovim saradnicima.


Gordana Igric, nedavno nagradjeni dopisnik iz Bosne i sa Kosova, jedan je od


pomocnih urednika Instituta IWPR.