'Atentatori' Nisu Nepoznati Francuskoj

objasnjavanja veza sa uhapsenim atentatorima. Jer, francuska veza zaista

postoji.

Pise: Gordana Igric iz Londona

Zapad uglavnom odbacuje optuzbe Srbije da je postajao plan atentata na

jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica.

Potparol francuskog Ministarstva spoljnih poslova, Francois Rivasseau rekao

je da su optuzbe saveznog sekretara za informacije u Jugoslaviji, Gorana

Matica, na dramaticnoj konferenciji za stampu odrzanoj 26.novembra, totalno

"neosnovane".

Mnogi komentatori ukazuju da Beograd jednostavno pokusava da odvrati paznju

javnosti od domacih problema izmisljanjem stranih zavera. Mozda se glavna

optuzba nece odrzati. Jer, mnoge ce iznenaditi cinjenica da bar jednom do

sada srpske vlasti delimicno govore istinu.

Tokom sledecih nedelja francuski zvanicnici ce se suociti sa poteskocama

prilikom objasnjavanja njihovih veza sa pojedincima iz grupe od pet ljudi

koje su jugoslovenske vlasti uhapsile u toku novembra meseca, narocito

dvojicom od njih - Jugoslava Petrusica i Miodraga Pelemisa.

Jer, francuska veza zaista postoji.

Kljucna licnost, Jugoslav Petrusic, Srbin sa Kosova poznat pod imenom

pukovnik "Jugo Dominik" je po privi put privukao svetsku javnost

1997.godine, boreci se kao ozloglaseni placenik na strani zairskog

predsednika Mobutu Sese Seko. Njegova prica dospela je na strane svetske

stampe, ukljucujuci i novine "The New York Times".

Na konferenciji za stampu Matic je rekao da su neki od uhapsenih

organizovali sto osamdeset srpskih placenika da se bore na strani Mobutua

protiv buntovnicke vojske Laurent Kabile. On takodje tvrdi da je Philip

Perrette, komercijani direktor francuske kompanije Geolink, organizovao ovu

operaciju. (Geolink odbija da komentarise tvrdnje koje se pominju u ovom

clanku).

U toku 1997.godine, francuske novine bile su pune detalja o podrzavanju

Mobutua od strane francuske vlade. Francuske vlasti su odbacile optuzbe da

su bile umesane u sukob u Zairu (koji se sada zove Demokratska Republika

Kongo). Tada se tvrdilo da je Francuska prekrsila sporazum sa Belgijom i

Sjedinjenim Drzavama o tome da nece slati vojnu pomoc na to podrucje.

Geolink, mobilno telefonsko preduzece, navodno je organizovalo prevoz

srpskih placenika.

Medjutim, poznati bosansko-srpski biznismen, pod uslovom da ostane anoniman,

rekao je ovom novinaru da su Perrette i Geolink radili po instrukcijama

francuske obavestajne sluzbe.

U intervjuu u kancelariji predstavnistva Republike Srpske u Beogradu, ovaj

biznismen je u prolece 1997. Godine potvrdio da su Perrette i Geolink

otkupljivali oruzje od jugoslovenskih vlasti i izvozili ga u Zair.

Ovaj biznismen je takodje tvrdio da je, uprkos medjunarodnom embargu na

izvoz oruzja u Jugoslaviju, u decembru 1996.godine, Geolink je prodao

modernu vojnu tehniku jugoslovenskim vlastima. U toku ove transakcije on je

cuo za umesanost francuske obavestajne sluzbe u tajne isporuke oruzja i

placenika Zairu.

U prolece 1997.godine (2.maja), jedan od direktora Geolinka Andre Martinie

izjavio je za "The New York Times", da ovo preduzece nije znalo da je

Perrette bio umesan u tajne operacije u Beogradu. Medjutim, potvrdio je da

je Perrette u poslednja tri meseca 1996.godine nekoliko puta posetio glavni

grad Jugoslavije.

On je izjavio da je preduzece zakljucilo da je Perrett zaista bio agent

francuske obavestajne sluzbe, dodavsi da je on verovatno upotrebio dobro

razvijene poslovne veze Geolinka u Zairu kao pokrice za njegove tajne

aktivnosti.

Veze izmedju ovog preduzeca i Perretta, jednog od direktora i osnivaca

firme, su tada prekinute.

Medjutim bosansko-srpski biznisman insistira da Perrette nije bio jedini

predstavnik Geolinka, krajem 1996.godine, u Beogradu. On tvrdi da je

oktobra te godine, Perrette posetio Beograd u pratnji drugog coveka I -

Jugoslava Petrusica.

"Pukovnik Jugo Dominik je takodje bio sa njim" kaze on, upotrebljavajuci

Petrusicev ratni nadimak.

"Dominik nije krio da radi za francusku obavestajnu sluzbu. Licno sam video

fotografiju na kojoj on stoji pored [tadasnjeg predsednika Francoisa)

Mitterranda kao njegov telohranitelj", rekao je biznismen.

On je dodao da je Petrusic, koga je prvi put sreo 1992.godne, kao mladic

emigrirao iz Jugoslavije i pristupio francuskoj Legiji stranaca. Petrusic

mu je takodje pokazao pasose koje je posedovao iz Francuske, Belgije i jos

jedne africke zemlje.

"On je neprestalno putovao izmedju Pariza i Beograda i nikada nije imao

problem sa vizama. U pocetku njih trojica su tvrdili da su zainteresovani

za poslovnu saradnju sa Republikom Srpskom. Sa sobom su doneli cak i

pocetne proracune, sve je izgledalo veoma ozbiljno.

"Ja sam im organizovao susrete na Palama, gde su i nocili. Dosli su ponovo

u Beograd i Pale u novembru mesecu i dva puta u decembru."

"Tek sam u decembru saznao sta ih zapravo interesuje kada su me upitali za

vojnike RS koji bi zeleli da idu u Zaire kao instruktori. Pricali smo o

tome u mom stanu, necak Mobutua je takodje bio prisutan."

Biznismen je rekao da ih je poveo na susret sa komandantom Generalstaba

jugoslovenske vojske, Momcilom Perisicem u prostorijama Generalstaba u

centru Beograda. Oni su se kasnije "hvalili kako su zaradili vise miliona

nemackih maraka sklapanjem ugovora o prodaji stare opreme jugoslovenske

armije Zairu."

"Posto su uspeli da prodaju nesto od oruzja jugoslovenske vlade i organizuju

odlazak placenika, poslovne investicije u Republici Srpskoj se vise nisu

pominjale. Nikad ih vise nisam video. Ostavljao sam razne poruke u

njihovom preduzecu u Parizu, ali su me gotovo uvek informisali da su oni na

sluzbenom putu".

Clanak "The New York Times", objavljen 1997.godine, opisuje svakodnevno

bombardovanje sa aerodroma na rubu Kisanganija u Zairu, koje su vrsili

jugoslovenski avioni sa ukrajinskim pilotima. Istetovirani srpski vojnici

obucavali su zairske jedinice kako da upotrebljavaju minobacace koje je

isporucila Srbija.

Kasnije su jugoslovenski placenici koji su se vracali iz Afrike svedocili u

vise beogradskih novina da su tri borbena aviona jugoslovenske proizvodnje,

desetak haubica kalibra 82 milimetra, 50 i 60 milimetara, hiljadu

automatskih pusaka, rucnih granata, pet borbenih kola i amunicija prodati

Zairu.

Sam 'Jugo Dominik' nije krio svoju umesanost. Kao sto je izjavio za

beogradske novine: "Drzava FRJ i njene vlasti znale su od pocetka ko sam i

nije bilo nikakve konspiracije ili neke ilegalne aktivnosti. Jednostavno,

oni su me dobro poznavali."

Toliko dobro, u stvari, da je sudeci po izjavi bosansko-srpskog biznismena,

Petrusic bio u avionu sa Milosevicem u decembru 1995.godine kada se vracao

iz Pariza posle zvanicnog potpisivanja Daytonskog mirovnog sporazuma.

Petrusic je za Perretta govorio da je on njegov "stari drug" i "veliki

prijatelj FRJ i srpskog naroda". On je potvrdio da je sluzio Perrettu kao

veza za prodaju vojne opreme.

Petrusica, medjutim, nece upamtiti kao prijatelja Konga. Sudeci po izjavama

svedoka u Kisanganiju, koje su prenele mnoge medjunarodne novine, ovaj

crnokosi, misicavi i preki covek licno je sprovodio torturu nad desetinama

zatvorenika pomocu elektricnih sokova i bajoneta.

Pre nego sto je grad pao u ruke Kabilinih buntovnika, devetnaest

zarobljenika je odvedeno i nikada se vise za njih nije culo.

Dok prica o jugoslovenskim placenicima u Zairu/Kongu izaziva veliku paznju,

malo se zna o coveku koji je bio Petrusiceva desna ruka prilikom

regrutovanja placenika i drugih aktivnosti. Poznat pod imenom 'Misa' ili

Milorad Pelemis,on je jedan od ljudi koje su jugoslovenske vlasti pritvorile

zajedno sa Petrusicem.

Ministar informacija Matic juce je objasnio da su uhapseni bili clanovi

Desete diverzantske jedinice koja je ucestvovala u masakru Bosnjaka u

Srebrenici.

Jos jednom se pokazalo da je Matic u pravu. Pelemis je bio komandant

sablasne jedinice koja je ucestvovala u masakru u Srebrenici u julu

1995.godine-najveceg masovnog zlocina od kraja drugog svetskog rata.

Pelemisovo ime se pojavio na Medjunarodnom sudu za ratne zlocine u bivsoj

Jugoslaviji (ICTY), u Hagu, za vreme sudjenja Drazenu Erdemovicu pripadniku

te jedinice. Erdemovic je priznao da je ucestvovao u ubijanju sedamdeset

nenaoruzanih Muslimana u Srebrenici. ICTY ga je osudio na deset godina

zatvora, ali mu je kazna kasnije smanjena na pet godina.

Matic nije, medjutim, pomenuo da je Pelemis, koji ima stan u vlasnistvu u

Beogradu, bio veoma blizak srpskoj drzavnoj bezbednosti. Sudeci po izjavama

bivsih vojnika koji su otisli u Zair, on im je bio toliko blisak, da je

uspeo da organizuje da placenici polete sa beogradskog aerodroma,

upotrebljavajuci lazna dokumenta.

U zadimljenom i mracnom restoranu u Bjeljini, u istocnoj Bosni, grupa

placenika koja se upravo spremala za Zair, svi bivsi pripadnici desete

specijalne jedinice, izjavila je ovom novinaru u leto 1997.godine, da je

Pelemis bio njihov vodja.

Oni su potvrdili da je Pelemis saradjivao sa pripadnicima srpske sluzbe

bezbednosti da bi obezbedio jugoslovenske pasose i vakcinacije.

Nista se vise nije culo o Polemis i Petrusic/Dominiku sve do Maticevih

otkrica o njihovoj ulozi na Kosovu. Sudeci po Maticu ova grupa je

dobrovoljno sluzila za vreme NATO bombardovanja i ucestvovala je u zlocinima

nad etnickim Albancima.

Matic tvrdi da se deo te grupe trenutno u Crnoj Gori, gde sluze kao

pripadnici specijalnih jedinica pod kontrolom Mila Djukanovica, crnogorskog

predsednika.

Sa toliko mnogo epizoda istorije u kojima je ucestvovao ovaj par, glavni

razlog njihovog hapsenja mogao bi biti zelja vlasti da ih skloni na neko

bezbedno mesto, pod kljucem.

I takodje, sto dalje od Haskog suda, gde bi njihova svedocenja nanela veliku

stetu Milosevicu i njegovim saradnicima.

Gordana Igric, nedavno nagradjeni dopisnik iz Bosne i sa Kosova, jedan je od

pomocnih urednika Instituta IWPR.